Radio-televizija Vojvodine: Skretanje pažnje iliti konsenzus o ćutanju

Piše: Živan Lazić

Cena kompletne nove zgrade na Mišeluku, na mestu bombardovanjem 1999. uništene, u startu je procenjivana na 1,5 do 1,8 milijardi dinara, sa opremom.

Međutim, u ovogodišnjem budžetu Vojvodine u ove namene je planirano čak 3,15 milijardi. Đurađ Jakšić, šef poslaničke grupe SRS, primećuje kako se ne kaže da li su uračunati porez na dodatu vrednost i oprema.

Nedorečenost, pak, kod agilnog poslanika budi sumnju da će troškovi premašiti i trideset, pa i četrdeset miliona evra, odnosno 4,8 milijardi dinara.

Javnost protiv nove zgrade RTV

Odbojnost znatnog dela javnost na podizanje nove zgrade RTV podstaknuta je i davnašnjim tvrdnjama zaposlenih da su upravo udaljenost od centra i lociranost na desnoj strani Dunava važan uzrok visokih materijalnih troškova tekućeg poslovanja i prevelikog gubljenja radnog vremena na dolazak u centar Novog Sada, gde se odvija većina dešavanja zanimljivih medijima.

Rašireno je i nepoverenje prema izvođaču radova, građevinskoj firmi "SMB gradnja" iz Subotice. Kada je 2011, dok je Srbijom, Vojvodinom i javnim servisom upravljala Demokratska stranka, vlasnik ovog preduzeće uhapšen, upravo je Radio-televizija Vojvodine bila  glasna i oštra, te čoveka označavala kao perača novca.

Možda je etketiranje ostavilo utisak na gledalište, ali Srpskoj naprednoj stranci je, izgleda, bilo preporuka. Tako je, nakon promena na političkoj sceni, firma putem tendera, došla de velikog posla.

Prinuđeni na zaduživanje

Stalano rastuća izdvajanja na televizijsku zgradurinu opterećuju budžet Vojvodine. Za druga, često i mnogo značajnija, manjak ulaganja sve je veći.

Pokrajina je prinuđena da se dodatno zadužuje, prošle godine 1,6 milijardi dinara (za zdravstvo i vodoprivredu), tekuće sezone još milijardu za zdravstvo.

Niko ne osporava potrebu da se poboljša oprema po bolnicama i domovima zdravlja, ali, uz bojkot poslednje skupštinske sesije, opozicija je javnosti poručila da se nivo zaduženosti ozbiljno povećava.

Visina duga

Pogledajmo malo pokrajinski budžet, planiran na 74,4 milijardi, trinaest više nego 2016. godine.

Zaduženost je 5,9 milijardi glavnice, uz 269 miliona kamata, ukupno 6,17 milijardi. Uz novi zajam i kada se povuku još neiskorišćene tranše prošlogodišnje pozajmice, ukupna zaduženost će dostići 8,5 milijardi dinara.

Kolika će biti kamata znaće se tek kada se realizuje nov zajam, za koji je Vlada Vojvodine postavila uslov da mora biti fiksna i do tri odsto godišnje. U Banovini računaju da će, nakon nove pozajmice, Pokrajina biti dužna 12,3 odsto godišnjeg budžeta.

Sredinom 2016. godine treća vlada Bojana Pajtića je ostavila 8,09 milijardi glavnice i čak 1,1 milijardu kamate, što je činilo 16,2 odsto tadašnjih 59 milijardi budžeta.

Ušteda prestrukturiranjem

Zapravo, iznenađuje visina kamata do pre tri sezone. Jeste cena novca na finansijskom tržištu u to vreme bila znatno skuplja, ali pad kamata je počeo još 2013. godine, kada je Evropska centralna banka počela da otkupljivanjem državnih, potom i kompanijskih obveznica upumpava velike količine evra.

Sve vlade, uključujući i Vladu Srbije, počele su da podizanjem novih kredita sa višestruko manjom kamatom zamenjuje zatečene, kamatom preopterećene kredite. Međutim, tadašnja pokrajinska vlada nije se latila ovog posla, pa su građani Vojvodine privatnim bankama plaćali neshvatljivo visoke prinose.

Smilja Jovanović, u aktuelnoj vladi zadužena za finansije, ističe da su samo prestrukturiranjem kredita uspeli da godišnje kamate smanje za 320 miliona dinara. Navodi primer u kome je kredit sa 4,8 zamenjen kreditom sa 1,6 odsto kamate.

"Žuti" započeli

Upravo ove aktivnosti su doprinele da se, do određene mere, otvori mogućnost za novo investiciono zaduživanje, pri čemu će ukupna pokrajinska ulaganja dostići 26 odsto budžeta.

Ipak, nova zaduživanja ne bi bila potrebna da se previše novca iz redovnog budžetskog priliva ne izdvaja na buduću zgradu RTV. Logično je upitati se zašto je građanski segment pokrajinske opozicije izbegao da se direktnije odredi spram zidanja zdanja na Mišeluku.

Odgovor se nalazi u činjenici da su upravo vlade "žutih" kreirale neprirodan rast RTV zapošljavajući aparatčike i simpatizere demokratske i koalicionih stranaka.

Šta kaže Evropska unija

Petar Jovanović, iz G17, sredinom 2006. napustio je direktorsko mesto sa 802 radnika i dva miliona evra na računu.

Iz Evropske unije neprekidno su ukazivali da pokrajinski javni servis, uprkos programskoj i jezičkoj razruđenosti, ne bi smeo imati više od 730 zaposlenih. Pajtić je ignorisao upozorenje iz Brisela i radio suprotno.

Svojim ljudima je mesta nalazio (i) u RTV, te je sredinom 2016. dogurao do 1.400 zaposlenih i nekoliko stotina honoraraca.

Konsenzus o ćutanju

Naprednjaci su nastavili sa praksom beskrajnog širenja RTV, oslanjajući se na ugovore na određeno vreme. Odavno se u javnosti nije čulo koliko ljudi trenutno radi u javnom servisu.

Ne bi bilo iznenađenja da je cifra premašila dve hiljade, još manje bi bilo iznenađenih ako bi temeljnija revizija pokazala da se deo novca za izgradnju zapravo preusmerava na pokrivanje gubitaka ove medijske kuće.

Kako su u beskrajnom širenju učestvovale bezmalo sve političke stranke, nije bilo teško da se postigne konsezus o ćutanju po ovom pitanju.