U Srbiji je u toku 2018. godine proizvedeno 11,6 miliona tona otpada, od čega čak 9,2 miliona tona predstavlja industrijski otpad, koji najvećim delom nastaje u procesu rada termoelektrana. Od ukupno proizvedenog otpada oko 90 hiljada tona klasifikuje se kao opasan otpad. U periodu od 2016. do 2018. godine povećavala se količina proizvedenog opasnog otpada po glavi stanovnika.
Upravljanje industrijskim otpadom u Srbiji opterećeno je brojnim nepravilnostima, pre svega zbog nepostupanja institucija. U Srbiji postoji samo delimičan nadzor nad ovim sektorom, inspekcije se retko bave proverom izdavanja dozvola, a iste se retko i oduzimaju zbog nepravilnosti, pokazao je izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Upravljanje industrijskim otpadom".
Poslednja Strategija upravljanja otpadom doneta je za period 2009-2019. Revizija strategije rađena je u januaru 2015, ali nikada zvanično nije usvojena. Ista strategija sadrži Akcioni plan za realizaciju ciljeva samo do 2014, a ne do 2019. godine. Rok za donošenje nove bio je mart 2017. Takođe, nije donet ni Program prevencije stvaranja otpada. Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine pravdali su nečinjenje najavama da će se EU regulativa uskoro promeniti, pa da se čekaju smernice. Naveli su i da je izrada Strategije u završnoj fazi.
Ministarstvo nije ni sastavljalo i podnosilo Vladi izveštaj o sprovođenju Strategije koja je važila do ove godine, već je smatralo da je to sastavni deo Izveštaja o stanju životne sredine. Ipak, u revidiranom periodu Ministarstvo nije podnosilo čak ni taj izveštaj.
Inspekcijski nadzor ograničen brojem inspektora
Usled odsustva efikasnog nadzora i kontrole državni budžet je za četiri godine (2014-2018) izgubio 6,7 milijardi dinara samo od uvoza vozila koja posle upotrebe postaju otpad. Ni Agencija za zaštitu životne sredine nije efikasno kontrolisala dostavljanje podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine. Agencija nije vodila evidenciju o kretanju otpada za 2016. godinu, a ne raspolaže ni tačnim i potpunim podacima o privrednim subjektima koji upravljaju otpadom. Čak 446 tona opasnog otpada za 2016. i 2017. godinu uopšte nije prijavljeno.
Iako je u Zelenom fondu Republike Srbije opredeljeno 2,2 milijarde dinara za upravljanje otpadom za 2017, a 2,3 milijarde za 2018. godinu, količina tretiranog otpada za 2017. godinu je nula.
Strateški plan inspekcijskog nadzora upravljanja otpadom ne postoji, a od 145 jedinica lokalne samouprave u Srbiji, 11 nema inspektora za zaštitu životne sredine. Često se dešava da mere koje su naložene kroz inspekcijski nadzor ne budu ispraćene od strane inspekcije, jer ne postoji naknadni nadzor, što stvara rizik da rad inspekcije ne donosi očekivane rezultate.
Problem predstavlja i nedovoljan broj inspektora. U Ministarstvu postoji osam inspektora koji su zaduženi za nadzor sektora za otpad, dok u pokrajini na ovim poslovima radi sedam inspektora.
Sa ovako ograničenim kapacitetima, republička inspekcija je u periodu od četiri godine obavila samo pet inspekcijskih nadzora i svi oni su bili obavljeni 2016. godine, dok u naredne dve godine nije sproveden nijedan nadzor.
Ministarstvo je tokom 2016. godine oduzelo pet dozvola za upravljanje otpadom, 2017. godine dve dozvole i 2018. godine je oduzelo 17 dozvola. Dozvole se najčešće oduzimaju kada se utvrdi da operater ne postupa u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli, a nakon predloga inspekcije za zaštitu životne sredine, koja obaveštava zapisnikom nadležni organ o nepravilnostima u radu operatera. Takođe, 2016. su ukinute dve dozvole, a 2018. godine četiri dozvole za upravljanje otpadom na zahtev operatera. Ukupan broj oduzetih dozvola na teritoriji Vojvodine u periodu od 2016. do 2018. godine je 11 i to uglavnom zbog nepoštovanja uslova propisanih dozvolom.
Broj zaposlenih problematičan je i u Agenciji za zaštitu životne sredine jer se od 68 zaposlenih samo jedan sa punim radnim vremenom i jedan sa 50 odsto radnog vremena bave otpadom. Tako su predstavnici Agencije pravdali neefikasnu kontrolu dostavljanja podataka zbog nedovoljnih ljudskih kapaciteta.
Revizijom je utvrđeno da u Srbiji postoje i privredni subjekti koji upravljaju industrijskim otpadom bez dozvole za upravljanje otpadom (1.188), ali i da registar dozvola nije pouzdan. Takođe, postoje subjekti koji privremeno skladište otpad duže od 12 meseci, a da za to nemaju dozvolu i operateri koji tretiraju otpad bez dozvole za takve poslove.
U Vojvodini se opasan otpad uglavnom skladišti nezakonito
Problemi postoje i na nivou pokrajine, gde Skupština Vojvodine nije razmatrala izveštaje o realizaciji regionalnih i lokalnih planova na svojoj teritoriji i nije ih dostavljala Ministarstvu i Agenciji.
U toku revizije na osnovu dostavljenih odgovora, podataka i informacija Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine Vojvodine zaključeno je da opasan otpad stvoren u okviru industrijskih kompleksa se uglavnom ne skladišti na zakonski i tehnički ispravan način tako da predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Takođe, u Vojvodini ne postoji nijedna lokacija za odlaganje opasnog otpada osim azbesta, koji se u skladu sa Uredbom o deponijama može odlagati na sanitarnu deponiju pod posebnim uslovima. Ne postoji trajno skladište opasnog otpada ni na teritoriji Republike, ni Pokrajine, sem operatera koji imaju dozvolu za skladištenje opasnog otpada ne duže od 12 meseci od dana prijema.
Predstavnici Sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine navode da je problem opasan otpad koji ne može da se zbrine u zemlji i koji mora da se izvozi. Tu nastaje problem ukoliko operater ne pribavi dokumentaciju neophodnu za dobijanje izvozne dozvole što produžava vreme zadržavanja opasnog otpada u skladištima.
Tako je, na primer, kod jednog privrednog subjekta proteklo 15 meseci od datuma podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za izvoz do datuma rešenja o izdavanju dozvole za izvoz. U Vojvodini za 2017. i 2018. godinu nisu planirana sredstva za upravljanje otpadom.
Lokalne samouprave, među kojima je i Novi Sad, u revidiranom periodu kršile su Zakon o upravljanju otpadom tako što su izdavale dozvole za upravljanje opasnim otpadom privrednim subjektima. Pored Novog Sada, gradovi Jagodina, Zrenjanin i Opština Aranđelovac izdali su slične dozvole.
S obzirom na to da su se navedene dozvole izdate od strane lokalnih samouprava u revidiranom periodu našle u pregledu važećih dozvola koji vodi Agencija, sigurno je i da je izostala kontrola i koordinacija između Agencije, lokalnih samouprava, Pokrajine i Ministarstva.
EPS kao najveći zagađivač
Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) je najveći generator industrijskog otpada, navodi se u izveštaju revizora. Preduzeće je generisalo dodatno zagađenje jer nije postupilo po glavnom projektu sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije pepela i šljake "Srednje kostolačko ostrvo". Iako je predviđeno da deponija bude zatvorena do jula 2015. godine, to nije učinjeno.
U 2018. godini EPS je proizveo 7,5 miliona tona pepela, od čega se čak sedam miliona tona, odnosno 93 odsto odnosi na pepeo u termoelektranama u Obrenovcu i Кostolcu. U prethodne tri godine termoelektrane EPS-a su proizvele 20,73 miliona tona pepela, a ukupno je prodato za potrebe cementara i ciglana 525 hiljada tona, što je 2,5 odsto. Od predviđene donacije pepela Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u količni od 3.630 tona za izgradnju puteva realizovano je samo 73 tone pepela, pa je umesto te sirovine nabavljana druga, što je povećalo troškove izgradnje.
Industrijski otpad iz napuštenih fabrika stoji godinama na 50 lokacija
Na teritoriji Srbije postoje velike količine otpada koji je potekao iz nekadašnjih velikih industrijskih postrojenja usled zatvaranja velikog broja bivših državnih preduzeća. Samim tim, velike količine industrijskog otpada godinama stoje odložene u okviru napuštenih fabričkih kompleksa.
Trajno zbrinjavanje istorijskog otpada dužnost je Republike Srbije i budžetom je planirano da se u 2016. i 2017. godini zbrine ukupno 5.000 tona istorijskog otpada, a revizor je utvrdio da zapravo nije urađeno ništa. Ni u jednom od 30 preduzeća u kojima je planirano zbrinjavanje istorijskog otpada to nije učinjeno u toku 2016. i 2017, dok je 2018. godine otpad zbrinut samo na devet lokacija. Revizijom je utvrđeno i da, zaključno sa aprilom 2019. godine, u Srbiji postoji više od 50 lokacija na kojima se nalazi istorijski otpad koji nije zbrinut.
Ovakav odnos države i nadležnih organa prema industrijskom otpadu dovodi do opasnih posledica po zdravlje stanovništva.
Analizom zdravstvenog stanja stanovništva utvrđeno je da je zagađenost u korelaciji sa bolestima sistema za disanje. Tako je u Braničevskom okrugu gde se nalazi termoelektrana "Kostolac" najveći procenat obolelih od respiratornih bolesti (iznad 25 odsto). Procenat respiratornih bolesti visok je i u Zlatiborskom, Podunavskom, Zaječarskom i Kolubarskom okrugu, dok je najniži u vojvođanskim okruzima. U Južnobačkom okrugu procenat respiratornih bolesti iznosi 13,3 odsto, dok je u Srednjebanatskom 10,5 odsto.
.jpg "Jedan mladić još uvek iza rešetaka zbog protesta u Novom Sadu:")
.jpg "VIDEO Novosadski studenti pozivaju na skup ispred RTV-a: Da vratimo javni servis građanima")
.jpg "Tubić: Pacijent iz Čoke bolje, očekuju ga previjanja na duge staze")
Komentari 8
Ekolog
Septic
DetošKomša
Tako da svi koji to rade imaju zeleno svetlo da mogu da nas truju. Živeli.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar