Osiromašeni Vojvođani traže više autonomije

Ipak, najviše ispitanika, 28 odsto njih, zadovoljno je sadašnjim nivoom nadležnosti pokrajine, svaki peti se zalaže za široku autonomiju na osnovu ustava iz 1974. godine, a 15,4 odsto smatra da bi Vojvodina trebalo da ima veće nadležnosti nego sada, ali manje u odnosu na taj ustav. Ukidanje autonomije podržava svaki deseti građanin, a nezavisnost Vojvodine od Srbije 11 odsto Vojvođana.

Direktorka agencije "Skan", Milka Puzigaća, kaže da raste broj građana koji misle da pokrajina treba da ima što veće nadležnosti, pa i samostalnost, za šta se delom zalažu čak i pristalice naprednjaka i radikala. "S obzirom na moja iskustva, pratim ovo od 1988. godine, mogu da kažem da ovo nije njihov stav da Vojvodina treba da bude samostalna. Ovo je pre svega njihovo nezadovoljstvo statusom i osiromašenjem koje su doživeli", kaže Puzigaća.

Najviše građana (84%) smatra da Vojvodini treba vratiti imovinu, a značajna većina misli da u njenoj nadležnosti treba da bude širok spektar nadležnosti, od kulturne politike, do imenovanja sudija. Nadležnost nad policijom, te zakonodavna i ustavna nadležnost, nema podršku većine građana.

Većina živi lošije u odnosu na pre godinu dana

Skoro 54 odsto ispitanika tvrdi da u odnosu na prošlu godinu živi nešto (32,4%) ili mnogo lošije (21,5%), 42 odsto njih kaže da živi isto, dok nešto (3,9%) ili mnogo bolje (0,3%), živi oko četiri odsto ispitanika.

Stav da je materijalna situacija loša ili veoma loša, znatno je pristuniji kod starijih ispitanika, kaže direktorka "Skana": "Građani koji imaju između 18 i 25 godina najmanje misle da je materijalna situacija njihove porodice loša ili veoma loša, što će reći da su u sopstvenim porodicama prilično zaštićeni".

Bolesti i nemogućnosti lečenja plaši se 90 odsto građana!

Skoro 90 odsto ispitanika plaši se bolesti i nemogućnosti lečenja, a tek nešto manje pada životnog standarda, korupcije, nemorala, nepoštovanja zakona, kao i propasti privrede i posledica ekonomske krize. "Strah od inflacije beležimo na najvećim vrednostima od 2000. godine", kaže Milka Puzigaća.

Od najprisutnijih osećanja i raspoloženja skoro polovina ispitanika navodi nadu, a optimizam nešto više od trećine. Ipak, u odnosu na istraživanja od 2001. godine, ovo su najniže zabeležne vrednosti ova dva osećanja, odnosno raspoloženja. Posle njih, po frekfentnosti sledi razočaranost i strepnja, čije vrednosti beleže rast.

Istraživanje je vršeno krajem marta, na uzorku od 1.500 ispitanika, u 23 opštine, odnosno 50 mesta u Vojvodini. (D.S.)