Šta je zavisnost od interneta?

S obzirom na činjenicu da živimo u vremenu tehnološke revolucije i ekspanzije novih medija, pojam zavisnosti od interneta ne treba gledati kao nešto što je isključivo negativno, zaključak je tribine "Avatar umesto lica" održane u sklopu projekta "Dijalozi u Radio kafeu".

Fejsbuk, forumi, komentari, lajkovanje i četovanje samo su neke od kovanica koje su u naš jezik ušle o samo nekoliko godina ekspanzije internet komunikacije. Neki to vide kao pošast, a neki kao komunikaciju budućnosti. Istina je, kao i obično, nedge između. Prema rečima psihologa Borisa Popova, nauka još uvek ne prepoznaje termin zavisnosti od interneta, ali je svakako izučava.

"Osoba za koju kažemo da je zavisna od interneta sve više i više vremena provodi za računarom i sve joj je teže da se odvoji od interneta. Isto tako, pokazuje znakove prave apstinencijalne krize, jer ukoliko duže vreme nema pristup internetu oseća nemir, nelagodu i teskobu praćenu opsesivnom potrebom da se vrati na internet", navodi Popov.

Internet kao sredstvo

Sociolog Dušan Ristić smatra da ima dosta opasnosti koje ovakva komunikacija donosi, prvenstveno zbog velike mogućnosti zloupotrebe i lažnog predstavljanja, ali isto tako ne treba anatemisati internet komunikaciju u celosti zbog toga. Prema njegovim rečima, u društvima gde je onlajn komunikacija razvijenija, većina ljudi internet koristi kao sredstvo.

"Istraživanja koja su rađena sa starijom populacijom u Velikoj Britaniji pokazuju da ljudi više koriste internet nego što internet koristi njih. To znači da bez obzira što oni značajan deo svog vremena provode ispred monitora, internet vide kao sredstvo kojim oni rukovode i koriste ga, a ne obrnuto", kaže ovaj sociolog.

Ristić navodi da internet ne nudi samo ljudima priliku da ga koriste za posao, već i slobodu da iskažu stav bez straha od cenzure i eventualnih sankcija. Zbog toga se internet koristi kao ventil za iskazivanje političkih i drugih stavova, a kao što smo videli na primeru Bliskog istoka i kao okidač za stvarne socijalne promene.

"To je ono što je doneo internet, odnosno, šire govoreći, tehnološki posredovana komunikacija, što nije ništa loše, već predstavlja jednu vrlo značajnu kvalitativnu promenu", smatra Ristić.

Komunikacija je znatno olakšana

Psiholog Popov navodi da internet komunikacija uzima maha ne samo zbog navedenih činjenica, već i zbog toga što je nekim ljudima lakše da razgovaraju bez mogućnosti odbijanja ili poniženja.

"Jasno je da je lakše razgovarati sa nekim ko je fizički udaljen od vas. Psihološka istraživanja pokazuju da je nekim socijalno anksioznim ljudima komunikacija manje neprijatna, jer su efekti odbijanja, poniženja ili ignorisanja ublaženi", ocenjuje Popov.

Sociolog Dušan Ristić kaže da je ovaj vid komunikacije nešto novo, jer briše granice između medija i publike. Prema njegovim rečima, tehnologija se razvija i otvara nove mogućnosti, što je nešto čemu ćemo morati da se prilagodimo.

"Time društvo može samo da dobije, jer sada imamo medij koji omogućava komunikaciju bez socijalnih i drugih insignija. Cinično bi bilo reći kako je u internet komunikaciji uvek u prvom planu samo lažni identitet. Ne, to je komunikacija oslobođena, ako ništa, socijalnog statusa i ako ćemo istorijski da sagledamo stvari, da, to je novi oblik slobode izražavanja", navodi ovaj sociolog.

Novi mediji donose nove stvari. I lepe i ružne. Što se tiče fizičke opasnosti, društvu je potrebna edukacija. Što se tiče prekomernog korišćenja zbog koga trpi socijalni život, pored edukacije, potrebna i edekvatna kulturna ponuda. Ali, kako god okrenemo, čovek koji ne koristi internet je za moderno društvo nepismen. Tako da, naučite da koristite internet a usput izbegnite da vaš računar koristi vas. Ionako ćemo za koju godinu svi da provodimo istu količinu vremena na internetu kao oni koje danas smatramo zavisnicima. (Miodrag Sovilj)