FOTO: Svilara u Novom Sadu

Piše: Živan Lazić

Novosađani se još sećaju izložbe "Mala banatska pruga", a Anica Draganić i Marija Silađi, vredno proučavajući graditeljsko nasleđe ovih prostora, ponovo su ustalasale brojnu publiku, zapravo sve ljubitelje starog Novog Sada.

Povodom godišnjice rada kulturne oaze u Almaškom kraju priredile su izložbu o svilarstvu i svilari u Novom Sadu; i oduševile. Jednostavno, u sredu uveče svako ko se našao u ulici Đorđa Rajkovića prisustvovao je događaju za pamćenje.

Sadržajna i moderna postavka

Čuvajući bogatu narativnost, iskazanu napisima na prigodnim stubićima i po podu Velike sale, ali i mnoštvom fotografija po zidovima, te umereno modernističkim maketama, autorke su predočile modernu postavku koja gledaoce provocira na promišljanje.

Istovremeno, posetilac se upoznaje i sa mnoštvom manje poznatih činjenica. Šteta da nije izloženo više eksponata vezano za tehnološki rad nekadašnje svilare, ali decenijama smo zapostavljali industrijsku baštinu i mnogo toga je zagubljeno.

Zauzvrat, kustoskinje su predočile mnogo po prvi put izloženih ili retko viđenih fotografija. Susret sa nekadašnjim izgledom najstarijeg novosadskog kvarta biće svojevrstan vremeplov za svakog posetioca.

Duga tradicija

Naslov izložbe "Svilara u Novom Sadu" ukazuje na osnovni temat, iz podnaslova "generator prve industrijske zone" saznajemo širu ulogu koju je imala fabrika sve dok nije, uklopljena u novosadski tekstilni kombinat podelila sudbinu ovdašnjih fabrika.

Hodajući izložbom, saznajemo da je intenzivna sadnja duda, na preporuku i Bečke uprave i Komore iz Požuna (Bratislave) počela još sredinom osamnaestog veka, te je već oko 1800. godine u našem gradu bilo preko 5.000 dudova i nekoliko manofakturnih izrada svilenih niti.

Ipak, krajevi na donjim tokovima Dunave, Save i Tise bili su manje razvijeni regioni Habsburške monarhije, revolucionarne 1848-49 godine isečeno je gro lokalnih šuma, i dudovih, zagubljene su alatke zanatlija, a Novosađani drastično osiromašili, pa se dugo čekalo na obimniju proizvodnju.

Prva fabrika

Prva industrijska fabrika, podignuta 1883. godine, bila je svilara, tačnije depo za sakupljanje svilenih čaura, na mestu gde se danas Visarionova ulica uliva u kej. U neposrednoj blizini oformila se i Parobrodska stanica.

Mada je započeta u nezgodno vreme, kada je na tržištu cena svilenih niti naglo pala, Novi Sad, koji je od prvih do poslednjih dana bio vlasnik fabrike, uspeo je da do kraja veka izgradi modernu fabriku svilenih niti, sa godišnjom produkcijom 1,5 miliona čaura, u vrednosti 2,75 miliona zlatnih kruna.

Kasnije, u neposrednoj blizini svilare, podignuta je prva industrijska klanica, potom i, na mestu današnje toplane u Kosovskoj ulici, plinara.

Centar tekstilne industrije

Između dva svetska rata, Novi Sad se našao u novoj državi, sa ambicijom nove vlasti da tadašnju manju varoš unapredi u vodeći grad predela severno od Save i Dunava.

Almaški kraj je prerastao u prvu industrijsku zonu, druga je bila u Radničkoj ulici, duž pruge, treća je tek počela da se gradi na obali Dunavca. Oformljeno je mnogo novih fabrika, najčešće unapređenjem i objedinjavanjem zanatskih iz vremena Dvojne monarhije.

Osim državne fabrike svile, u našem gradu je samo iz tekstilne branše bilo još sedam privatnih preduzeća.

Nekvalifikovana radna snaga

Autorke izložbe smatraju da fabriku ne čine samo mašine, sirovine i proizvodi. Stoga nam predočavaju ulogu ljudi, posebno položaj radnika.

Uočavamo da je novosadska svilara imala potpun i precizan pravilnik o zapošljavanju, uslovima rada, plati, nagrađivanju, ishrani. Lekari redovno kontrolišu higijenske uslove i ističu primedbe, uz obavezu upravljača da poboljša uslove rada.

Uviđamo da je zapošljavajući preko 350 radnica (95 odsto uposlenih su bile žene) svilara imala i socijalnu ulogu, kao da je ponajviše upošljavala nekvalifikovanu radnu snagu, često i devojke stare jedva trinaest godina.

Bolest duda, veštačka svila

Danas više nemamo svilaru.

Mada je posle Drugog svetskog rata nova vlast imala viziju korenite industrijalizacije cele države, bolest koja je zahvatila dudove je drastično skresala domaću proizvodnju.

Gotovo u isto vreme pojavila se i mnogo jeftinija veštačka svila, uopšte raznih veštačkih tekstilnih materijala, a država je ukinula carinu na uvoz sirovina.

Novosadski tekstilni kombinat

Ovdašnja proizvodnja svile držala se još neko vreme, potom se uklopila u Novosadski tekstilni kombinat, mnogo šireg proizvodnog asortimana, u kome je svilarstvo bilo zanemarljiv segment.

Šta više, srušeno je i gro pogona nekadašnje svilare, ostao je samo pogon nedavno preuređen u kulturno središte starog Almaškog kraja, ali i već nepodnošljivo velikog, Novog Sada.

Ovo je izložba koju bi trebalo memorisati u kompjuter i povremeno joj se vraćati. Onima koji nisu ljubitelji digitalizacije, preostaje zanimljiv i bogato ilustrovan dvojezični, srpski i engleski, katalog.