Rezultati istraživanja, koje je predstavljeno na današnjem konsultativnom sastanku nadležnih institucija i organizacija koje pružaju podršku ženama izloženim nasilju, pokazali su da postoji sistemska i višestruka diskriminacija žena sa invaliditetom koje su žrtve nasilja.
Istraživanje je rađeno u sedam vojvođanskih opština, a uključene su institucije iz oblasti pravosuđa, zdravstva i socijalne zaštite.
Kako za 021 kaže Ivana Zelić iz udruženja "Iz kruga Vojvodina", ono što je specifično i drugačije je način izlaska iz nasilne situacije, zato što im institucije i usluge koje institucije pružaju nisu jednako dostupne kao drugim ženama.
"Ukoliko žena ima fizički invaliditet, a institucije su arhitektonski nepristupačne, nemaju adekvatne prilaze, adekvatne rampe, liftovi nisu prilagođeni osobama sa invaliditetom, a kancelarije su na višim spratovima, njima je ulaz u tu instituciju onemogućen. S druge strane ako imate ženu sa oštećenjem vida, ona takođe nije sigurna koliko će moći da uđe u neku instituciju, odnosno da li postoje taktilne staze, da li postoje označene stepenice, da li se ona na neki način može snaći. I jako mali broj institucija ima tumača za gestovni govor, odnosno, ukoliko se žena sa oštećenjem sluha i govora javi u neku od institucija, pitanje je da li će oni uspeti na adekvatan način da obave razgovor sa njom, odnosno da li će se oni razumeti", objašnjava Zelić i dodaje da je taj problem naročito izražen ako je žena zavisna od svog nasilnog partnera ili nasilnog člana porodice.
Od sedam opština koje su obuhvaćene istraživanjem, samo u jednoj, vršačkoj, su naveli da povremeno angažuju tumača znakovnog jezika.
Dostupnost informacija predstavlja još jednu prepreku, o čemu svedoči podatak da od ispitanih institucija iz oblasti pravosuđa, zdravstva i socijalne zaštite, čak 77,8 odsto nema informativni materijal o nasilju nad ženama prilagođen osobama sa invaliditetom. Samo 22 odsto ispitanih institucija ima pristupačan veb sajt. S druge strane, 74 odsto istih institucija smatra da su njihove usluge prilagođene osobama sa invaliditetom.
Sudija Apelacionog suda i član Nacionalne mreže tužilaca za primenu standarda Evropske unije Olivera Pejak Prokeš za 021 kaže da, iako se čini da to možda sporo ide, stvari se pomeraju na bolje u ovoj oblasti.
"Što se tiče normativnih okvira, oni su zaista zadovoljavajući, iako nam i na tom planu predstoji još puno da radimo, najviše u delu lišavanja poslovne sposobnosti i lišavanja roditeljskog prava. Ipak, ono što je realnost jeste da se osobe sa invaliditetom još uvek susreću sa mnogim barijerama kada je u pitanju pristup pravdi. Pre svega je arhitektonski otežan pristup zgradama sudova. Osobe sa invaliditetom često pravdu traže preko svojih zastupnika, pa su tako oni uskraćeni da neposredno učestvuju u postupku, što sve utiče i na dužinu trajanja postupka", navodi Prokeš.
Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u okviru Centra za socijalni rad Novi Sad Nada Padejski Šekerović kaže za 021 da se žene sa invaliditetom koje su žrtve nasilja u porodici obraćaju Centru za socijalni rad za pomoć i da im one izlaze u susret, ali da postoji mesta za napredak kada je u pitanju pristupačnost institucija i dostupnost informacija.
"Naročito osetljivu grupu žrtava nasilja u porodici čine žene koje su i osobe sa invaliditetom i jedan od ciljeva današnjeg sastanka je da se suočimo sa realnošću i da saznamo koliko su usluge socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i druge službe dostupne za slepe, slabovide žene, za žene koje ne čuju, za žene koje imaju neko telesno oštećenje i za žene koje imaju poteškoće u intelektualnom funkcionisanju", zaključuje Šekerović.
.jpg "Sada i zvanično: Novosadski Karin komerc po upola nižoj ceni kupio Jugoslovensko rečno brodarstvo")
Komentari 1
Sd
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar