Čemu i kome su namenjeni Dani energetike na Novosadskom sajmu

Piše: Živan Lazić

Već pri dolasku na panel "Obnovljivi izvori energije u urbanim sredinama" posetioci su bili zatečeni: Nina i Jelena, dve mlade devojke iz organizacije priredbe "Dani energetike", insistirale su da se sedne u srednji segment Velike dvorane "Master centra" Novosadskog sajma.

Nisu krile da je mala poseta, pa žele da sabijanjem ljudi na manju površinu omoguće kamermanima da u javnost pošalju ulepšanu sliku o premijeri ovogodišnje sajamske sezone u Novom Sadu.

Marketinški trikovi

Naravo da se marketinškim trikovima ne može prikriti uočljivi pad zainteresovanosti za manifestaciju koja je pre cirka deceniju i po, na startu, privlačila zanimljivom i raznovrsnom tematizacijom tako važnog pitanja kakvo je energetsko.

Silazna linija kvaliteta i privlačnosti, uostalom, traje, postajući sve uočljivija, već nekoliko godina. Doajeni i poznavaoci ove oblasti su neposredno pred ovogodišnje izdanje ukazali na pad interesovanja, posebno stručnije publike, najvažnije kada je reč o sajmovima edukativnog tipa.

Kako su u osnivanju "Dani energetike" osmišljeni tako da se predstave svi aktuelni trendovi, sa brojnim panelima i prezentacijama, naravno da se i u ovogodišnja dva dana moglo čuti dosta zanimljivog i korisnog. Organizovanim dolaskom, učenici iz srednjih škola su delimično ublažili manjak posetilaca.

Ipak, utisak je bled. Ukoliko želi da manifestaciju vrati na visok nivo iz prvih sezona, glavni organizator "Novosadski sajam" morao bi da dublje sagleda situaciju i učini korenite izmene.

Pomoć kao šteta

"Novosadski sajam" je već godinama u krizi i polako gubi na značaju. U takvim nevoljama i novca je sve manje.

Tako je za ovogodišnje "Dane energetike" u pomoć priskočio resorni pokrajinski sekreterijat snoseći veći deo troškova. Potez bi bio za pohvalu da se pomoć nije jasno uočavala na sadržaju skupa.

Tako su za centralne teme praktično preuzele one oblasti energetike koje su u središtu rada aktuelne vlasti, poput procene energetskog stanja stambenog fonda u Vojvodini, značaju komunalnih sistema za kvalitetno energetsko snabdevanje. Tu su rodne i druge modne teme poput "žena u energetici", "fondovsko finansiranje projekata",...

Zaboravili na zagađenja termoelektrana

Reč je o segmentima direktno značajnim za svakodnevni život i njima svaka vlast poklanja veliku pažnju, stručnu, radnu i finansijsku.

Brojni paneli na ovogodišnjim "Danima energetike" upravo su isticali ovu, moglo bi se reći značajnu, ali i uobičajenu aktivnost vlasti. Tako su gotovo praktična komunalna pitanja bila dominantna na manifestaciji.

Izostale su prezentacije pojedinih važnijih svetskih trendova, poput sve brže elektroautomobilizacije i robotizacije. Nepovoljan utisak na stalnu publiku ostavilo je i marginalizovanje pojedinih važnih tema, poslednjih meseci jako aktuelizovanih.  

Gotovo svakodnevno možemo slušati o izuzetno velikom ispuštanju nepoželjin gasova i sitnih čestica iz naših i elektrana pojedinih susednih država. Osam termoelektrana iz ovog regiona, među njima i tri srpske, emituju u vazduh više ekološki neprihvatljivih sastojaka nego preostalih 250 termoelektrana u Evropi.

Ova neugodna tema, međutim, ostala je van sajamskih svodova.

Globalna zabluda

Još je upitniji problem prekobrojne izgradnje minihidroelektrana širom Srbije, često i u područjima pod zaštitom. Poslednjih meseci javnost je prepuna priča o ekološkoj problematičnosti ovog tipa proizvodnje energije.

Sporan je i sam koncept ovih energetskih izvora. Činjenica da je unazad desetak godina u SAD srušeno 1.200, a u Evropskoj uniji 550 ranije podignutih energana ovog tipa govori da ima ozbiljnih problema.

Nove se, naravno, ne grade ni u Alpima, ni "preko okeana". Ne retko može se čuti da je u pitaju dugogodišnja zabluda energetskog stručnjaka na globalnom nivou.

Bez odgovora

Stoga se očekivalo da se na "Danima enegetike" otvori šira i stručnija priča o minihidroelektranama koje u Srbiji niču kao pečurke posle kiše.

Umesto sagledavanja ovog problema iz različitih uglova, sve se svelo na segment uvodnog izlaganja državnog sekretara Stevice Deđanskog u kome se, pored uopštene kritike EU za sve globalne i srpske probleme, moglo čuti samo najlepše o MHE, uz isticanje da će za nekoliko godina Srbija imati više od dve stotine ovih proizvođača energije, iznenađujuće velikog ukupnog kapaciteta od čak 539 megavata.

Reči, koje vesele investitore željne zarade zahvaljujući povlašćenoj otkupnoj ceni struje, ali i žeste građane, ostale su bez odgovora na novosadskoj manifestaciji. Na ovakvu koncepciju "Dana energetike" publika je reagovala odustajanjem od dolaska na priredbu.