FOTO, VIDEO: Usamljena vrba ostala jedino spomen-obeležje na ubijenu braću Jovandić i njihovu majku

Centralno obeležavanje najvećeg zločina u istoriji Novog Sada koji su sproveli mađarski fašisti u sklopu šire osvete u ovom delu Bačke, a zbog akcija Narodnooslobodilačkog pokreta, održaće se i ove godine u podne 23. januara, kod spomenika "Porodica" na Keju žrtava racije. 

Biće organizovan i pomen pored spomenika koji je pre nekoliko godina bez dozvola postavljen nasred Štranda, a biće i drugih dešavanja.

Jedno od njih je i otkrivanje info-table u Miletićevoj ulici u 10 časova, a koja će podsetiti na to da su stanovnici Novog Sada ubijeni u ovoj ulici. Kako možete videti u galeriji 021.rs i danas se mogu prepoznati mesta zločina sa fotografija iz 1942. godine.

Međutim, ni ove godine niko se verovatno neće setiti da obiđe jedan drugi spomenik u vidu vrbe, a koji podseća na jednu od najtužnijih priča iz januara 1942. - pogibiju petorice braće Jovandić. Naime, u dvorištu Bulevara oslobođenja 28, iza sadašnje višespratne garaže i pre stambene zgrade, stoji stara vrba koja je nekada bila okružena sa pet jablanova i prema priči starijih Novosađana koji su se javili 021.rs, ona se nalazi na mestu nekadašnjeg porodičnog doma u Rumenačkoj 36 (napomena: ovo je deo Rumenačke ulice koji je srušen gradnjom dva obližnja bulevara i stambenih blokova i u vreme rata se zvao Piroška ulica), gde su živeli Jovandići.

Vrba predstavlja majku Jelenu Jelku Jovandić (rođena Ognjanović 1894-1971), a u međuvremenu su posečeni jablanovi njenih sinova Milorada (28), Save (26), Paje (24), Živka (20) i Bore (15).

Njihova pogibija je jedna od najtužnijih priča od tog 23. januara 1942. godine. Mađarski fašisti su tog dana ušli u kuću i svu petoricu braće poređali uza zid dvorišta i ublili sa jednim metkom u potiljak, dok je jedan vojnik držao vrata kuće zatvorenim da majka ne može da izađe. Tela petorice sinova majka je oplakivala, a vojnici su ih odneli u kamione i potom bacili u Dunav kao i stotine drugih žrtava fašističkog divljanja. Njihova tela nikad nisu pronađena, a Jelka je sačuvala nekoliko delića kostiju lobanja koji su ostali u krvavom snegu i godinama kasnije je napravila skromni nagrobni porodični spomenik na Almaškom groblju.

Ovu tragičnu priču i svedočenje majke Komisiji za istraživanje ratnih zločina možete pročitati u galeriji 021.rs zahvaljujući Istorijskom arhivu grada Novog Sada.

Jedna verzija priče kaže da su na mestu porodične kuće Novosađani zasadili drveće nakon Jelkine smrti, dok druga verzija kaže da je sama Jelka posadila stabla, a da su građani potom brinuli o njima. Ono što je sigurno jeste to da je bila postavljena i manja spomen-ploča, ali je ona nestala tokom narednih decenija, a jablanovi su posečeni.

Vrba je, koliko se uverila ekipa 021.rs, u dobrom stanju, ali je okružena smećem i celo dvorište je zapušteno, a nekoliko prolaznika i ljudi koji žive i rade u okolnim objektima u razgovoru sa reporterom 021.rs su rekli da nisu znali priču o ovoj žalosnoj vrbi.