Slike dece nisu za Fejsbuk!

Umesto da to sprečavaju, roditelji zloupotrebe još potpomažu objavljivanjem fotografija dece na društvenim mrežama, kažu računarski stručnjaci. Mlađi roditelji, informatički pismeni, znaju da od onoga trenutka kada objave fotografije svoje maloletne dece u raznim svakodnevnim situacijama, one više nisu deo njihove privatnosti, već javnog prostora. Ipak, oni uglavnom ne razmišljaju o opasnostima koje vrebaju na internetu.

Majka dve bebe, Tamara Dragić, koja takođe objavljuje slike svoje dece na njen Fejsbuk profil, kaže da ne vidi ništa loše u tome i da pažljivo bira šta postavlja na internet. " Trudimo se da postavljamo slike koje su pristojne, na kojima deca nisu golišava, kupaju se ili presvlače. Prvenstveno postavljamo slike da bi mogli našim prijateljima da pokažemo našu decu  ili da podelimo sa njima neke naše srećne trenutke", priča mlada majka.

Tamara kaže da joj je jedna vrsta garancije da slike neće biti zloupotrebljene i to što su joj Fejsbuk prijatelji ljudi koje dobro poznaje i van virtuelnog prostora. "U podešavanjima postoji mogućnost da neko ko nije moj prijatelj ne može to da vidi. E sad, postoji opcija i da postavite neku zabranu i za određene prijatelje, da oni ne mogu da vide, ali eto ja sam već samim odobravanjem određenih ljudi za moje prijatelje napravila neku cenzuru", uverena je ona.

Fejsbuk polaže pravo na sve fotografije na mreži!

Iako se Fejsbuk nalog može delimično zaključati i učiniti polujavnim, postavljanje dečijih fotografija može biti opasno, jer Fejsbuk, kao kompanija, polaže svako pravo na njih, upozorava glavni urednik štampanih i internet izdanja "Svet kompjutera" Dušan Stojičević.

"To je objavljivanje i to tako treba shvatiti! Objavljivanje u javnosti slike vašeg deteta, to je kao kada biste objavili u novinama. Čak još gore! U novinama znate da će biti objavljeno tad i tad i to je kraj sa tom slikom, vi imate da kažem trag gde je ta slika završila. Ovde nemate trag", naglašava Stojičević.

On podseća da i pored zaštite hakeri mogu da uđu u svaki nalog na internetu, kojeg potom mogu zloupotrebiti, odnosno iskoristiti slike za razne fotomontaže.

A šta sa tinejdžerima?

Urednik izdanja "Svet kompjutera" Dušan Stojičević kaže da je i sam roditelj, da razume potrebe drugih, ali da ni on, a ni njegova ćerka, koja je tinejdžerka, nemaju slike na svojim profilima: "Ne želim da izuzimam svoje dete iz trenda koji je u njenom društvu, znači sva deca imaju nalog na fejsbuku, ali postoje neke stvari koje roditelji moraju da nauče decu, da se odgovorno ponašaju još u tom dobu".

Novosadski tinejdžeri sa kojima smo razgovarali kažu da vode računa o tome šta objavljuju na internetu, ali da mnoge devojčice imaju slike na kojima su u kupaćim kostimima i da im to donosi veću popularnost u školi.

Dok su u Srbiji kampanje namenjene zaštiti dece na internetu i sprečavanju zloupotreba tek u začetku, Evropska unija će, od 1999. godine, na svake četiri godine usvajati novi program namenjen većoj bezbednosti dece na internetu. Koliko se ozbiljno shvata ovaj problem govori i podatak o tome koliko novca se izdvaja za njega. Za aktuelnu akciju koja traje do 2013. godine biće potrošeno 55 miliona evra, kako bi se, između ostalog, razvila i znanja o rizicima i posledicama izlaganja dece internetu. (V. Đurić)