Ima li narod za koga da glasa?

Novosađani sa kojima smo razgovarali potvrđuju da je apstinencija trenutno izbor većine. "Nikom više ne verujem, nikom neću dati glas, svi su isti", kratka je jedna starija sugrađanka.

Kako za 021 kaže sociolog politike Jovan Komšić, stanovništvo se nalazi u stanju opšte apatije i indiferentnosti prema vladajućoj eliti. Prema njegovim rečima, građani odlučuju da ne izađu na izbore jer u tome vide jedinu opciju.

"Nalazimo se u stanju koje sociolozi nazivaju opštom anomijom, a to predstavlja konfuziju, povlačenje u sebe i osećaj bespomoćnosti. Ovo se reflektuje na političkom planu u obliku masovne apolitičnosti i osećaja da je jedini izlaz apstinencija", navodi ovaj sociolog.

Sve stranke su iste?

Komšić navodi da premisa da su sve stranke iste nije tačna, jer iako građani uglavnom ne veruju nijednoj političkoj opciji, razlika u programu ima. Prema njegovom mišljenju, od stranaka treba tražiti poštovanje osnovnih ljudskih vrednosti i na izborima se tom logikom odlučivati za manje zlo.

"Građani, naprosto, moraju ipak da se odluče za jednu od političkih ponuda. Ako budu zahtevali od stranaka da adekvatno odgovore na ključne ljudske vrednosti koje su mir i tolerancija kao broj jedan, onda je izvesno da će građani izabrati manje lošu opciju", smatra Komšić.

Sa njim se ne slaže aktivista levičarske organizacije "Crvena inicijativa", Nenad Glišić. Prema njegovim rečima, bojkot izbora je politički čin koji je ukidanjem izbornog cenzusa planski obesmišljen.

"Zakon je ukinut posle petog oktobra, tako da sada teorijski može da izađe pet birača i da izbori budu važeći. Time je postignuto to da apstinencija kao izborna opcija postane potpuno diskvalifikovana, čime se gubi jedna vrlo važna komponenta u demokratskom delovanju", navodi on.

Izbori ne donose društvene promene

Glišić navodi da izbori u praksi ništa bitno ne menjaju, ali su predstavljeni kao jedina mogućnost građana da utiču na vođenje države. Prema njegovim rečima, alternative parlamentarnom sistemu trenutno nema, ali se u kanalisanju socijalno motivisanog bojkota izbora može naći platforma za neko buduće rešenje.

"Vladajuće elite i njima podobni mediji stvorili su sliku da su izbori jedina stvar kojom građani mogu da utiču na politička zbivanja u zemlji, što je, naravno, iluzija i laž. To potvrđuju iskustva iz novije istorije kako naše zemlje, tako i okolnih zemalja gde su se prave društvene promene dešavale mimo izbornog sistema", kaže Glišić za 021.

Neki izlaz iz ove situacije vide u formiranju novih partija. Prema rečima predsednika izvršnog saveta "Krivajske inicijative", koja trenutno prikuplja potpise za registraciju stranke, Vladimira Pavićevića, mala zainteresovanost za izbore može kompletno da obesmisli celokupni izborni sistem u Srbiji.

"Ako se saglasimo u činjenici da građani nemaju za koga da glasaju, onda je jasna pretpostavka da oni neće ni izaći na izbore. Onda se može postaviti pitanje – šta ako ogroman procenat građana odluči da bojkotuje izbore? To bi svakako značilo apsolutnu delegitimizaciju kompletnog izbornog sistema, jer ne bi bio reprezentativan", smatra Pavićević.

Sociolog politike Jovan Komšić kaže da će mala izlaznost biti još jedan u nizu pokazatelja izneverenih obećanja, ali da će takozvani "disciplinovani birači" doneti prevagu.

"Ukoliko izlaznost zaista bude vrlo mala, to će biti samo dokaz krize našeg društva i konkretna posledica izneverenih očekivanja. Politička dijalektika vlasti i opozicije će u toj situaciji omogućiti nekim opcijama koje nisu bile na vlasti da izbiju u prvi plan, a u svakom slučaju izbornu volju kreiraće disciplinovani birači koju svaka stranka ima", kaže Komšić za naš radio.

Izbori se bliže, a stranke oštre svoje bilborde, mikrofone za mitinge i plaćene programe na televiziji. Za to vreme narod grca u kreditima, dugovima, porezima i nezaposlenosti. (Miodrag Sovilj)