Piše: Gorica Nikolin
Ekskluzivne beneficije, neograničeno zapošljavanje i proizvoljno određivanje zarada ključne su nezakonitosti u ovom preduzeću, koje je prošle godine u svakom mesecu zapošljavalo između 18 i 68 osoba preko maksimalnog broja dozvoljenih angažovanja putem partnerskih omladinskih zadruga. Ipak, informacije o pojedinim isplatama tokom ove godine predstavljaju tajnu do koje nismo mogli da dođemo ni putem slanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Zašto je najviši inspekcijski organ bio u poseti Zelenilu?
Kako je zaključila DRI pregledajući dokumentaciju za 2017. godinu, svim zaposlenima u preduzeću, po svakom osnovu, isplaćeno je ukupno 234 miliona dinara na ime zarada. Pošto je Zelenilo imalo na desetine zaposlenih bez zakonskog osnova, dobar deo te sume isplaćen je bez "amina" Grada Novog Sada i njegove uprave za komunalne poslove.
Naime, svaka plata mora da dobije potpis na obrazac za isplatu zarada. Uprava će potpisati platu za svako sistematizovano, evidentirano i potrebno radno mesto, ali ne i za prekobrojno. Zelenilo je za 2017. godinu u Programu poslovanja zvanično usvojilo i dobilo amin za 341 zaposlenog, a predavalo obrasce za čak 370 radnika, pa je Uprava odbijala da potpiše prekobrojne i oni su dobijali plate iz sopstvenih sredstava preduzeća. Isplata zarada bez overenog obrasca je kršenje Zakona o javnim preduzećima, a takvo zapošljavanje je kršenje Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Zelenilo nije samo zapošljavalo - ono je i otpuštalo zaposlene i to uglavnom na neodređeno vreme. Ovo se činilo zbog prestanka potrebe za radom tih zaposlenih i njihovih radnih mesta. Međutim, Zelenilo je istovremeno zapošljavalo i to na određeno vreme, putem omladinskih zadruga.
Ovo gradsko JKP je zaključivalo ugovore na određeno sa ljudima koji su raspoređeni na nevidljiva radna mesta, tj. na pozicije koje ni ne postoje u sistematizaciji. Takođe, preko omladinskih zadruga plaćane su usluge koje inače moraju da rade zaposleni u Zelenilu i spadaju u delatnost preduzeća, poput orezivanja, okopavanja drveća, ašovljenja, seče... Kako se ukupan broj zaposlenih na neodređeno i određeno u Zelenilu od januara do decembra 2017. godine kretao od 359 do čak 408 zaposlenih, preduzeće je time prekršilo Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Treba naglasiti da se najveći broj radnika zapošljavao na "Projektu rasadnika, mehanizacije i izgradnje upravne zgrade - novi kompleks javnog komunalnog preduzeća Gradsko zelenilo", koji je izrađen 28. jula 2016. godine. S obzirom na to da se angažovanje ovih osoba ne radi kako bi se realizovao neki projekat Evropske unije ili na osnovu neke donacije, ta angažovanja nisu predstavljala izuzetak u ukupnom broju zaposlenih i tretiraju se kao bahato zapošljavanje.
Povlašćeni pomoćnici direktora
Jedine osobe koje u Zelenilu imaju pravo na beneficije su, utvrdio je državni revizor, pomoćnici direktora. Preduzeće ih trenutno ima trojicu.
Naime, posebni kolektivni ugovor za zaposlene u JKP u Novom Sadu kaže da se povišeni koeficijenti na plate mogu primenjivati za sva mesta rukovođenja u svakom preduzeću (pa i u Zelenilu), osim za poslove direktora. Da bi neki rukovodilac, osim direktora, dobio povišeni koeficijent, to se mora urediti internim kolektivnim ugovorom za svako preduzeće i taj koeficijent mora da bude u rasponu 0,10 - 0,60. Zelenilo je svojim internim ugovorom povlastilo jedino radno mesto pomoćnika direktora nagradom povišenog koeficijenta od 0,5 i bez ikakvog kriterijuma, što je druge zaposlene dovelo u podređeni i neravnopravan položaj, zaključuje u svom izveštaju DRI.
Na ovaj način su odabrani ostvarili ogromne zarade u ukupnom bruto iznosu od 793.672 dinara, bez znanja Grada Novog Sada, dodaje državni revizor. U 2017. godini je najviša isplaćena plata bila 98.461 dinara neto.
Takođe, preduzeće je pojedinim zaposlenima odobravalo uvećanje cene rada od 30 odsto po osnovu uslova rada, iako aktom o proceni rizika njihova radna mesta nisu utvrđena kao rizična. Skoro pola miliona dinara isplaćeno je zaposlenima koji nisu radili na dizalici, sa hemijskim sredstvima, na košenju trave u otežanim uslovima...
I službena putovanja u inostranstvu su u Zelenilu bila prilično proizvoljna jer preduzeće nije imalo propise koji definišu službeni put. Tako je bez osnova za dvoje zaposlenih isplaćeno oko 300 evra za službeni put u Sloveniju od 17. do 20. maja 2017. godine. Takođe, Zelenilo nije sačinjavalo putne naloge za putnička službena vozila, iako je internim pravilnikom utvrđeno da vozač ne sme da otpočne vožnju bez putnog naloga koji potpisuje direktor ili neko ovlaćen. Zelenilo nije izdavalo ni ovlašćenja za upravljanje službenim vozilima, niti je vodilo evidenciju o početnom i krajnjem stanju brojača kilometar sata i vremenu početka i završetka korišćenja službenog vozila, iako je i to predviđeno istim internim aktom.
Zanimljivo je i da je zaposlenom na radnom mestu kontrolora sa kojim je zaključen ugovor o radu na određeno isplaćena naknada za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe, a za taj isti period je primao putne troškove za dolazak i odlazak s posla. Ovo je omogućio lično direktor preduzeća svojim potpisom od 1. novembra 2017. godine do 1. februara 2018. godine i po tom osnovu mu je isplaćena naknada za korišćenje privatnog vozila u službene svrhe u iznosu od 5.620 dinara, data mu je na raspolaganje kartica za točenje goriva do 100 litara na mesečnom nivou, a u istom periodu su tom kontroloru isplaćeni i putni troškovi za dolazak i povratak kući u punom iznosu.
Skrivanje informacija i pravni nonsens
Zelenilo je isplatilo naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima za period od 2009. do 2016. godine, a u ukupnom iznosu od 25 miliona dinara. Problem je što preduzeće ove troškove uopšte nije planiralo (neki su rezultat i pravosnažnih sudskih presuda) i suštinski je trošilo novac namenjen naknadi za regres za 2017. godinu. Pošto preduzeće nije imalo para da isplati ove naknade zaposlenima u 2017. godini, u završnom izveštaju koji je predat na usvajanje čelnicima Grada navodi se samo da preduzeće "nije imalo novca", a ne i da ga je potrošilo neplanirano na stare dugove. Sa ovim isplatama formalno, zaključio je revizor, Grad nije bio upoznat i ovo su utajene informacije.
Kao što je 021 već pisao ranije, početkom godine je 16 zaposlenih na neodređeno u Gradskom zelenilu proglašeno tehnološkim viškom (ceo tekst je na linku
OVDE). Doneta je nova sistematizacija, njihova radna mesta su ukinuta, a pripremljene su otpremnine u iznosu od osam miliona dinara. Ovim ljudima na spisku za otpuštanje, među kojima je bilo visokokvalifikovanih inženjera-operativaca, ponuđen je premeštaj na niže plaćeno radno mesto, što je prihvatilo njih petoro, ali je čak osmoro odlučilo da tuži firmu. Ti postupci su u toku.
Otpušteni radnici su tvrdili (a s tim se složio i sindikat u preduzeću) da rešavanje viška zaposlenih nije sprovedeno u skladu sa jasnim kriterijumima iz kolektivnog ugovora. Iako je preduzeće donelo pomenutu odluku o rešavanju viška zaposlenih, odmah po njenom donošenju, 14. decembra 2017. godine, Zelenilo se pismenim putem obraća Gradskoj upravi za komunalne poslove sa molbom za povećanje broja zaposlenih na određeno "zbog povećanog obima posla" i traži čak 41 radnika. Za dozvolu su se načekali, ali su je dobili i to 28. i 29. oktobra ove godine, kad je Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje aminovala angažovanje čak 64 osobe na određeno i po osnovu ugovora i čak 14 radnika na neodređeno.
S obzirom na to kako su dobili otkaze, svih osmoro otpuštenih radnika očekuju da će sudskim presudama biti vraćeni na posao, što će usloviti nove troškove za Zelenilo, ali i nova pretumbavanja sa zaposlenima. Inače, kako 021 nezvanično saznaje, u preduzeću su nedavno popunjena upravo radna mesta koja su otpuštanjem 16 radnika ukinuta.
Revizor je preduzeću, ali i Gradu Novom Sadu, zamerio način na koji je uvedena isplata solidarne pomoći u iznosu od 22.620 dinara svakom zaposlenom. Naime, ona je zamišljena i predstavljena kao pomoć za radnike koji su u nepovoljnom materijalnom položaju - ali Grad nije uzeo u obzir činjenicu da će je dobiti i direktori i rukovodioci, koji svakako nisu materijalno ugroženi. Revizor smatra da nisu svi od 370 radnika u Zelenilu, zbog kojih je izdvojeno 9,3 miliona dinara iz budžeta preduzeća, zaslužili ovaj novac.
Ono što DRI nije spomenula su fakture koje preduzeće izdaje
firmi
"Zelena milja" sa samo jednim zaposlenim, a koja obavlja posao u delatnosti preduzeća, za pare preduzeća, na tenderima u koje ulazi skrivenim putevima. Ova firma je, kako je
VOICE otkrio, za samo godinu dana postojanja zaradila više od 17 miliona dinara
isključivo radeći sa Zelenilom, koje ju je uvodila kao podizvođače na tenderu koje je dobijalo.
Vlasnik i osnivač "Zelene milje" je nekadašnji radnik Zelenila Marko Milić. Na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, u kojem je 021 tražio od Zelenila celokupnu dokumentaciju rada sa "Zelenom miljom", preduzeće nije odgovorilo. Direktor Zelenila Miloš Egić obavestio je, po prijemu zahteva, novinarku 021 Goricu Nikolin da će odgovore dostaviti u roku od 40 dana zbog "povećanog obima posla" u firmi. Taj rok je prošao, dokumentacija nije stigla, pa se novinarka obratila i angažovala Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja.
Komentari 23
s
Raša@Lenka
Lenka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar