Rekordna visina snega u Novom Sadu i dalje od pre 34 godine

Piše: Živan Lazić

Mada se zima 1984/85 dugo nije izdvajala od prosečnih sa kraja decenije, dakle blažih, u drugoj polovini februara je naglo zahladilo, potom je usledio snažni snežni talas.

Jedan period bio je zaustavljen i saobraćaj na pruzi Novi Sad - Beograd, a nekoliko dana nesuđeni putnici su, iščekujući voz, vreme provodili u holu železničke stanice u vojvođanskoj prestonici. Merenja visine pokrivača na Rimskim šančevima su pokazala 61 cm, rekordno za Novi Sad.

Istog dana maksimalni nivo zabeležen je i na Kopaoniku - 198, a na Mitrovcu, vrhu Tare, čak 213 centimetara, što je i danas rekordno za Srbiju.

Neponovljive sedamdesete

Uopšte su sedmu deceniju prethodnog veka veka obeležile hladne i snegovite zime. Tako se u Beogradu februara 1962. merač zaustavio na osamdesetom podeoku, nezabeleženo ranije, ali ni kasnije.

Zime 1934/35, u predanju Beograđana sačuvane kao najzimogrožnije, registrovano je 61 cm snega, koliko i pomenutog 19. februara dvadesetdve sezone kasnije.

U Zrenjaninu je zime 1964/65 zabeleženo 50, tri godine ranije u Vršcu 43 santimetra.

Na Paliću 72 dana

Na Paliću je maksimalna visina belog pokrivača od 48 cm registrovana 6. januara 1969. godine. Ova zima ostala je i zapamćena po čak 78 dana u kojima je sneg bio viši od jednog santimetra.

Naravno to su bile i zime sa, za današnje prilike, neobično dugim snežnim periodima. Tako je u Novom Sadu sneg pao 13. decembra 1963. i bilo ga je neprekidno do 22. februara naredne godine.

Ukupno sa snegom 72 dana u kontinuitetu. Neponovljeno do danas, a nema tragova da je slično bilo ranijih sezona.

Pastirova "bela smrt"

U ovdašnjim arhivima malo je uobličenih i celovitih zapisa o padavinama, hladnoćama, uopšte o vremenskim prilikama. Tadašnji analitičari su samo uzgredno, opisujući značajnije ili neobičnije pojave, pominjali sneg, kišu ili visinu dnevne temperature.

Tako je hroničar Minoritskog manastira u Pančevu 1816. godine zabeležio da je u januaru "bilo toliko hladno da se u Bavaništu, na pustari, smrzao jedan pastir zajedno sa svojim stadom, a u Omoljici je neočekivano snažan ledeni vetar uništio ovce na obali Dunava".

Manjak i na Alpima

Dve poslednje zime sa značajnijim snežnim padavinama su 1998/99 i 2011/12. Tako su se pre šest sezona mlađi Novosađani iznenadili videvši veći sloj snega.

Ipak, bilo je to osetno manje padavina nego jačih ranijih zima. U Beogradu na Vračaru zabeleženo je tek 40 santimetara visok beli pokrivač, upola niži od rekordnog.

Manjak snega poslednjih desetleća je i u svetu, čak i u tradicionalno snegovitim regijama. Tako je na Alpima, na visinama ispod 1.500 metara nadmorske visine, poslednjih decenija snega gotovo tri puta manje nego u prvoj polovini dvadesetog veka.

Ne samo što je visina snega znatno niža, nego je i prepolovljen broj dana dana sa snegom.

Snežni kanjon

Dovitljivi i sposobni i od manjka snega naprave atrakciju. Tako Japanci svake godine od 15. aprila do 15. maja organizuju turistički uspon na Tatajami.

Autobusom na gas i sa "zelenim  sertifikatom" ide se na 3.450 metara visok vrh. Atraktivnost ruti daje skoro 82 kilometara dug put kroz svojevsrni kanjon kroz sneg.

Hodočasnik se uspinje, a sa obe strane su snežne litice visoke i do pet metara. Doživljaj za pamćenje.