Svaki deseti učenik žrtva nasilja

Svako deseto dete u našim školama kaže da je bilo izloženo nasilju u poslednja tri meseca, dok dva odsto učenika navodi da je bilo agresivno, pokazuju istraživanja Unicefa.

Na to da je stanje u školama veoma zabrinjavajuće ukazuju tvrdnje učenika prema kojima je četvrtina njih doživela nasilje od strane nastavnika, te da je više od 40 odsto đaka bilo svedok agresivnosti učenika prema nastavnicima. Učenici jedne novosadske osnovne škole s kojima smo razgovarali, takođe potvrđuju da je nasilje veoma rasprostranjeno, a kao najveći problem navode da ih maltretiraju učenici starijih razreda.

"Škola bez nasilja" u samo nekoliko novosadskih škola

Jedan od odgovora na ovakva iskustva učenika jeste projekat "Škola bez nasilja" koji je inicirao Unicef, a čije je sprovođenje počelo u jesen 2005. godine, nekoliko meseci nakon što je zabeležen jedan od najdrastičnijih incidenata u školama i njihovoj okolini u protekloj deceniji, u kojem je učenik beogradske gimnazije "Sveti Sava", Nikola Kovačević, izgubio život posle povreda zadobijenih u tuči sa vršnjacima. "Škola bez nasilja" počinje analizom situacije, a nastavlja se edukacijom učenika, roditelja i nastavnika, te obrazovanjem vršnjačkog tima za borbu protiv nasilja, kaže za Radio 021 koordinatorka Unicefovog programa za mlade, Jelena Zajeganović Jakovljević: "Njihov je zadatak da organizuju različite aktivnosti u školi, da promovišu nenasilno ponašanje i da uoče mlade ljude koji su u problemu i da ih uključe u svoje redove".

Škole neće najproblematičnije đake

Čak i da se ostave po strani primedbe, da je reč o projektu koji se bavi posledicama, a ne uzrocima problema, borba protiv nasilja u školama će ovim tempom možda dati rezultate za otprilike pola veka. Konkretno ovaj projekat sprovodi se u tek nekoliko škola u Novom Sadu, odnosno u nekoliko desetina škola u Vojvodini, iako se s njegovom primenom počelo pre više od pet godina.

Takođe, problem je i što na deo učenika ukor i smanjenje ocene iz vladanja više nema nikakvog efeka. Promena škole bi u određenim slučajevima mogla imati efekta, ali je prema tvrdnjama prosvetnih radnika s kojima smo razgovarali, problem što se nadležno Ministarstvo i Sekretarijat od toga ograđuju, dok škole nisu rade da prihvataju najproblematičnije učenike iz drugih škola.

Jegeš: Problematično razdvajanje učenika

U nekim zemljama, pak, postoje posebne škole za najproblematičnije đake, s čijim je roditeljima ili nemoguće uspostaviti saradnju ili s kojima saradanja ne daje odgovarajuće rezultate. Učenici se u svoju školu vraćaju tek kada se poprave, ali pokrajinski sekretar za obrazovanje, Zoltan Jegeš, smatra da to nije rešenje. "To bi onda bio socijalni problem, ako bismo izvršili razdvajanje dece od vršnjaka zato što su nasilnici. Mislim da je kontraproduktivno, jer treba primerima deca jedno na drugo da utiču", kaže Jegeš.

Pokrajinski sekretar smatra da bi u najtežim slučajevima trebalo da reaguje policija i Centar za socijalni rad, ali mu prosvetari s kojima smo razgovarali poručuju da to u praksi ne funkcioniše kako treba. Kao banalan primer za nesposobnost države da se izbori s nasiljem u školama, navode da ne postoji pravilnik koji bi trebalo da reguliše kriterijume za smanjenje ocena iz vladanja, pa se dešava da najproblematičniji đaci imaju primernu ocenu.

Baračkov: Negujemo kulturu nasilja

Psihijatar Nebojša Baračkov smatra da je najveći problem što se u našem društvu neguje kultura nasilja. "To je naučeno ponašanje. Uče sa televizije, uče u školi, uče iz novina, uče od drugara. Mi ih učimo tome. Dokle - to je pitanje", kaže Baračkov. Kako ne bi ispalo da smo za nasilje svi krivi, a da istovremeno i niko nije kriv, treba pomenuti da je Svetska zdravstvena organizacija pre skoro devet godina pripremila programe borbe protiv nasilja, ali da se za njih iz vlasti kod nas niko nije zainteresovao. (Dejan Stojičić)