Volonteri navode da su bili od velike pomoći otkako je preduzeće formirano 2014. godine. Sa malim brojem zaposlenih i puno posla, preduzeće je samoinicijativno otvorilo vrata volonterima, koji su u svoje slobodno vreme, bilo kada, mogli da dođu da prošetaju pse koji ponekad dugo ne izlaze iz boksova. Volonteri su imali svoje ugovore, pečatirane i potpisane.
Iz godine u godinu ih je sve više, a njihove posete značajno su unapredile postupak udomljavanja pasa - mnogi su samostalno doveli do toga da brojni, veći i zahtevniji psi, pronađu dom. Ovo je naročito teško kada se uzme u obzir da je potrebna posebna senzibilnost ka udomljavanju napuštenih, često zapuštenih pasa.
"Zoohigijena i veterina" je najmlađe javno preduzeće u gradu. Do sada je imalo tri direktora (Aleksandar Bursać, Nenad Benović i aktuelna v.d. direktorka Ivana Kukin), a poslednje rukovodstvo odlučilo je da uvede ograničenje u posetama volontera. Oni odnedavno mogu da dolaze u prihvatilište samo subotom od 17 do 19 časova.
Ovakvo ograničenje, prema mišljenju volontera, predstavlja način da se oni "sklone" i potpuno stave pod kontrolu rukovodstva, u cilju smanjenja transparentnosti rada ovog javnog preduzeća. Jedna od volonterki, Dragana Pribišev, kaže za 021 da radi sa psima od nastanka preduzeća i da nikada nije imala problem sa zaposlenima. Bila im je od ogromne pomoći, kao i drugi volonteri, a za svoj doprinos dobijala je i zahvalnice.
"Vrata prihvatilišta su za mene uvek bila otvorena. Životinje trebaju pomoć i ljubav i praznicima i vikendom, ne samo radnim danima. To se proširilo i na ostale građane koji su spremni da volontiraju. Posebno se intenziviralo poslednje dve godine, jer su rađene kampanje za građane o podizanju svesti i potrebom za volonterima. Preko stranice na Fejsbuku i sajta 'Zoohigijene' značajno se promenio način informisanja građana, gde svi mogu da vide pse iz azila, stanje psa kada je pronađen i kada je udomljen. Sve je transparentno i otvoreni su za saradnju sa građanima", navodi Dragana Pribišev i dodaje da je izuzetno opasno uvoditi ovakva ograničenja, između ostalog i zbog vrućina.
"Ovo je van svake pameti - šetati psa po visokim temperaturama. Postoje psi sa dugom dlakom, kojima tada šetnja ne prija, postoje povrede šapa od vrelog asfalta. Kao da su u prihvatilištu gušteri, a ne psi. Njima bi bilo najgore. Ja kao volonter pomognem i zaposlenima. Prala sam boksove i to je ogroman posao. Po ovakvim vrućinama, voda mora da se sipa i po tri puta na dan. Ne dođe ni svaki pas srećan i spreman na maženje. Neki su agresivni jer se boje i prošli su svašta pre nego što su došli do prihvatilišta. Zabranom ulaska volonterima i ograničavanjem posete kada direktorici odgovara, gube svi", priča ona.
Još jedna od volonterki je Slobodanka Žikić. Ona je postala volonter nakon što je spasila jedno povređeno štene pre četiri godine, a u prihvatilište je dolazila kako bi šetala pse - i to one najveće.
"Bavim se i socijalizacijom pasa i udomljavanjem. Više od 40 'mojih' pasa je udomljeno za ove četiri godine. Zaposleni su se smenjivali, ali do sada nisam imala nekih većih problema i ograničenja prilikom posete prihvatilištu i mog dolaska u svoje slobodno vreme, vodeći računa da to leti bude što kasnije zbog vrućina, a zimi u najtoplijem delu dana, kako bi psima bilo prijatno. Sa šefovima prihvatilišta i pojedinim zaposlenima sam uvek imala dobar odnos. Aktivno sam učestvovala na njihov poziv na svim izložbama mešanaca koje se priređuju na Štrandu i akcijama šetnje pasa po centru Novog Sada i u akcijama udomljavanja", priča Žikićeva.
Ona smatra da bi bilo korektno da volonteri mogu da dolaze svakog dana, u vreme kad im zbog poslovnih obaveza najviše odgovara.
"Znam da ne postoji nijedan objektivan razlog za ovakvo ograničenje dolaska volontera i verujem da je to subjektivni hir i demonstracija moći pojedinaca. Ne mogu da ne kažem da sam, kao volonter, u ove četiri godine videla i nepravilnosti u postupcima prema psima, ali sporadično, pa se bojim da se zloglasni šinteraj od pre pet godina ne 'useli' u Zoohigijenu, gde se pre svega moraju pridržavati zakona o dobrobiti zivotinja", naglašava naša sagovornica.
U preduzeću godinu i po dana volontira i Mirjana Dabić. Dolazila je najmanje jednom nedeljno i, kako kaže, zajednički sa ostalima radila na dobrobiti životinja.
"Tako se slala i jedna totalno drugačija slika o 'Zoohigijeni', kao preduzeću koje zaista brine o životinjama. U planu je sada u junu šetnja napuštenih pasa u centru grada, ali je to izgleda 'pod znakom pitanja'. Moje volontiranje je, osim šetanja pasa, bilo i pranje boksova, hranjenje i sipanje sveže vode. Kada uradiš bilo šta od toga, ne možes da se ne osećaš korisno, jer psima to znači i oni tamo zavise isključivo od ljudi. Mogu slobodno da kažem da je odluka koja je doneta apsolutno na štetu svih napuštenih pasa koji se tamo nalaze i samim tim tu više nema ni govora o radu na dobrobiti životinja", kaže Mirjana za 021.
V.d. direktorka "Zoohigijene i veterine" Ivana Kukin nije odgovorila na pitanja 021 zbog čega je uvedeno ovakvo ograničenje za rad volontera sa napuštenim psima.
Naše sagovornice kažu da će u petak biti održan sastanak rukovodstva preduzeća sa volonterima, kako bi se raspravljalo o novoj odluci.
Komentari 55
vlada
vlada
Sugradjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar