Naime, za studijski program koji školuje buduće profesore fizike prijavio se samo jedan kandidat, iako je bilo 25 raspoloživih mesta - čak 20 na budžetu Republike i pet samofinansirajućih mesta. Za studijski program za nastavu hemije prijavila su se samo dva kandidata na raspoloživih 20 mesta (16 na budžetu, četiri na samofinansiranju).
Za profesore biologije prijavilo se samo pet kandidata (40 raspoloživih mesta). Takođe, pet puta manje kandidata od upisne kvote prijavilo se za studije Master profesor matematike - svega 11 od raspoloživih 55 mesta, a za profesora geografije ima samo 11 zainteresovanih svršenih srednjoškolaca, iako je obezbeđeno 40 indeksa.
Na fakultetu su neprijatno iznenađeni slabim odzivom budućih studenata za profesorske i nastavničke smerove, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je odziv standardno dobar za ostale tipove studija na ovom, ali i na ostalim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu. Prema preliminarnim rezultatima upisa, celi smerovi na ovom fakultetu biće posvećeni jednom studentu ili nekolicini njih, a zbog slabog odziva i relativno dobrih rezultata, svi studenti su na budžetu - čak je preostalo slobodnih mesta, što je najređi slučaj prilikom upisa na akademske i druge vrste studija.
Stoga se postavlja pitanje - zbog čega budući studenti ne žele da se direktno usmeravaju za profesore i nastavnike, zvanično deficitarna zanimanja u Srbiji, dok su istovremeno fakulteti koji školuju programere premašili sve rekorde upisa?
Položaj nastavnika u Srbiji poražavajuć
Bitno je napomenuti da je ovde reč o integrisanim studijama, koje podrazumevaju petogodišnje obrazovanje, akademsko i master. Razlog je zakonska obaveza koja predviđa da budući nastavnici, čak i oni u osnovnim školama, moraju da imaju završen master i što je, između ostalog, stvorilo deficit u školama. Na mesta nastavnika godinama unazad se primaju i oni koji ne ispunjavaju ove uslove, a u manjim sredinama predaju čak i studenti.
Kako za 021 kaže prodekan za nastavu Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Tatjana Pivac, postepen pad u broju prijavljenih beleži se u poslednje tri godine. i zbog manjka zainteresovanosti, ostaju neiskorišćena čak i mesta predviđena za finansiranje iz budžeta.
Očita je tendencija, navodi Pivac, da se budući studenti pri opredeljivanju za upis rukovode mogućnošću zaposlenja, isplativošću bavljenja budućom profesijom i potrebama na tržištu.
"Stoga ne čudi orjentisanost kandidata ka IT smerovima, ali, nažalost, ne iznenađuje ni činjenica da je interesovanje za rad u prosveti opalo. Prirodno-matematički fakultet je od 2017. godine uveo petogodišnje Integrisane akademske studije za obrazovanje nastavnika, što je odgovor na zahteve koje je postavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prema tim zahtevima, nastavnici u školama moraju biti u zvanju mastera i imati petogodišnje obrazovanje sa ostvarenih 300 ESPB. Do 2017. godine su postojale Osnovne akademske studije (240 ESPB) i Master akademske studije (60 ESPB) za profesorska zanimanja, a interesovanje studenata za ove studijske programe je bilo znatno veće. Iako Integrisane akademske studije omogućavaju studentima da polaganjem jednog prijemnog ispita i odbranom jednog završnog rada steknu željeno zvanje, čini se da petogodišnje studije srednjoškolcima deluju odbojno, iako su zakonska obaveza u školovanju nastavnika", stava je Tatjana Pivac.
Deo razloga za slabiju zainteresovanost srednjoškolaca, dodaje ona, svakako leži u činjenici da nastavničko zanimanje, uprkos stepenu obrazovanja koje podrazumeva, ne spada u red adekvatno plaćenih poslova.
"Ubeđeni smo da bi povećanje zarada u prosveti, kao i opšteg statusa nastavnika i profesora u društvu, dovelo i do porasta zainteresovanosti za ovu grupu studijskih programa. U prilog ovoj konstataciji ide i činjenica da je mali broj kandidata prijavljen čak i za deficitarna zanimanja, kao što su profesor matematike, fizike i informatike, koja su veoma tražena na tržištu, a svršenim studentima je brzo zaposlenje u struci sasvim izvesno", smatra prodekan za nastavu PMF.
Da problem leži i na drugim mestima smatra naš fizičar i viši naučni saradnik na Institutu za fiziku dr Milovan Šuvakov. Prema njegovom mišljenju, suština problema je u činjenici da je visoko obrazovanje u Srbiji podeljeno na male oblasti između kojih su nepremostive "pregrade" i "zidovi". Tako svaka oblast, dodaje, ima ili svoj fakultet ili departman koji funkcioniše autonomno unutar fakulteta - a naročito kad je reč o finansijama. I svaki fakultet brani svoj sadašnji i budući kadar.
"Ako na to dodamo samoupravljanje koje postoji na našim fakultetima, a koje se pogrešno krije iza termina autonomija univerziteta, dobijemo sistem u kome se odluke unutar esnafskih oblasti donose tako da maksimizuju finansije departmana/fakulteta, a ne bilo koje opštije dobro bilo univerziteta, a kamoli društva u celini. Jedna od puno negativnih posledica ovakvog višedecenijskog funkcionisanja je nastavnička profesija koja je devalvirana. Pri svakom pomenu višepredmetnih nastavnika, upravo fakulteti skaču da brane svoje parče monopola, tvrdeći kako ne može matematičar da predaje fiziku ili fizičar hemiju. Ovde pričamo o osnovnoj školi. Smerovi su pravljeni na taj način da podmire potrebe postojećeg kadra na fakultetu, a ne da budućem nastavniku pruže neophodne kompetencije. Često se dešava i negativna selekcija, pri kojoj oni studenti koji su lošiji budu primorani da se prebace na nastavničke smerove", tvrdi Šuvakov za 021.
Milovan Šuvakov; Foto: Medija centar Beograd
Kako dodaje, dolazimo do sistema u kojem su stručne kompetencije nastavničkih programa samo za nijansu niže od studijskih programa namenjenih budućim istraživačima i inžinjerima, a pedagoške kompetencije su na niskom nivou, uglavnom zakonskom minimumu. Problem je, navodi naš sagovornik, nedostatak pedagoškog znanja.
"Umesto da na univerzitetu, raspolažući svim resursima, proizvodimo nastavnike sa prvenstveno kompetencijama koje se tiču rada sa decom, a zatim da dobiju adekvatno stučno znanje za više oblasti čime bi se i njima obezbedila veća šansa na tržištu rada, mi imamo spektar loših studijskih programa koji proizvode uskostručnog nastavnika bez dovoljno obrazovno-vaspitnih kompetencija. Do petog razreda učenik u školi ima jednu učiteljicu koja 'zna' sve, a onda od petog razreda dolazi sedam ili više nastavnika gde svaki zna samo onaj svoj mali predmet. Jasno je da je ovo posledica ozbiljnog problema u sistemu, a posledice su dramatične", navodi Milovan Šuvakov i pojašnjava da bi mobilnost nastavnika bila veća kada bi mogli da predaju više predmeta, što bi olakšalo i neke buduće reforme.
Tatjana Pivac stava je da bi trebalo dodatno podstaći studente da upišu ovakve studije. "Podsticaj za buduće generacije može biti uvođenje određenih stipendija za studente koji se opredele za studije na nastavničkim smerovima, tokom čitavog perioda studiranja. Smatramo da bi ovaj problem trebalo veoma ozbiljno shvatiti, jer je u pitanju budućnost školstva u našoj zemlji, kvalitet budućih nastavnika i kvalitet obrazovanja generacija koje dolaze", naglašava Pivac.
Situacija neće biti dobar ni u budućnosti, ukoliko ne dođe do promene u sistemu obrazovanja, smatra Milovan Šuvakov.
"Na primer, odnos roditelja prema nastavnicima koji zbog gore pomenute negativne povratne sprege imaju sve manje kompetencija za rad sa decom, po cenu sve više nepotrebnih stručnih kompetencija, biva sve gori. Nemogućnost ukrupnjavanja norme dovodi do još goreg ekonomskog statusa pojedinaca. Sve u svemu, rezultat je da ovi studijski programi nisu popularni i da se stoga ne upisuju dovoljno", stava je Šuvakov, inače nekadašnji pomoćnik bivšeg ministra prosvete.
Da prosveta mora da zarađuje više, nedavno je za
N1 izjavila profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji
Srbijanka Turajlić.
"To mora i kod nas da postane najuglednija i najplaćenija profesija, bez toga je besmisleno pričati o reformi", zaključila je Turajlić i dodala da je deo rešenja ovakvih i sličnih problema i smanjenje broja učenika po razredima, a samim tim i odeljenjima.
.jpg "Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško:")
Komentari 99
Vladan
Mata
Svaki onaj koji je završio nastavni smer u gotovo istoj poziciji kao i onaj koji je završio neki njemu bliski smer i koji se uz par ispita našao u poziciji profesora.
Na primer, matematiku pored matematičara mogu predavati i informatičari, finansijski matematičari, doškolovane učiteljice, pa i u krajnjem slučaju inžinjeri. Još ako ima i koju godinu staža više od tebe, možeš mu samo pljunuti pod prozor.
I ja sada razmišljam da mi je bilo mnogo pametnije da sam možda upisao za nekog informatičara ili inžinjera, pa da onda biram gde da radim.
Student
Raspitajte se kolika je prolaznost na ispitima kod profesorice Vesne Milankov.
Imate studente koji su na bensedinima i ostalim neznim supstancama danima pred njen ispit.
Zna se to sve, neko na fakultetu uporno okrece glavu na drugu stranu.
Zasluzili su da im se niko ne upise na prvu godinu studija, neka sede u praznim ucionicama i neka se dive svom liku i delu, strucnjaci! :D
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar