Povodom 30 godina od osnivanja, bez imalo preterivanja, jednog od najvažnijih novosadskih bendova, na Fusion bini na Petrovaradinskoj tvrđavi okupili su se Atheisti u svom punom sastavu. Posle 18 godina na bini im se pridružio i Pećinko - na opštu radost svih prisutnih.
Tri decenije je prošlo otkad su se Dr Pop i Pećinko spojili sa Fluorel Tačkašom, posle čega se zakotrljala priča o Atheistima koju svi dobro znamo. Prvi nastup su imali u podgrađu Tvrđave, u Kapiji, a 30 godina postojanja obeležavaju na Petrovaradinskoj tvrđavi, dok je ispred njih u potpunosti ispunjen plato kod Muzeja (Grada Novog Sada, a ne onog drugog koji sa pankom ima veze koliko i Krstajić s vođenjem reprezentacije).
I svašta je stalo u tih 30 godina. Recimo, bend je bio stacioniran u četiri države, a da nisu gitare morali da pomeraju dalje od Pejićevih salaša. Ispratili su (i opevali) po koji rat, poneku tranziciju, gomilu pljačke. Ali, daleko važnije od nametnutih političkih pitanja jeste to da je u taj period od 1989. do ove naše 2019. stalo i šest albuma (plus kompilacija i live izdanja), te gomila hitova zbog kojih se okupio veliki broj ljudi sinoć na Tvrđavi.
I sve je bilo dodatno začinjeno Pećinkovim povratkom na binu, što je za fanove benda ravno uzbuđenju fudbalskih manijaka da Maldini ponovo obuče dres rosso-nera i odvede ih do titule Lige šampiona, jer mu se može. Gotovo dvodecenijska pauza nije uticala na Pećinkov nastup, barem je tako delovalo, energija je izbijala, a tu je bila i ona standardna namrgođena faca. Uostalom, oni koji su se rodili kada je Pećinko otišao iz benda, danas upisuju fakultete i imaju pravo glasa na izborima, pa je postava Atheista uz Raduleta, Popa, Pećinka, te naravno Acketa i Lekija, predivan poklon "za sve nas iz devedes' i neke".
A krenuli su furiozno od starta, uz fudbalsku "Felićita", pa su nastavili da se ređaju hitovi uz "Štrikanje", "Zapadna Evropa", "Fatamorgana", "Spritzerboyz", "Ljubav", "Pomoćni - đubre", "Sarajevo", "Wartburg limuzina", "Car Core", "Pritilend", "Drugo pakovanje", te "Godina kulture", koja je više od 20 godina nakon objavljivanja Novosađanima postala izuzetno aktuelna. Bilo je tu mesta i za splet pesama o članovima benda, pa smo slušali da su se Raduletu gaće nadule, o tome zbog koga Pećinko ne dolazi do izražaja (zbog njega i njega!) i naravno legendarnu stvar o Saši 021, ne sasvim običnom čoveku, protivniku plitkih stihova i rime, o Dr Popu što sluša pank rok i gluv je ko top.
Dok je bend pevao o (anti)junacima svojih pesama, na velikom ekranu vrtele su se fotografije članova benda iz raznih perioda i još raznovrsnijih situacija. A onda je usledila poruka kolega, Golub je čestitao jubilej, a Goblini krenuli sa pesmom kako "nikad neće biti kao što je bilo ranije", što je publika glasno ispratila - neko zbog slavljeničkog momenta, neko u znak odavanja počasti za Zareta, prerano preminulog člana benda.
Pojavio se potom i trio iz Državnog posla, Boškić je hvalio muziku Atheista, u čemu ga je prekinuo dugogodišnji rezident Pejićevih salaša, samim tim i komšija sastava koji se u ovom prigradskom naselju uvežbava i snima. "Muzika?! Pa od toga me boli glava!" uzviknuo je Đorđe Čvarkov. I zaista, ako vas posle koncerta barem malo nije bolela glava i barem malo niste promukli, proverite sa bližnjima da li ste zaista bili na ovom koncertu ili ste sve pratili iz kreveta preko televizora.
I staro i mlado sjatilo se na Atheiste, definitivno koncert festivala, barem što se tiče Fusion stagea (iako takva tvrdnja deluje preuranjeno jer smo tek na polovini Exita). Letele su čaše sa pivom u vazduh, bili smo mokri od znoja i od bačenog pića, pevalo se horski, uletalo se u šutke, jer su Atheisti isporučivali takvu energiju sa bine. I u tome je cela suština, energija, bez nekog zavlačenja oko toga da li je sve tehnički bilo "pod konac" (a jeste).
"U našem gradu lepom Novom Sadu", započeli su svoju poslednju pesmu Atheisti, o "Grillu 13", koji kao i mnogo štošta u ovom gradu odavno ne postoji. "U pokretu otpora mi ćemo biti", vikali su sa bine Pop, Radule i Pećinko, a publika ih je pratila.
I onda je ponovo dobar deo publike krenuo da peva da "više ništa nije isto i nikad neće biti kao što je bilo ranije", te da nam ostaje samo borba, "borba i sećanje na neko srećnije vreme". I tako nekoliko minuta, nadajući se da se nekako festivalski raspored može narušiti, da će se dogoditi bis s nekom od neotpevanih pesama, a mogu se naći one koje nisu ušle među 30 pesama u gotovo dvosatnom nastupu.
I možda mnogo toga nije više isto, niti će biti kao ranije, ali neke stvari se ne menjaju. Već trideset godina jedna ekipa pozitivaca i kada su teške teme u pitanju, putuje od Kragujevca do Kilimandžara i od Novog Sada, preko Venca, pa do Rume i ostavlja tragove od spaljene gume, kako sami pevaju.
Domovina je postala uža, konstatuju i Atheisti, ali je trag spaljene gume davno prešao njene granice. I ne znamo ni gde, ni kada će stati njihova Wartburg limuzina, ali smo se barem uverili da je u pitanju zaista zajebana mašina.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "FOTO: Kako je sarajevski umetnik pomogao Novosađanima nakon nesreće na Železničkoj")
.jpg "Za sada ništa od rekonstrukcije ulice u Sremskim Karlovcima: Podnet Zahtev za zaštitu prava")
.jpg "Vulin javno opsovao Piculu nakon izjave o nesreći u Novom Sadu:")
Komentari 8
Ana
Skunkać
Brus Vilis
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar