Pet vodovodnih mreža sa leve strane i tri sa desne strane Rumenačkog puta jeste ono od čega zavise stanovnici Sajlova. Kako su ih sami gradili, bez projektno-tehničke dokumentacije, ali i bez saglasnosti nadležnih institucija, one ne zadovoljavaju tehničke uslove po mnogim stavkama - od profila i materijala, preko vodovodne armature, do potrebnih protoka, pritisaka i trasa izvođenja.
I dok pojedini građani poručuju da "vode ima" i da se priključuju sami na mrežu i to prijavljuju "Vodovodu", drugi ukazuju da problem postoji.
"Generalno imamo problem sa vodosnabdevanjem, jer je celo naselje priključeno 'na divljaka' i ništa nije legalnim putem urađeno. S vremena na vreme dogodi se da vode ni nema, pritisak opadne, verovatno zato što su postavljene cevi koje su manjeg promera nego što je potrebno. Kada je u pitanju kanalizacija, u dve ulice ih nemamo, to su 25. i 39. ulica. Bio sam na sastanku i bilo je reči o tome da će građevinska zona biti proširena u toku naredne godine. Da li će od toga nešto i biti stvarno, ne znam", poručuje stanovnik Sajlova.
Na odborničko pitanje Negovana Mitkovića iz Srpske radikalne stranke da li na celom Sajlovu postoji hidrant, izuzimajući Rumenački put, gde se nalazi Mesna industrija "Matijević", stigao je odgovor Gradske uprave za komunalne poslove, u kojem se navodi da na nelegalno izgrađenim vodovodnim mrežama ne postoje ugrađeni ulični hidranti.
"Kao takve, nelegalne mreže su izvor značajnih gubitaka vode zbog loših materijala, nepristupačnih i nepoznatih trasa cevovoda. Kada se i pronađu na ovakvim mrežama, njihovo saniranje je otežano, zbog vlasnika privatnih parcela, koji vrlo često nisu raspoloženi za saradnju niti dozvoljavaju raskopavanje u svojim dvorištima", navodi se.
Zbog ovakve situacije, građani potrošnju plaćaju prema privremeno evidentiranim kućnim vodomerima, a razlika između isporučene količine vode za celo naselje i onoga što se fakturiše za pojedinačne kontrolne vodomere je, kako se navodi, značajna, čak i do 50 odsto. Sve to na kraju odlazi na teret "Vodovoda i kanalizacije", jer ne postoji osnov da se količina izgubljene vode fakturiše.
Situacija bi mogla da se promeni u toku sledeće godine, s obzirom na to da je planirano izvođenje prve faze radova na izgradnji sekundarne vodovodne mreže u dužini od 6.000 metara. Procenjena vrednost ovog posla je 72 miliona dinara, koje bi trebalo obezbediti kroz gradske subvencije, sa 15 miliona u 2019. i 57 miliona u narednoj godini.
"Izgradnjom sekundarne vodovodne mreže u naselju Sajlovo rešiće se problem vodosnabdevanja, te bi se već izgrađenom kanalizacionom mrežom, naselje komunalno opremilo infrastrukturom vodovoda i kanalizacije", navodi se u dokumentaciji "Vodovoda".
Sajlovo nije jedino naselje kada je u pitanju izgradnja nelegalnih vodovodnih mreža. Kroz Novi Sad prostire se gotovo 300 kilometara nelegalne vodovodne mreže. Tamo gde je bilo divlje gradnje objekata, tu je bilo i snalaženja za snabdevanje vodom. Nelegalne vodovodne mreže najrasprostranjenije su na Tatarskom brdu, Paragovu, Bockama, Sajlovu, Klisi, Veterniku, Adicama.
Kako su ranije saopštili u "Vodovodu", godišnje u proseku evidentiraju 200 slučajeva nelegalnog priključivanja na mrežu. Oni građani koji pokušaju da na ovaj način obezbede vodu svom domaćinstvu rizikuju prijavu Komunalnoj inspekciji i automatsko isključenje sa vodovodne mreže.
U ovoj situaciji Sajlovčani su suočeni sa situacijom da im jedan problem povlači drugi. Zbog nepostojanja vodovodne mreže, stanovnici koji se nalaze na nekoliko kilometara od centra grada i dalje nemaju asfaltirane ulice. Nedavno je najavljeno da će nekoliko ulica konačno dobiti asfalt, o čemu možete da čitate
OVDE.
Komentari 28
Somi
.
Sljokica
A ako cete bas pola centra grada vam je ilegalno , bez gradjevinske dozvole.
E moji " novosadjani"...umrecete u bedi i zavisti.
Novosadjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar