Najprljaviji kiosci brze hrane

Oni s kojima smo razgovarali, uglavnom kažu da su nezadovoljni higijenom objekata u kojima se prodaje hrana, ali i ličnom higijenom zaposlenih. "Nisam zadovoljna higijenom u pekaram i mesarama, jer sam nekoliko puta videla da prodavci golim rukama dodiruji namirnice, što je prema mom mišljenju nedopustivo", kaže jedna od Novosađanki s kojima smo razgovarali.

Najgore u kioscima brze hrane

Prema rečima predsednika Udruženja potrošača Vojvodine, Gorana Papovića, loši uslovi spremanja i čuvanja namirnica, izraženiji su u manjim prodavnicama, a posebno u kioscima brze hrane. Papović u izjavi za Radio 021 kaže da Udruženje ima lošu saradnju sa sanitarnom inspekcijom, ali se nada da će situacije uskoro biti bolja.

"Treba sve da podsetim da 11. juna stupa na snagu novi zakon o opštoj bezbednosti hrane. Dve godine je bilo dovoljan rok da se pravilnici i drugi podzakonski akti usaglase. Ono na čemu ćemo mi insistirati je zapravo da oni koji nisu savesni, da objekti koji ne rade pošteno i nemaju dobru higijensku praksu ili nemaju uvedene standarde kvaliteta, budu zatvoreni", kaže Papović.

U jednom od 10 objekata s hranom se nehigijenski postupa

Uprkos pritužbama građana na lošu higijenu zaposlenih i objekata u kojima se prodaje hrana, Tamara Bulatović, iz sanitarne inspekcije, smatra da nema većih nepravilnosti u radu i da se može reći da je higijena zadovoljavajuća.

"Nešto u vezi sa lošom higijenu nemam kao podatak, ali s obzirom da nisu naplaćene mandatne kazne, u tom smislu pretpostavljam da takvih nedostataka nema. Što se tiče higijene u tim objektima, da li je na zadovoljavajućem nivou, pretpostavljam da jeste, jer raspolažem podatkom da se u malom broju objekata naplaćuju mandatne kazne i da su rešenja o otklanjanju nedostataka doneta u svega 10 odsto pregledanih objekata", kaže za Radio 021 Tamara Bulatović.

Kako za 021 navodi, Milka Popvić, sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine, loša higijena jedan je od najčešćih uzroka zagađenja hrane. Ona objašnajva da najveći broj bakterija ne izaziva veću štetu i oboljenja kod ljudi, te da je manji broj patogen i izaziva akutna i hronična oboljenja koja se manifestuju u vidu mučnine, povraćanja, proliva sa ili bez povišene temperature. (Dunja Radlović)