Na mestu crpne stanice u Radničkoj moguća gradnja hotela

Plan obuhvata prostor između Radničke, Keja žrtava racije i parkovske površine ka Bulevaru cara Lazara površine od 1,78 hektara. Radi se o Radničkoj 30, 30a i 32 gde se nalaze uglavnom napušteni industrijski objekti i crpna stanica.

Urbanisti u planu poslatom na javni uvid podsećaju da je ovaj prostor 1883. godine formiran kao pružni prelaz uz prvu železničku prugu Budimpešta - Zemun i nekadašnji železnički most Franca Jozefa, da se tu vremenom stvorila industrijska zona. Do šezdesetih godina prošlog veka tu se nalazilo nekoliko firmi koje su se iselile, a objekti su ostali. Tokom proteklih decenija, tu se smestila i policijska stanica, dva objekta su uklonjena, dok ostaci zgrade "Albusa" u Radničkoj 32 treba da se sruše, za šta je Uprava za građevinsko zemljište pokrenula postupak i tender je u toku.

Plan je da prvi deo ovog prostora, koji obuhvata Glavnu crpnu stanicu sa okolinom, bude kompleks poslovnih zgrada, da na drugom delu bude policijska stanica, a na trećem takođe poslovni kompleks. Ostatak prostora su saobraćajne površine, drvored koprivića u Radničkoj ulici koji se čuva i travnate površine. Prema proračunu datom u urbanističkom planu, poslovne zgrade imale bi površinu od skoro 36.000 kvadrata. Policijska stanica trebalo bi da ima oko četiri i po hiljade kvadrata i visinu do tri sprata sa ravnim krovom namenjenim za krovni vrt ili sportske sadržaje. Ispod poslovnih zgrada bi se gradile podzemne etaže prvenstveno namenjene za garaže, a ostavljena je mogućnost da se isto uradi i kod policijske stanice.

Prvi poslovni kompleks zgrada imao bi najviše četiri etaže sa petom uvučenom, a drugi sedam etaža i u obe je ostavljena mogućnost da jedna zgrada ima do 10 spratova kako bi služile kao "prostorni reperi". Urbanisti za sada nisu zacrtali koliko bi se pojedinačnih zgrada gradilo u ova dva poslovna kompleksa i to ostavljaju da bude uređeno urbanističkim projektom, samo je predviđeno da to budu administrativni, turistički i ugostiteljski sadržaji. Kako se navodi u planu, ovi kompleksi mogu biti i hotel, ali i naučno-istraživački centar povezan sa obližnjim Univerzitetom, kao i kombinacija poslovnih objekata sa administrativnim sadržajem sa onima koji bi bili iz oblasti obrazovanja, zabave, kulture, zdravstva i slično.

U planu se kaže da na parceli na kojoj je planiran kompleks zgrada od sedam etaža može da se sagradi i jedna zgrada sa 10 spratova, uz uslov da ne prelazi visinu objekta od sedam etaža.

Takođe, na delu gde je sada Glavna crpna stanica i gde bi mogao da se gradi kompleks zgrada sa četiri etaže i petom uvučenom etažom, ostavlja se mogućnost gradnje desetospratnice na petini prostora namenjenog za gradnju i to u delu ka Bulevaru cara Lazara. Napomenuto je da će sve ovo biti moguće realizovati tek po preseljenju crpne stanice, što bi, prema trenutnim planovima Grada, moglo da se dogodi za godinu ili dve, zavisno od toga kada se završe radovi na gradnji nove glavne crpne stanice i postave cevi za kanalizaciju do nje, a potom Grad proda parcele na javnoj licitaciji.

Urbanisti su u nacrtu naveli da se, pored očuvanja drvoreda koprivića u Radničkoj ulici koji je spomenik prirode i nalazi se pod zaštitom, preporučuje da se na parcelama sačuvaju stabla koja su ocenjena kao vredni primerci. Predviđeno je i da krov podzemne garaže bude ozelenjen kako bi mogao da služi korisnicima poslovnog prostora. Ukupno poslovni kompleksi treba da imaju minimum 20 odsto zelenih površina, a u taj procenat računaju se i krovni vrtovi.

Plan generalne regulacije prostora južno od Radničke ulice nalazi se na javnom uvidu do 29. januara. Može se videti u JP "Urbanizam" na Bulevaru cara Lazara 3 i u prostorijama Mesne zajednice "Sonja Marinković" na Keju žrtava racije 4, a može se preuzeti sa sajta Urbanizma OVDE i u tekstualnom obliku OVDE. Primedbe i sugestije podnose se Upravi za urbanizam u Školskoj 3 do kraja javnog uvida, a razmatraće ih Komisija za planove 6. februara u Plavoj sali Skupštine grada od 9 časova.

Podsetimo da je plan jesenas bio na ranom javnom uvidu i da su urbanisti naveli da su tada pristigla tri prigovora, ali se u dokumentima za javni uvid oni ne navode, a takođe se ne objašnjava kakav je stav Urbanizma i Komisije o njima.