Čortanovci sanjali Milenu uz kišu

Nešto tako desilo se upravo na otvaranju Novog tvrđava teatra 4. jula u Vili "Stanković". U trenutku kada je publika trebalo da uđe na predstavu, nad Čortanovce su se stuštili kišni oblaci i sručili sve što su sa sobom poneli.

Organizatori očajni, publika razočarana, svi stali pod obližnje drveće najpre, u nadi da će oblak promeniti plan. A on stao tvrdoglav pa ispaljuje sve što je prvobitno možda i mislio da raspodeli i negde drugde...

Zabrinuta lica, pozivi meteorološkoj stanici, kako je moguće da pada kiša kada nije bila ni u izgledu. Dešava se, kažu. Odgađa se neminovni trenutak kada bi neko trebalo da otkaže predstavu i kaže, izvinite, viša sila, moraćemo nazad u Novi Sad i Beograd... I onda neko predloži suludu ideju - da se predstava odigra u prostoriji vile gde se u međuvremenu od pljuska sakrio veći deo publike.

Vest se širi, čuje se odobravanje, budi neka divna solidarnost... Na drugoj strani zabrinuta lica glumaca iako su odmah pristali da igraju u tim novonastalim, neverovatnim uslovima. Rediteljka je tu, hrabri ih.

Tehnika donosi sa mokre scene mokre stolice, brišu ih hitri momci, žene i stariji sedaju na njih, mlađi po podu, dosta njih stoji, ubrzo je sve što je za predstavu potrebno tu, i ona počinje...

I desi se tu nešto neobjašnjivo, neka hemija saučešništva, koja priču o Mileni Pavlović Barili učini snovidljivijom i magičnijom, i posebnim trenutkom festivala koji će svi pamtiti. Na kraju aplauz, baš dug i moćan, katarzičan; publike glumcima i glumaca publici. Bravo tehnici, rediteljki Jeleni Bogavac, a posebno glumcima "Sna o Mileni": Aleksandri Veljković, Tijani Višković, Jovanu Zdravkoviću, Marku Panajotoviću i Miodragu Kovačeviću.