Novi Sad: Danju gradi, noću razgrađuje

Piše: Živan Lazić

Lepo je što su Novosađani započeli čišćenje grada baš od Ribarskog ostrva i susednog dunavskog rukavca Šodroša.

U pitanju je blago Novog Sada, duže vreme izloženo prevelikom nasrtaju. Umesto da ostanu prirodne oaze zelenila, sve uočljivije se pretvaraju u neku vrsti izletišta. Otuda i decenijama nagomilavano smeće.

Ovih dana, u okviru šire akcije "Za čistiju Vojvodinu", lokalna vlast je organizovala akciju uređenja još uvek "zelenih bisera" vojvođanske prestonice.

Ugušiti se u otpadu

Naravno, radilo se i po drugim kvartovima, akcija je zamišljena kao trajna, sa snažnim podsticajima da se ove i narednih godina učini što više.

Naime, za godinu dana i u Srbiji se planira zabrana korišćenja plastičnih predmeta jednokratne upotrebe. Cilj je da se priroda zaštiti od džinovskih količina plastičnog otpada koji, na kraju ciklusa, intezivno zagađuje najveće svetske okeane gradeći desetinama kilometara duge i široke plastične sprudove.

Ceo proces je toliko odmakao da je otpadna plastika, ali i otpad u celini, svrstan kao prioritetno pitanje održivog razvoja. Ekolozi slikovito predstavljaju opasnost rečima da "ćemo se svi, pre nego što nastradamo od vazduha sa previše ugljovodonika i premalo kiseonika, ugušiti u otpadu".

Očajno zaprljana otpacima

Mada izgleda trivijalna akcija čišćenja prirode zahteva da se dobro osmisli i izvođači polako pripreme.

Setimo se kako je pre deset sezona proglašena godina "čišćenja Srbije"; urađeno je jako malo, gotovo ništa. Osnovni razlog neuspeha je izostanak plana i priprema.

Očito, čišćenje decenijama zapuštene životne sredine mnogo je zahtevnije i složenije nego što se uobičajeno zamišlja, kao jednokratna akcijaška kampanja.

Gradonačelnik predvodi akcijaše

Stoga je dobro da se ovoga puta od starta akcija planira kao duga, moglo bi se reći i stalna. Deo je šire brige o zelenilu, šumi i životnoj sredini.

Dobro je da gradski i državni funkcioneri predvode građane u borbi za čistiju okolinu. U Novom Sadu na čelo akcijaša svrstao se gradonačelnik Miloš Vučević i primerom pokazao sklonost ka društveno angažovanom radu.

Bilo bi još bolje da se kampanja više odmakla od vlasti i preobrazila u svegrađansku. Ovako je deo javnosti, možda i prestrogo, doživljava kao aktivnost vodeće vladajuće stranke.

Utisku je doprinela i vremenska podudarnost akcije sa nizom aktivnosti vlasti koje se doživljavaju kao početak predizborne kampanje, počevši od najave "investicionoig državnog plana vrednog 10 milijardi evra, najvećeg u istoriji Srbije".

I kampanja pošumljavanja

Pokrajini Vojvodini je dragoceno aktuelno uređivanje prirode.

Dobro bi došlo i obimnije pošumljavanje kako bi regija zasađivanjem oko 120.000 hektara pošumljenost sa sadašnjih sedam povisila na, još uvek minimalističkih, četrnaest odsto ukupne površine.

I pored učestalih manifestacija o zaštiti okoline, brige građana Novog Sada i dalje su osnovane, zapravo svakim danom su sve veće. Dolaze pre svega iz sfere urbanizma, odnosno preintezivne i poprilično haotične izgradnje grada poslednjih godina.

"Šodroš" kao građevinska zona

Tako se po varoši duže vreme šapatom priča kako je "oaza vode i zelenila" Šodroš u očima investitora već viđena kao buduća građevinska zona. Počelo je zatrpavanjem potoka po perifernim delovima popularnog dunavskog priobalja i nivelisanjem visinske razlike u odnosu na obližnje gradske zone.

Istovremeno su dve cevi ispod puta za Ribarsko ostrvo, koje su decenijama spajale Dunavac i Šodroš i omogućavale ubacivanje vode, uklonjene. Šodroš je počeo vidljivo da se zabaruje, bez dovoljnog priliva vode se i smanjio.

Lagana transformacija područja odvija se baš tako da se za desetak godina, ili čak kraće vreme, kaže kako se "Šodroš izgubio" i tako omogući investitorima da insistiraju na prenameni zemljišta.

Građevinari u Petrovaradinskom ritu

Druga tačka sa koje se izgleda kani napasti priroda je zemljište u okolini "Pobede" u Petrovaradinu. Odavno je lokacija ove fabrike na meti ekologa i ljubitelja prirode.

Reč je o segmentu Petrovaradinsko-koviljskog rita, područja pod zaštitom i od nemerljivog značaja za Novi Sad, južnu Bačku i Frušku goru. Posle fabrike, u blizini, takođe u zaštićenom  području, niklo je i stalno se uvećava divlje naselje.

Da nevolja bude veća sve se odvija u blizini glavnog izvorišta i velikog basena gradskih voda za piće. Godinama su građani ukazivali da fabrika vode i naselje zagađuju izvorište.

Brojni direktori "Vodovoda" vodili su novinare na mesto događaja, rezultati kontrole voda su pokazivali snažan uticaj i fabrike i naselja. Gašenje tradiconalne delatnosti "Pobede" i izmeštanje naselja bio je plan za očuvanje gradskih izvorišta.

Manjak prostora

Kad ono, preokret. Tokom rasprave o realizaciji budžeta za 2018. godinu, sa govornice u Skupštini Vojvodine, predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović izjavi kako se očekuje da se dve stotine hektara oko "Pobede" ponudi investitorima.

Obrazloženje je da grad Novi Sad trenutno nema drugog pogodnog zemljišta. Novi Sad se nesporno gradi, moguće da postoje problemi sa prostorom za dalji razvoj.

Ipak, teško da je rešenje u prenameni ekološki više nego značajnog rita, i to ni manje ni više nego područja dimenzija dva puta jedan kilometar.

Pogubne posledice

Bilo je i ranije razmišljanja da se grad proširi na područje baruštine. Ipak, kada se celovitije sagledavala problematika, nemerljiv značaj rita je uvek uvažavan i nadjačavao je argumente građevinara.

Novi Sad ne bi postojao da u neposrednom okruženje nema Frušku goru i Petrovaradinsko-koviljski rit. Oba područja su egzistencijalno važna, pogotovo sada kada se grad bliži cifri od 400.000 stanovnika.

Narušanje ovih prirodnih celina bi bilo pogubno za grad i uzročilo bi posledice kakve kasnije nikakave "akcije čišćenja", mnogo osmišljenije i obuhvatnije od aktuelne, ne bi mogle dovesti u prihvatljivo stanje.

Urbanizam u službi čoveka

Jeste dobro da se građani neposredno angažuju na očuvanju životne sredine. Ali, uticaj urbanističkih rešenja i građevinara je mnogo veći.

Kakav će biti odlučuje politička scena. Ako se cela briga gradske vlasti oko zelenila i životne sredine svodi na povremene kampanje i efekat, mada dragocen, neće biti velik.

Mnogo je važnije da gradska urbanistička politika bude u službi ekologije i očuvanja sredine. U suprotnom, biće kao u epskoj poeziji; dok se danju građani i gradska vlast akcijom čišćenja bore da očuvaju zdravo okruženje, noću se investitori i ista ta gradska vlast bude i kao vampiri ruše mnogo više od onoga što se za dana obnovi.