Razumevanje među kulturama zavisi uveliko od prevodilaca, kao što i naša budućnost zavisi od razumevanja drugog, empatije, razgovora i razmene misli, rezime je razgovora koji je danas upriličen u Radio kafeu u okviru promocije izdanja IK "Arete" koja je predstavila svoj projekat "Evropska književnost danas: univerzalne priče o ličnim revolucijama".
Spisateljica Sanja Savić jedna je od izuzetnih "Areteovih" pisaca koja tematizuje malog čoveka u borbi za dostojanstveno mesto pod krovom zamki življenja u balkanskoj geografiji.
Savić je govorila o svoja dva romana "Neoštrine" i "Tuđa kost". Ispričala je da su nastali u pokušaju da shvati svoj identitet i društvena previranja uz koja je rasla, te da prihvati to kako su ona uticala na njen današnji život.
"Tuđa kost" dirljiv je roman koji preispituje živote autorkine dve bake, priča je to o patrijarhatu, pokušajima emancipacije, borbi za žensko pravo kroz generacije i stalnom preispitivanju ženskog principa. "Tuđa kost" je štivo koje se čita u dahu i koje dugo odzvanja u čitaocu.
Prevoditeljka Ileana Ursu Nenadić govorila je o "Lepim strankinjama", romanu vodećeg rumunskog pisca Mirče Kartareskua, koji je prevela na srpski. Osvrnula se i na činjenicu kako je sve manje prevodilaca koji prevode sa takozvanih manjinskih jezika. Govorila je i o tome kako kroz dela savremenih rumunskih pisaca možemo da otkrijemo i kakav je odnos te velike Evrope prema malim državama, malobrojnim narodima, pa i rumunskom koji je dao, ako ništa drugo, a ono velikog Joneska.
Ivana Krgović, prevoditeljka sa španskog govorila je o renesansnom čileanskom genijalcu, devedesetogodišnjem Alehandru Hodorovskom, pesniku, reditelju, scenaristi i strip autoru, čijem se duhu i intelektualnoj snazi dive generacije mladih ljudi. Podsetila je ovom prilikom da je sa Hodorovskim sarađivao i novosadski genijalac Zoran Janjetov.
"Gde ptice pevaju najlepše" i "Psihomagija", "365 zrna ljubavi", samo su neke od knjiga Alehandra Hodorovskog koje sada možemo da čitamo i na srpskom.
Direktorka IK Arete Nina Gugleta pričala je kako se u prostoru domaćeg izdavaštva obrela nakon studija u Sloveniji, inspirisana tamošnjim izuzetnim iskustvom sa Javnom agencijom za knjige. Ta državna agencija zdušno prati rad slovenačkih pisaca, finansira objavljivanje njihovih knjiga i promoviše savremeno književno stvaralaštvo u Sloveniji.
Nažalost, kod nas takvih apsiracija nema. Mali izdavači zavise od projekata za koje konkurišu kod EU, istovremeno se trudeći da domaću javnost upoznaju sa novim scenama koje nastaju u manje poznatim kulturama u komšiluku ili svetu uopšte. Gugleta kaže da je, u okruženju velikih izdavača, jako teško doći do pisaca ali da su za svojih pet godina postojanja uspeli u tome. To, uz sve pominjane pisce, potvrđuju i imena poput: slovenačkih autora Slavoja Žižeka i Tome Podstenšeka, mađarske književne zvezde Judit Sanislo, legendarnog Nika Kejva, predivne Zejdi Smit...
Tokom razgovora bilo je reči i o estetskoj dimenziji "Areteovih" knjiga, čije se naslovnice veoma razlikuju od svega viđenog kada je domaća izdavačka delatnost u pitanju. Za taj deo komunikacije sa čitaocima odgovorna je Jana Vuković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Maturanti u četvrtak od Šapca pešače na veliki protest srednjoškolaca u Novom Sadu")
.jpg "VIDEO Lepa priča na Uskrs: Novosadski vatrogasci spasili psa od gušenja")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar