On je gostovao u okviru ciklusa razgovora "Govorim, dakle postojim", sa podnaslovom "Andrašologija".
Čovek koji je doneo novi duh na pozorišnu scenu Srbije i preokrenuo je naglavačke, čije su predstave "Krivina", "Sabirni centar", "Neoplanta", "Urbi et orbi", "Rodoljupci", dramatično preispitali pojam dramskog teksta, ali i odgovornosti prema pozorišnom prostoru kao mestu društvenog i političkog delovanja, govorio je najpre o tome kako je prepoznao da je teatar mesto koje će postati njegov život.
Bilo je to još u Senti. U tom malom vojvođanskom mestu iz kojeg su potekli mnogi umetnici. Ono je bilo oaza u kojoj se negovao osećaj za posebnu poetiku, ali i surovost sveta. Jeste, majka ga je kao klinca vodila u Peštu na predstave, bile su to uglavnom klasične predstave, opere ili operete, i nije baš znao zašto ga ona tamo vodi, "ali ko zna šta se tom prilikom u nekom peštanskom pozorištu u meni rodilo", rekao je gost Radio kafea.
"Odrastanje u Senti bilo je privilegija, imali smo svoj mali svet u kojem smo kreirali neku drugačiju stvarnost. Bili smo bezbrižniji nego što su to mladi danas", naveo je on.
Po dolasku u Novi Sad, na akademiju, vrlo brzo su u isti, nezanimljivi, lonac stavili sve poznate velike reditelje i njihove poetike. Svet su doživljavali drugačije i drugačije su hteli da ga poslože.
"Tako sam tek kasnije, na primer, počeo da poštujem ono što je rediteljsko oko Ljubiše Ristića umelo da anticipira kao naš budući trenutak. Nažalost, vrlo brze stiglo je vreme koje nije bilo za hipersenzibilne ljude. Stigle su devedesete, Novi Sad je vrlo brzo počeo da izgleda kao Sajgon sa svim tim vojnicima, nekim čudnim facama. Pukao sam od svega toga i otišao u Sentu, zakucao se za sto u jednoj kafani i tako proveo ozbiljno dug period. Pijući. Majka je jedina bila strpljiva, imala je razumevanja, nekako je valjda majčinski osećala, ili se nadala, da ću se jednom vratiti. I jesam, završio sam Akademiju i tako je sve krenulo", priča gost Radio kafea.
Urban je potom otišao u Suboticu, ali je sa sobom poveo najbolje sa mađarske klase novosadske Akademije umetnosti. To njegovo prvo glumačko jezgro činilo je četvoro mladih ljudi: Marta Bereš, Arpad Mesaroš, Imre Elek Mikeš i Andrea Erdelji.
Upravo ta četvorka učinila je da "Deže Kostolanji" postane vodeće pozorište u zemlji i da Subotica bude razlog da Novosađani, Beograđani i Budimpeštanci odlaze tamo i gledaju njihove predstave.
Raditi sa ljudima uvek je vrlo stresno, a pogotovo sa vibrantnim bićima kakvi su glumci. Da li u tom smislu reditelj i direktor pozorišta svojim glumcima treba da bude i otac i majka? Kao s nokta, Urban ispaljuje jedno kategorično "ne", ali se onda u daljem razgovoru ipak ispostavlja da je figura direktora i reditelja zapravo često roditeljska. Da je njegova uloga vrlo delikatna u životu jednog glumca jer odlučuje o njegovoj sudbini.
Na pitanje kada je shvatio da je pozorište polje političke borbe, Urban kaže da ni sam ne zna da li je pozorište to polje. "Ti svašta danas možeš da kažeš, ali ko to čuje. Mi mislimo da pomičemo neke granice, ali koliko je to objektivno i do kojeg broja to ljudi dolazi ili ne dolazi, i kakvog uticaja ima i da li ga uopšte ima - neizvesno je", navodi on.
Umetnici stvaraju pozorište jer je to njihova potreba, i jedino što umeju da rade i čime mogu da doprinesu svetu, misli Urban. Upravo je to nešto što možemo nazvati poetizovanje naše nimalo poetične stvarnosti.
Na pitanje, da li je tačno da svaki grad ima i svoj pozorišni "krug dvojke" i da ga u tom smislu bolje razumeju novosadski i beogradski "krug dvojke", nego subotički, Urban kaže da je to normalno i da ga to ne zabrinjava.
Ističe da je do nekih pozorišnih adresa i danas zaista nemoguće doći, one su i dalje za njega isto ono što je nekada bio neosvojivi Novi Sad za kojim je čeznuo da ga prihvati.
Razgovor je nakon toga skrenuo na polje tabua i toga zašto je golo ljudsko telo na sceni i dalje tabu. Urban pak ne smatra da jeste, iako danas kod mladih glumaca primećuje novu, nerazumljivu patrijarhalnost u odnosu na tretman tela, golo telo kao da je ponovo problem za glumca...
Urban ipak misli da je današnji ključni tabu - novac. Tokovi novca i kuda on završava. To je najveći tabu.
Na propitivanje, da li misli da je publika danas spremna i sposobna da čita simbole koje učitava u svoje predstave, gost Radio kafea kaže da ljudi ipak razumeju ono što radi, ali da to često ne razumeju oni koji odlučuju o tokovima novca koji je određen za kulturu. I tu često dolazi do nesporazuma.
Na predlog da onda dođe u evropsku prestonicu kulture i pokuša ovde da zapodene novi talas pozorišnog života, Urban kaže da ima utisak da se ljudi koji su oko tog projekta veoma klaustrofobični, te da teško prihvataju druge ideje i ljude.
I na koncu pitanje, kakva su ta nova deca koja se spremaju da prave buduće pozorište? Urban kaže da misli da i sada, kao što je oduvek bilo, ima ovakvih i onakvih ljudi i generacija. I uvek je sve na pojedincu. Sve zavisi od njegovog duha, snage, volje i upornosti.
Nakon Radio kafea Urban se uputio u Sarajevo, gde će kratko boraviti da bi se pripremio za novi projekat koji radi u pozorištu u Bitoli. Biće to Šekspirov "Koriolan".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Uhapšen Milorad Grčić")
.jpg "Novosadski roditelji: Zaustavite školsku godinu, deca ne uče ravnopravno i bezbedno")
.jpg "Sremska Mitrovica umesto Novog Sada:")
.jpg "Novosadsko tužilaštvo: Suđenje za pad nadstrešnice treba da bude javno")
.jpg "Novosadski radnici u kulturi danas i sutra održaće štrajk upozorenja")
.jpg "Štrajk upozorenja u Centru za socijalni rad Novog Sada: Kontinuirano urušavanje sistema zaštite")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar