Investitor pod istragom zbog prevare, a stanovi na licitacijama

Pola godine kasnije problemi Novosađana koji su od ovog investitora kupili stanove ili sa njim sklopili dogovor o ustupanju zemljišta za izgradnju zgrade u zamenu za stan u novom objektu, ne jenjavaju.

U četvrtak u 10 časova pre podne na licitaciji kod izvršitelja Živana Milinova u Radničkoj 7 će se naći stan porodice Stanimirov. Oni su 2011. godine sklopili dogovor sa Jonašom i ustupili mu parcelu u zamenu za četiri stana. Stan su čekali godinama, a zgrada u ulici Svetozara Ćorovića još uvek nije završena.

Kako za 021 kaže Slobodan Stanimirov, nikada nisu uspeli da sklope kupoprodajni ugovor jer je Jonaš to "izbegavao i odugovlačio", a uspeli su samo da potpišu predugovor. Navodi i da je on insistirao da se ugovor što pre zaključi i da je i njegova greška što je previše verovao investitoru.

Da ni kupoprodajni ugovor overen u sudu možda ne bi odneo prevagu sugerišu i sve prethodne, a moguće i buduće, licitacije stanova koji su navodno u vlasništvu Jonaša, jer ih vlasnici nisu upisali u zemljišne knjige. Na priču investitora "naselo je" više od trideset porodica koje sada svakodnevno strepe od oglasne table komore javnih izvršitelja.

Istraga protiv investitora Dušana Jonaša koji je stavio više stanova pod hipoteku, iako ih je pre deset godina prodao, kao i protiv poverioca N. D. (koji je bio poverilac u bar sedam slučajeva navodnih prevara) trenutno je u toku. Razlog je postojanje sumnje da su, u nameri da za sebe pribave protivpravnu imovinsku koristu u iznosu iznad 1.500.000 dinara, doveli u zabludu javnog izvršitelja da proda stanove koje su vlasnici kupili od Jonaša, ali na kojima nije uknjiženo pravo svojine.

Kako stoji u naredbi o sprovođenju istrage, u koju je 021 imao uvid, oni su ovu prevaru navodno učinili tako što su najpre doveli u zabludu javne beležnike da overe ugovore o zajmu sa neistinitom sadržinom, koje su međusobno zaključili Dušan Jonaš kao zajmoprimac i N. D. kao zajmodavac, po kojima je navodno izvršena pozajmica novca, a u kojima je navedeno sedam stanova kao Jonaševo vlasništvo kako bi služili kao sredstva obezbeđenja vraćanja duga. Oni su u založnoj izjavi naveli i da stanovi nisu u svojini trećih lica, iako je ih je Jonaš kao investitor prodao još pre deset godina. Na osnovu toga na stanove je upisano založno pravo, odnosno hipoteka. Nakon navodnog isteka roka vraćanja zajma, osumnjičeni poverilac je preko javnog izvršitelja Živana Milinova pokrenuo postupak javne prodaje tih sedam stanova čija je ukupna vrednost 23.288.361 dinara.

Za overu više založnih izjava i stavljanje sedam stanova pod hipoteku, saznalo se tek kada je jedan od stanova u Ulici Branka Bajića dospeo na izvršenje, o čemu više možete da čitati u našoj priči OVDE.

Nije poznato da li se vodi istraga i u vezi sa poveriocem iz slučaja porodice Stanimirov i preostalih dvadesetak stanova.

Novosadski advokat Miloš Galić objašnjava da se u ovoj situaciji radi o sukobu dva prava - "prava hipotekarnog poverioca koje je obezbeđeno hipotekom, i prava kupca stana koji je prevaren krivičnim delom od strane investitora, ali koji je doprineo toj prevari tako što se nesavesno poneo i nije se uknjižio kao novi vlasnik".

"Investitor je zloupotrebio nemarnost kupaca i uzimao pozajmice koje je potom iste obezbeđivao zalogom, odnosno hipotekom na predmetnim stanovima usled prevare investitora, i nesavesnosti trećih lica došlo je do sukoba ova dva prava", navodi Galić.

Kako dodaje, praksa sudova je, do sada, da uglavnom odbijaju prigovore trećih lica jer važi načelo u pravnom poretku, da ako se pouzda u javne knjige, ne može da snosi posledice.

"Postoji mogućnost da se izvršenje zaustavi, ali po slobodnoj oceni suda. Postoji i malo nesavesnosti na strani banke, jer u skladu sa načelom profesionalizma, morala je da proveri u čijem su faktickom vlasnistvu stanovi, pre nego što prihvati upis hipoteke. Ovde, ipak, treba uzeti u obzir da se sumnja da su pozajmice bile fiktivne odnosno da je hipoteka stavljena za nepostojeći dug", napominje Galić.

Stefan Ivanović iz Združene akcije "Krov nad glavom" Novi Sad kaže za 021 da je slučaj Dušana Jonaša, dobar primer "kako bahatosti investitora, tako i bahatosti javnih izvršitelja, kao i neefikasnosti našeg sudstva".

"Činjenica da se izvršitelj poziva na katastar iako za sve ove stanove postoje overeni ugovori o kupoprodaji koji dokazuju da stanari nemaju veze sa dužnikom, govori nam o tome da njega pravda ne interesuje, već profit. Zakonom o izvršenju iz 2011. kao i nacrtom za novi zakon koji je nedavno objavljen, ‘javni’ izvršitelji su suštinski privatnici kojima je nužno u interesu da rasprodaju što više mogu kako bi taj profit i napravili, a potvrdu toga vidimo u njihovoj praksi", smatra Ivanović.

On dodaje da je "apsolutno nedopustivo da zbog profita nekolicine privatnika drešenih ruku postoji mogućnost da se desetine nedužnih i prevarenih porodica izbace na ulicu".

Posebno naglašava da će predstavnici akcije "Krov nad glavnom" uvek kada do takvih situacija dođe, biti spremni da brane sugrađane zajedno sa komšijama i solidarnim građanima.

U skladu sa tim, sutra će, najavljuje, kolektivno otići na licitaciju stana porodice Stanimirov da izraze nezadovoljstvo time što postupak izvršenja nije stopiran "iako je javni izvršitelj upoznat sa činjenicom da stan nije u vlasništvu investitora koji je napravio dug (ako je taj dug uopšte i postojao), stavio tuđu imovinu pod hipoteku i protiv koga se vodi postupak".

Oni pozivaju i sve sugrađane da pokažu solidarnost i pojave se u kancelariji izvršitelja u Radničkoj 7 u 09i 45h, "jer se ovakvi problemi koji su u Srbiji sve češći ne mogu rešiti bez solidarnosti i bez zajedničkog delovanja".