Podbara ide u visinu, nestaju kuće, niču višespratnice

Komisija za planove je saslušala ukupno 40 primedbi. One koje budu prihvaćene znaće se naknadno jer se odluka donosi na zatvorenom delu sednice, a ukoliko postupe po preporuci JP "Urbanizam", što uglavnom i bude, Podbara će nastaviti da ostaje bez porodičnih kuća i dobija višespratnice koje u proseku imaju četiri sprata, sa potkrovljima.

Podsetimo, Plan detaljne regulacije (PDR) Podbare predviđa veliki deo ovog naselja kao "zonu izgradnje", što znači da će mnogi postojeći objekti biti srušeni. Ovde se radi o prostoru koji je uokviren Temerinskom ulicom, ulicom Venizelosa, potom Filipa Višnjića, Marka Miljanova, Milana Rakića, Marka Nešića, Đorđa Rajkovića i Almaškom ulicom. Više o tom planu OVDE.

Skoro sve primedbe se odnose na zahteve za dodatnim povećanjem etaža, spratova ili gabarita objekata. Za pojedine objekte je traženo da se povećaju u tolikoj meri, da su čak i urbanisti bili protiv toga i Komisiji preporučili da ipak ne odobre još dodatni rast u visinu, pored već predviđenog. Najviši rast u visinu biće, koliko se moglo čuti na sednici, na uglu Kosovske i Marka Miljanova gde će umesto prizemne kuće nići sedmospratnica.

Zahteve za dizanje spratnosti su sem investitora koji su kupili parcele na Podbari podnosili i građani koji žive u tim delovima grada. Najilustrativniji primer među podnetim primedbama je slučaj kuće u Patrijarha Čarnojevića 5, koju su urbanisti hteli da sačuvaju jer je očuvan primer arhitekture iz prošlog veka, ali su stanari zatražili da se to promeni i da lokacija postane mesto za zidanje višespratnice, što su urbanisti prihvatili. Zanimljivo je i da je stigla primedba da se ne odobri proširenje ambulante u Jug Bogdana, nego da tu nikne stambena zgrada, ali su urbanisti ipak to odbili.

Mada je većina stanovnika Podbare tražila da se kuće ruše i niču višespratnice, ipak je bilo onih koji su protiv toga, kao što je 64 stanovnika dela Filipa Višnjća koji su se usprotivili tome da na mestu njihovih kuća niknu zgrade. Komšije su navele da je 99 odsto njih protiv i da ako se dozvoli jednom da to uradi, sve će biti upropašćeno.

U raspravi su naveli da na Podbari niču zgrade i više od dozvoljenog po planovima, da nema ni zelenila ni parkinga i da to postaje prostor nezdrav za život, sa čime su bili saglasni pojedini prisutni urbanisti i predstavnici Komisije, ali su na kraju naveli da ne mogu da izađu u susret građanima i da ne povećavaju spratnost jer je to već predviđeno višim planom koji je donet pre skoro deset godina.

Pomenimo i da su na sednici bili i vlasnici trščare u Save Vukovića 38, jedne od poslednjih u gradu iz 1885. godine, koji su tražili da se u plan ne stavlja zaštita kao spomenik kulture, jer onda ne mogu da na parceli i objektu rade neophodne popravke i da im je namera da kuću sačuvaju kakva je bila i samim tim duh Podbare koji nestaje. Međutim, iz Komisije im je rečeno da tako mora jer je Zavod za zaštitu spomenika kulture pokrenuo postupak zaštite.