Manojlović Pintar, koja se bavi kulturom sećanja, rekla je da ono što je sadržano u toj izložbi "više ne poseduje ništa od onoga što je definisalo tu 1918. godinu u periodu Jugoslavije".
"Jugoslavija se više uopšte ne pominje i apsolutno je sav fokus stavljen na priču Srbije i prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini, čime je afirmisan jedan sasvim novi narativ", rekla je Manojlović Pintar na konferenciji "Ko je prvi počeo, istoričari protiv revizionizma" u CK13.
Prema njenim rečima, centralni deo "izložbe prisajedinjenja" posvećen je tadašnjem političaru Jaši Tomiću, "što bi moglo odgovarati sadašnjoj političkoj eliti", zato što "Tomić, istorijski gledano, možda ne zaslužuje centralno mesto, posebno ako se uzmu njegovi problematični postupci".
Istoričarka je upozorila da na izložbi nije pomenuto stvaranje Jugoslovenskog kluba, niti da su pomenute Hrvatska i Slovenija, koje su takođe učestvovale u tom istorijskom događaju.
"To je jedan veoma jasan državno, etnocentrični pristup prošlosti", ocenila je Manojlović Pintar i dodala da postavka podseća na muzeje risorđimenta koji su podizani od 1885. godine, nakon ujedinjenja severa i juga Italije.
Ona je ocenila i da je zanimljivo to što se u Muzej prisajedinjenja ulazi zapravo na "jedna sporedna vrata Muzeja Vojvodine".
Istoričar Husnija Kamberović iz Sarajeva je rekao da su "prisajedinjenje" i proces stvaranja Jugoslavije obeležavani u Bosni i Hercegovini nizom tribina koje su nosile naslove "Oslobođenje 1918", a bile su posvećene "ulasku srpske vojske u određeni grad".
"Nametnuta je priča, ne o ujedinjenju i stvaranju jugoslovenske države, nego o ujedinjenju sa Srbijom i ulozi srpske vojske, iako tada zapravo nije bilo nikakvih borbi, jer se habsburška vojska vrlo mirno povlačila, a transfer vlasti se odigravao relativno mirno", rekao je Kamberović.
On je kazao da se time i u Bosni i Hercegovini pokušava stvoriti slika da 1918. godine i krajem Prvog svetskog rata "nije došlo do stvaranja Jugoslavije, već do ujedinjavanja sa Srbijom".
Istoričar Srđan Milošević iz Beograda rekao je da se u Srbiji neguje mišljenje da je Srbija 1918. ušla u projekat stvaranja nove države "otvorenog srca i velikodušno" i da je u tom projektu bila "ostavljena na cedilu i izneverena od strane onih koje je svojim istorijskim delovanjem zadužila".
"Otpor je zato veoma veliki u tom smislu, a u takvom kontekstu se javlja i ambivalentnost, osnosno žal i nostalgija za Jugoslavijom, koja je opet među najvećima u Srbiji", kazao je Milošević.
Istoričari su se saglasili "da se u Srbiji zaboravlja na ulogu Hrvatske i Slovenije" u stvaranju Jugoslavije, i da je otpor prema tom delu istorije u tim državama "danas isto na visokom nivou".
Konferencija "Ko je prvi počeo? Istoričari protiv revizionizma" deo je projekta Udruženja "Krokodil" iz Beograda s ciljem "stvaranje prostora za istorijski i inter-kulturalni dijalog" obrazovanjem mreže istoričara s tla nekadašnje Jugoslavije. Učesnici su u okviru novosadske konferencije posetili Muzej prisajedinjenja, kako bi ocenili sadržaj i verifikovali istorijske činjenice u postavci.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Uhapšen zbog ubistva svoje majke u stanu kod Novosadskog sajma")
.jpg "Oglasio se prevoznik čiji je vozač u busu zaključao studente koji su išli na blokade u Novi Sad")
Komentari 56
NezainteresovaniLala
I Niš je evropski grad, nema šta. U njemu se rodio i Konstantin Veliki, naravno svojom voljom. I u to ime su podigli onaj krst, da se ceo svet seća i podseća da to ima samo u Niš, bre.
To je balkanska palanka sa mahalom i ćevapima, samo Bugari tamo svrate zbog jeftine klope. Ni maternji jezik ne umeju da pričaju pravilno.
E o tome se ovde radi.
Valjalo je malo razmisliti o prisajedinjenju takvima. Sada je kanda kasno!? Eto i Crna Gora je posle 100 godina revidirala svoju odluku. Sve je to smešno, ali liči na Srbiju, tj. srpska posla.
Нови Сад
Написао си острашћен коментар са велике дистанце.
Мене називаш “јаране” (?!?)
dijasporac
Zato je nikad prezaljeni dozivotni predsednik posle strahovlade i cistki (nacionalnih i socijalnih) i Golog otoka otvori granice drzave 1962 pa je gotovo 2 miliona srecnih gradjana SFRJ u sledecih par godina pobeglo u zapadnu Evropu, USA i Australiju, ili cak 10% stanovnika. Zatim su nam dosli oruzani ustanci u Hrvatskoj i na Kosovu (dva puta), pa bankrot drzave i restrikcije svega i svacega od struje, benzina, secera, ulja pa do higijenske vate). Zatim smo 80-tih imali non-stop hiperiflaciju, brisale su se i po 4 "nule" na novcanicama. Onda je krajem 80-tih sve eksplodiralo i raspalo se. A ljudi su se konstantno iseljavali, od 1962.
Eto, ja pamtim takvu Jugoslaviju, mozete da me mrzite ali takva je bila, nikad dobro u njoj nije bilo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar