Balešević Tubić: Ako ne možemo da Brazil i Argentinu pobedimo u fudbalu, možemo u nauci

Za osam decenija postojanja, Institut je prešao put od Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice, do vrhunskog instituta danas prepoznatljivog daleko van granica Srbije, kako u naučnom, tako i u komercijalnom smislu. Direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Svetlana Balešević Tubić u intervjuu za 021.rs objašnjava da priznanje koje su dobili, uz osam decenija rada, nosi status, ali i određenu odgovornost.

"To je zaista za jednu instituciju dug i značajan period. Ovim statusom smo odgovorni za razvoj i unapređenje poljoprivrede Republike Srbije i to je kroz svih osam decenija bio jedan od važnih ciljeva, da se pomogne poljoprivredi Srbije, pre svega da sva naša otkrića, znanja i naučne rezultate prenesemo u praksu. Transfer znanja u praksu je jedan od važnih ciljeva, jer svi rezultati istraživanja i mnogih projekata u kojima učestvujemo, nemaju značaj, ako ne stignu do krajnjih korisnika, a to su ratari, odnosno poljoprivredni proizvođači.

Naš najvažniji cilj jeste da stvaramo sorte i hibride, koji će biti adaptirani za naše uslove gajenja, tolerantni na klimatske promene sa negativnim efektima, kao što je pojava nekih bolesti ili štetnika koji nisu bili tipični za ovo područje. U oplemenjivanju, odnosno stvaranju sorti i hibrida ugrađujemo tolerantnost na stres izazvan abiotičkim ili biotičkim faktorima. Tu je naša najveća uloga i to je država prepoznala. Proizvodnja hrana je veoma važna, a kada imate jaku domaću instituciju, onda imate sigurnost u pogledu dovoljne količine zdrave i bezbedne hrane", objašnjava Balešević Tubić, inače prva žena na čelu ove ustanove otkako je osnovana 1938. godine.

021: Prestižnom statusu Instituta od nacionalnog značaja prethodila su izuzetna dostignuća vaših istraživača.

Balešević Tubić: Imamo oko 1.300 registrovanih sorti i hibrida poljoprivrednih biljnih vrsta na domaćem terenu, a oko 1.100 registrovanih sorti i hibrida širom sveta. Imamo značajnu ulogu kada je u pitanju konkurentnost na međunarodnom nivou.

Sve to je velika zasluga naših istraživača, koji su vrhunski i međunarodno priznati, velikog renomea. To su istraživači koji ostvaruju značajnu saradnju van granica Srbije. Oni su godinama, decenijama stvarali i pokušavali da reše mnoge probleme, koji su se pojavljivali u poljoprivredi, donosili iz sveta nove tehnologije, usvajali znanja i primenjivali ih ovde.

021: O ugledu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u svetu govore i tri predstojeće svetske konferencije za soju i suncokret u 2020. i za krmno bilje u 2021. godini, čime će, možemo reći, Novi Sad biti i prestonica poljoprivrede.

Balešević Tubić: Sledeća godina će biti u znaku dve velike svetske konferencije: Svetska konferencija o suncokretu i Svetska naučna konferencija o soji. Moram da istaknem da se svetska konferencija o soji, 11. po redu, prvi put organizuje na teritoriji Evrope i to baš u Novom Sadu, sa 1300 - 1500 učesnika iz celog sveta. To jeste naučna konferencija, ali učesnici predstavljaju ceo lanac: od nauke, preko industrije, do ekonomije i biznisa. Sve to je, naravno, u službi nauke. Međutim, naučne konferencije nemaju više samo fundamentalnu nauku, već se uključuju i prerađivačka industrija i ekonomisti, a sve kako bi rezultati istraživanja bili primenjivi u praksi, a nauka znala u kom pravcu treba da ide. Značaj ovih konferencija nije samo za Institut i Novi Sad, već za celu državu Srbiju.

U sklopu konferencija smo pripremili posete oglednim poljima instituta, kao i posetu najvećoj organskoj farmi u Evropi, "Global Seed" iz Čuruga. Planiramo da organizujemo i radionice na kojima želimo da predstavimo, ne samo onaj fundamentalni, naučni deo koji može da razume uži krug istraživača, već i nove tehnologije ili novi proizvod koji se oslanja na istraživački deo, da predstavimo pravce istraživanja kada je soja u pitanju, kao i odgovore na sve zahtevnije proizvođače i prerađivačku industriju.

021: Krmno bilje nije toliko popularno u Srbiji, ali ima značaj na globalnom nivou, te je postalo predmet istraživanja i tema je treće konferencije?

Balešević Tubić: Kada su svet i Evropa u pitanju, krmno bilje je veoma značajna grupa biljnih vrsta, za ishranu domaćih životinja, koje opet predstavljaju osnovu za ishranu ljudi. Kada se vratimo nekoliko decenija unazad, krmno bilje se u Srbiji nije posmatralo u istraživačkom i naučnom smislu, ali je ovaj aspekat sada izuzetno razvijen upravo zahvaljujući Institutu. O značaju suncokreta suvišno je i pričati, odnosno njegovoj važnosti kao izvoru proteina i ulja u ishrani ljudi i domaćih životinja.

Prema tome, naredne dve godine Novi Sad će biti u znaku tri značajne biljne vrste za ishranu sverastućeg stanovništva na planeti, a konferencije će predstaviti dostignuća i novine na svetskom nivou, ali isto tako i koliko je dostigao i napredovao u istraživanjim i Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

021: Koliko su značajne nove tehnologije za inovacije u poljoprivredi?

Balešević Tubić: Kada su nove tehnologije u pitanju, na soji smo u oplemenjivanju počeli prvi u Evropi da radimo genomsku selekciju. Naravno, ova tehnika nema veze sa GMO i tehnikama stvaranja GMO. Reč je o konvencionalnom oplemenjivanju uz pomoć molekularnih markera gde vi tačno označite osobinu koja vam je neophodna i lakše odaberete, skratite put odabira roditeljskih komponenti koje se koriste u selekciji i stvaranju sorti i hibrida.

Ova tehnika se u nekim institutima u Evropi koristi samo u istraživačke svrhe i ne primenjuje se u praksi. Mi, u Institutu smo valorizovali metodu u polju i dobili smo dobre rezultate, tako da ćemo imati precizniju i bržu selekciju. To znači da će novi sortiment, mnogo kvalitetniji, tolerantniji na negativne posledice klimatskih promena, brže stići do krajnjih korisnika, poljoprivrednih proizvođača, što zaista predstavlja revolucionarni napredak u konvencionalnom oplemenjivanju.

021: Kako nove tehnologije doprinose razvoju izvoznog potencijala Srbije?

Balešević Tubić: Sve što razvijamo novo, uglavnom i jeste usmereno ka korisnicima naših proizvoda, jer naš glavni cilj i jeste primena naših rezultata u praksi. Samim tim što je naš sortiment adaptiran i za uslove koji su van granica Srbije, mi smo prisutni u mnogim državama širom sveta, što pokazuje zaista veliki izvozni potencijal, kao i činjenica da Institut ima širok spektar biljnih vrsta u okviru svoje delatnosti. To je nešto što je veliki potencijal države i sigurno je uticalo na to da postanemo i zvanično nacionalni institut.

021: Međuregionalnu saradnju ostvarujete kroz učešće vaših istraživača u međunarodnim projektima?

Balešević Tubić: Učešćem u međunarodnim projektima, naši stručnjaci se usavršavaju i razmenjujemo iskustva sa međunarodnom naučnom zajednicom. U pitanju su projekti prekogranične saradnje, IPA projekti, projekti bilateralne saradnje sa mnogim renomiranim institucijama u Evropi i svetu, kao i najznačajniji projekti EU, Horizont projekti, u kojima smo i nosioci radnih paketa za pojedine biljne vrste.

Ovo je veliki uspeh, imajući u vidu da su to uglavnom institucije država članica EU, tako da možemo reći da je to nešto što svrstava Institut u sam vrh, kada je u pitanju međunarodna naučna zajednica, posebno u našem region.  

021: Na koje sve načine Institut podstiče razvoj mladih naučnika?

Balešević Tubić: Naš cilj je da istraživače što češće šaljemo na specijalizacije i postdoktorske studije, jer samo tako možemo ići u korak sa svetom i vremenom. Novim tehnologijama i inovacijama sortimenta možemo koračati napred i doneti boljitak za državu i krajnje korisnike. Institut ima preko 100 istraživača, to su naučni radnici koji nose ovu instituciju, a ukupno nas je 640 zaposlenih.

Naravno, tu je i pomoćno osoblje, prateći sektor i struka koja pomaže istraživačima i pomaže da se naš proizvod na kraju realizuje i valorizuje. Imamo 99 doktora nauka, što je bio jedan od glavnih uslova za status Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

021: Kako privući mlade da se bave poljoprivredom, kako ih stimulišete da ostanu u struci?

Balešević Tubić: Postoji saradnja sa fakultetima, kao i sa srednjim poljoprivrednim školama. Trenutno realizujemo IPA projekat "Agrino", čiji je rukovodilac Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, Institut je učesnik, a uključena je i Srednja poljoprivredna škola u Futogu, gde će biti postavljen plastenik, a Institut ima edukativnu ulogu vezano za plasteničku proizvodnju. Na taj način, učenicima želimo da pokažemo da poljoprivreda jeste teška, ali da demantujemo da je manje atraktivna u odnosu na druge struke, kao na primer ekonomska ili medicina. Želimo da pokažemo da može da bude interesantna i sa istraživačkog i sa proizvođačkog aspekta, da može da ima mnogo izazova i da bude profitabilna.

Takođe, naši naučni radnici učestvuju u predavanjima na poljoprivrednom ili srodnim fakultetima, a studenti dolaze da obave stručnu praksu u Institutu. Učestvujemo i u akciji "Sto doktora nauka", "Prva šansa", tako da na sve moguće načine doprinosimo obrazovanju kadra, koji je nama veoma značajan. Na taj način skoro svake godine Institut zaposli određeni broj mladih koji se osposobljavaju da budu istraživači.

Ako ne možemo da ih pobedimo u fudbalu, možemo u nauci

Koliki je uspeh ostvario Institut dobijanjem domaćinstava Svetskih naučnih konferencija govori i podatak koga su pobedili u jednom od finalnih glasanja.

"Tokom glasanja, u najuži izbor za domaćina konferencije o soji ušli su Argentina, Brazil i Srbija. Glasaju eminentni i vrhunski naučni radnici iz oblasti istraživanja vezanih za soju iz celog sveta. Brazil je eliminisan u prvom krugu glasanja, a Argentinu smo u finalnom glasanju pobedili sa 9:6. Paralela značaja može da se povuče kao da ste dobili Olimpijadu u poljoprivredi", zaključuje direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.