Inicijative koje se bore za bolji grad: "Važno je da kažemo šta su naše potrebe"

Autor: 021.rs

Novi Sad

18.03.2020.

11:43 > 17:37

Poslednjih godina Novosađani su sve spremniji na organizovanje kako bi uticali na neku odluku vlasti ili kako bi učinili svoj kraj boljim.

Inicijative koje se bore za bolji grad: "Važno je da kažemo šta su naše potrebe"

Foto: 021.rs

Jesu li građani svesni grada i jesu li svesni toga da, kada su već građani, imaju pravo da se pitaju šta se dešava sa njihovom okolinom?

Novi Sad se ubrzano razvija, grad je koji ima pozitivan migracioni saldo. Iako većina njegovih stanovnika između dva radna dana spava čvrstim snom, preumorni za svoja prava, još preumorniji za život grada, postoje oni koji ipak dižu glas. Oni kojima staju na žulj, njihovu borbu smatraju političkom. Inicijative koje su se izrodile u poslednjih nekoliko godina, počevši od borbe za parkić kod Muzeja Vojvodine, pa do Inicijative za bolji Petrovaradin, pokazale su da Novi Sad još uvek ima Novosađane.

Od Limana, preko centra, do Salajke

Jedna od građanskih inicijativa koja je ustalasala situaciju u gradu jeste Inicijativa "Sačuvajmo Liman od betona". Inicijativa okuplja nekoliko hiljada građana na društvenim mrežama, ali svoju snagu i aktivizam su pokazali i prilikom protivljenja ideji gradskih urbanista da se na Limanu izgradi osam garaža.

Kako objašnjava Biljana Simonović, inicijativa je krenula od vrlo uskog problema sa kojima su se građani ovog dela grada suočili, a to su garaže. U svojoj borbi naišli su na zatvorenost institucija.

"Imali smo izuzetno kratko vreme da nešto učinimo, jer smo bili kasno informisani da dolazi do nekih promena u urbanističkom planu. Naša Mesna zajednica "Liman III" nije bila dostupna za bilo kakvu komunikaciju, bila je zaključana tokom trajanja uvida, i nakon toga. Pokušali smo da, kroz prethodni razgovor sa Urbanizmom, dođemo i do kabineta gradonačelnika, ali kako je vreme prolazilo shvatili smo da neke povratne pozitivne informacije nema. Rešili smo da reagujemo, napravljena je Fejsbuk grupa 'Sačuvajmo Balzakovu', ali je to sve vrlo brzo buknulo, jer su postojala i druga rešenja u urbanističkom planu koja se ljudima nisu dopala, te smo rešili da zajedno reagujemo", priča za 021.rs Simonović.

Upravo snažan uticaj limanske inicijative, kao i inicijative da se sačuva parkić kod Muzeja Vojvodine, bile su inicijalne kapisle da se slični "pokreti" za odbranu svog kraja pojave i u drugim delovima grada. Limanci su počeli od ličnog problema sa planiranim garažama, ali se sada bave i Limanskim parkom, kao i pružanjem pomoći drugim sugrađanima.

"Jako je važno, u buđenju svesti građana, da se stavi do znanja da je ta tema urbanizma važna za nas građane, da nam neka urbanistička rešenja donose ili ne donose zdravo, bezbedno, sigurno životno okruženje i da je na nama građanima da reagujemo", dodaje naša sagovornica.

Prema rečima Biljane Simonović, razvoj društva zaista traži nove sadržaje, ali i prepoznavanje značaja zdrave životne sredine, što ljude usmerava na neke druge teme koje nisu samo beton i izgradnja, zbog čega je važno da se zaštiti svako drvo koje proizvodi kiseonik, a ne da se borbeno štiti ideja izgradnje ugostiteljskog objekta u Limanskom parku.

"Ono što je meni zaprepašćujuće jesu reakcije iz Gradske kuće, a to je da se od ovoga pravi neka politizacija, da se bojimo raznim političkim bojama. Poražavajući su komentari da se kandidujemo na izborima ako želimo nešto da menjamo, što bi značilo da samo građani koji su aktivni u nekim političkim strankama imaju pravo da izraze svoj stav i mišljenje. Još više poražavajuće je to što takav stav dolazi od nekoga ko bi trebalo da bude politički odgovorna osoba i da razume kako građanski aktivizam funkcioniše. Nama je jako stalo da mi kao građani imamo pravo da kažemo svoje mišljenje i da postoji neka komunikacija, jer važno je da komuniciramo, ne moramo uvek da se slažemo, ali da probamo da stignemo do nekih rešenja", ukazuje Biljana Simonović.

Simonović zaključuje da je građanski aktivizam izuzetno značajan u borbi da grad bude što humaniji za ljude. Jednostavno - bez građana nema grada.

Fruška gora: Priroda i društvo

Sa Limana se gleda na šumovitu sremsku stranu. Ali, šuma je sve manje. Seku ih iz raznoraznih razloga, a uglavnom se za to opravdanje nađe. Seče se za ogrev, seče se za prodaju, seče se zbog interesa privatnika.

Ekološka građanska inicijativa Pokret "Odbranimo šume Fruške gore" počela je sa svojim angažmanom pre godinu dana. Za kratko vreme na društvenim mrežama privukli su veliki broj pratilaca, a tome su doprinele njihove akcije na terenu. Ukazuju, kako smatraju, na prekomernu seču šuma na Fruškoj gori, a uspeli su i da ukažu na propuste odgovornih. Dragana Arsić, predstavnica pokreta, u razgovoru za 021.rs ukazuje na to da se šumom Fruške gore ne upravlja zaštitarski.

"Poslednjih godina su dramatično povećane seče šuma u NP 'Fruška gora' i to je vidljivo svima. Fruška gora je nacionalni park, zaštićeno područje prirode, javno dobro, i osnovna delatnost preduzeća koje upravlja nacionalnim parkom jeste zaštita prirodnih vrednosti. Kada to znate, onda vidite da je tu poprilično apsurdna situacija, jer se u celom nacionalnom parku seče po šumarsko-komercijalnom modelu, seče se da bi se prodavala ta drvna masa i da bi se to preduzeće samofinansiralo", kaže naša sagovornica.

Iako su seče uglavnom legalne, odnosno planske, aktivisti Pokreta "Odbranimo šume Fruške gore" podnosili su nekoliko prijava protiv nadležnih, a neke od njih su dobile i svoj epilog.

"Tokom našeg rada ustanovili smo da osim dominantno planskih seča, zakonitih seča, ima i nesavesnih radnji upravljača. Upravljač ne radi u skladu sa svojim obavezama, te smo podneli desetak prijava. Njihov epilog je da je inspekcija podnela prekršajne prijave i jednu prijavu za privredni prestup. Nama je to važno jer se u javnosti uprava javnog preduzeća oglašavala sa tvrdnjama kako sve radi u skladu sa zakonom, da građani neopravdano optužuju preduzeće, da im ometamo rad i da smo maliciozni. Došli smo do zaključka da mi, kao građanski ekološki pokret, moramo da animiramo javnost", navodi Arsić.

Zbog aktuelne situacije, pokret je pokrenuo peticiju kojom se traži hitno zaustavljanje komercijalne seče i uvođenje moratorijuma na seču na Fruškoj gori u trajanju od minimalno 20 godina. Ukazuju na to da Vojvodina ima svega 6,5 odsto šuma, što je izuzetno malo. Potpise će aktivisti prikljupljati tokom marta i aprila, sve do 5. maja.

"Okej, pošumljava se, ali sadnica od 20 centimetara ne može da bude recipročna stablu starom 80 godina. Odlučili smo se na to da izađemo na ulicu i pozovemo građane da potpišu peticiju. Objedinićemo potpise koje smo skupili onlajn i koje smo skupili fizički, te ćemo sve to lično odneti u Ministarstvo za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, koji je nadležan za nacionalni park", dodaje sagovornica 021.rs.

Dragana Arsić zaključuje da je Fruška gora panonski dragulj i fabrika kiseonika koja radi za građane. Upravo zbog toga, potrebna je ravnoteža, odnosno da građani nešto vrate šumama Fruške gore. Moneta kojom bi se plaćao kiseonik fruškogorskih šuma bila bi upravo briga o tamošnjem biodiverzitetu.

Je l' điraš bajs?

Novosadska biciklistička inicijativa organizovana je sa ciljem da se popularizuje biciklistički saobraćaj u Novom Sadu. Inicijalna kapisla za pokretanje inicijative bila je situacija sa kojom se susreo jedan novosadski biciklista u centru grada, kada je saobraćajni policajac hteo da mu napiše kaznu. Danas, kroz nekoliko godina aktivizma, ideja o popularizovanju biciklizma u Novom Sadu beleži uspeh. Kako objašnjava predsednik Novosadske biciklističke inicijative Marko Trifković, kroz svoj rad nastoje da grad učine boljim i bezbednijim za bicikliste.

"Ono što je najbitnije u tim početnim stavkama, mi izlazimo polako iz tog procenta od 10 odsto biciklista u saobraćaju, što je za srbiju jedan zavidan nivo. Potrebno je da su biciklističke staze bezbedne, direktne i udobne, da se mreža biciklističkih staza razvija. Da postoji biciklistička infrastruktura. To su neke osnove koje se postavljaju", uvodi

Međutim, iako je Novi Sad prijateljskiji nastrojen za bicikliste od nekih drugih gradova u Srbiji, ipak postoje problemi koji moraju da se reše. Pre svega reč je o tome da neke ključne staze budu dovedene u ispravno stanje.

"Govorim praktično o Futoškoj ulici, Futoškom putu, pa i dalje, Novosadskom putu koji se nadovezuje... Sve što gravitira centru sa osovine zapad-istok. Naravno, veza sa sremskom stranom je važna, to su neke zaista bitni momenti. Bitna je takođe praksa izgradnje infrastrukture, da li stavljamo ivičnjake ili ne, kakve su te krivine koje postoje, da li su oštre, blage, da li postoje biciklistički semafori, da li imamo dovoljno parking mesta za bicikle. Sve je to deo šireg konteksta, pa se nadamo da će se te neke ključne stvari rešiti", ukazuje Trifković.

Novosadska biciklistička inicijativa nastoji da edukuje građane o pravilima saobraćaja kada voze bicikli. Osim toga, vozačima bicikala koji nisu imali osvetljenje na svojim dvotočkašima delili su svetla, kako bi izbegli situaciju da ih saobraćajna policija kazni, istovremeno im ukazujući na značaj bezbednosti u saobraćaju. Osim toga, o pravilima saobraćaja želeli su da edukuju i najmlađe, međutim, ta njihova inicijativa nije naišla na razumevanje donosioca odluka u gradu.

Nedavno su i pisali ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu sa predlogom da bi država trebalo da subvencioniše kupovinu bicikala, kao jedan od vidova borbe protiv zagađenja vazduha. Trifković ukazuje na brojne prednosti korišćenja bicikala u odnosu na automobile, a samo neke od njih su ekonomičnije raspolaganje prostorom, manje aerozagađenje, manja buka, manje zagađenje mikroplasitkom, manje habanje asfalta... Ukazuje na to da se korišćenje bicikala kvalitet života povećava.

"Biciklistički saobraćaj, pešačenje i javni prevoz su tri stvari koje jedine omogućavaju da naši prostori budu održivi, da ostanu zeleni, da budu funkcionalniji, da mi budemo zdravi. Na stranu ono što društvo ima kao ekonomičnost od našeg zdravlja, mi imamo pre svega kao životni kvalitet. Niko ne voli da bude bolestan, da ima alergiju, astmu, da ima ekceme, kakve god probleme, bicikl je deo rešenja, a automobili, pogotov stariji, kojih ima najviše, deo su problema", poručuje Trifković.

Trifković poentira time da se kontraintuitivno zanemaruje da biciklisti doprinose bezbednosti saobraćaja. Odnosno, zanemaruje se to da što više biciklista ima na ulicama, to je veća senzibilnost drugih učesnika u saobraćaju. Marko Trifković stava je da na taj način ljudi više obraćaju pažnju, a samim tim je i okruženje bezbednije.

Mesne zajednice u raljama stranke

Grupa za konceptualnu politiku svoj rad počela je 2011. godine, a prvi dani su bili mahom u vezi sa kulturnom produkcije, da bi se potom preorijentisali na građanski aktivizam. Kako objašnjava Branka Ćurčić iz GKP, nastoje da ustoliče politiku koja će biti na strani ljudi, a sve je počelo pitanjem kako održavati stambenu infrastrukturu.

"Za nas značaj su imale same skupštine stanare, odnosno ljudi koji bi samoorganizovano i artikulisano pokušali nešto da urade. To nije išlo lakše, zato što se to smatra privatnom sferom života. Za nas je imalo smisla da pokušamo da vratimo pitanje održavanja kolektivnog stanovanja i njegovo unapređenje, u institucije, pre svega one lokalne koje bi trebalo da su najbliže ljudime, a to su institucije ne samo lokalne, nego i mesne samouprave, odnosno mesne zajednice", objašnjava Ćurčić.

Ćurčić ukazuje na to da je garantovano pravo ljudi da imaju pristup mesnim zajednicama, ali tu se susreću sa mnogim problemima. Inicijalni plan je bio da saveti mesnih zajednica budu okrenuti ljudima, da postoji mogućnost organizovanog delovanja po pitanju održavanja stambenih zajednica putem mesnih zajednica.

"Kroz sve ove godine rada mi se suočavamo sa tim da vlast ne komunicira sa građanima. Oni se ponašaju kao izabrani predstavnici svih građana, ali ono sa čime se danas suočavamo jeste kršenje mnogih zakonima garantovanih prava građana da neposredno učestvuju u upravljanju lokalnim javnim interesom i u procesima donošenja odluka. To je zakonima ove zemlje garantovano", dodaje naša sagovornica.

Kako primećuje Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku, deo koji se tiče neposrednog učešća građana se anulira na jedan brutalan način. To se odnosi pogotovo kada su u pitanju inicijative za sazivanje zborova, kada saveti mesnih zajednica, kao i predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić, potpuno ignorišu zahteve građana. Smatra da gradonačelnik Miloš Vučević u svojim javnim obraćanjima pritiska te institucije, te da je problem mnogo veći od izostanke komunikacije vlasti sa građanima.

"Susrećemo sa time da ni sami građani ne veruju u moć takvih institucija, koje zapravo nisu organi vlasti, mogli bismo da ih nazovemo organima moći građana, jer one jedino postoje učešćem građana. Zbog toga je, po nama, ova vlast poprilično brutalna, jer zatvaranjem mesnih zajednica, pogotov 2017. godine, kada funkcioneri Srpske napredne stranke preuzimaju njihove savete, i ovim nesazivanjem zborova građana, oni rade sistemski na uništavanju čitavog jednog sistema institucija koje su najbliže građanima", podvlači Ćurčić.

Zbog svega toga u GKP-u su pokrenuli i inicijativu za lokalnu samoupravu, koja bi trebalo da se bavi očuvanjem lokalnih institucija i da ohrabri ljude da koriste mehanizme koji su im na raspolaganju, odnosno da direktno učestvuju u procesima odlučivanja.

Lokalni problem mesto zajedničkog okupljanja

"Primetno je da su u današnje vreme ugrožena osnovna ljudska prava, pravo na zdrav i kvalitetan život", reči su u opisu Fejsbuk grupe Inicijativa za bolji Petrovaradin, u kojima Petrovaradinci ukazuju na probleme u svojoj zajednici, nekada opštini. Upravo ukidanje opštine bio je okidač kod Predraga Antonića da pokrene Inicijativu.

"U martu prošle godine je ukinuta i formalno Opština Petrovaradin, time je zvanično ukinuto nešto što nije postojalo u praksi. To me je podstaklo da vidim šta znači u praksi postojanje opštine, koje su njene nadležnosti, da li je to uopšte bitno ili nije bitno, i onda ulazeći u dublju tematiku, shvatio sam da na nivou novog sada postoji 47 mesnih zajednica, pa smo imali i dubiozu sa njima, te sam došao do zaključka da je decentralizacija na nivou grada sada ukinuta i svedena na jednu tačku, a to je gradonačelnik Novog Sada, koji upravlja preko svojih partijskih članova kroz mesne zajednice", objašnjava Antonić.

Ono što je počelo kao znatiželja za funkcionisanje grada, pretvorilo se u neformalnu grupu koja okuplja više od hiljadu članova i koja ukazuje na sve ono što bi moglo da bude bolje u jednoj mikro sredini. Krenulo je sa zahtevima za uklanjanje divljih deponija, iscrtavanje pešačkih prelaza, ali su institucije sve to ignorisale.

Antonić je predao zahtev za sazivanje zbog građana u vezi sa temom koja je boljka za sve Petrovaradince, a tiče se teretnog saobraćaja. Iako je to učinjeno krajem novembra prošle godine, zbor nije sazvan ni dan danas.

"Gradska inspekcija se nije našla nadležna da inspekcijski nadzor na mesnom zajednicom. Nikakvog odgovora nije bilo ni od inspekcije za upravne postupke, dobili smo instituciju koja ćuti, što možda nije ni loše, jer je verovatno njihova ingerencija da provere rad mesne zajednice, čim ćute. Jedan od pokazatelja da je nešto posao institucije jeste ćutnja, tamo gde one nisu nadležne", objašnjava situacije Antonić.

Predrag Antonić zaključuje da bi grad, jednostavno rečeno, više trebalo da osluškuje potrebe svojih građana i da izlazi u susret njima.

"Ono što se vidi na nivou jednog dela Novog Sada, kao što je Petrovaradin, u odnosu toga kako stvari funkcionišu, odnosno ne funkcionišu, i onoga čega građani zahtevaju, naravno da bi trebalo grad da bolje sluša svoje građane, pa bilo to i kroz sazivanje zborova građana ili slanje zahteva da se reše neke stvari koje su bitne za život, od čišćenja deponija. Ne bi trebalo da se sve svede na puko stranačko vođenje politike grada, već nivo odlučivanja treba da se spusti i među građane, da se i oni pitaju", zaključuje Predrag Antonić iz Inicijative za bolji Petrovaradin.

Poslušajte kompletnu radio emisiju o novosadskim inicijativama:

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Banacan

18.03.2020 • 16:19

Predlazem da se limancina ogranici broj automobila,bar na svaku 4.porodicu ili stan po jedan auto. Necete garaze onda samo bajs i peglaj al prvo naucite saobracajna pravila- preko pesackog prelaza se bajs gura a ne vozi,kroz pesacku zonu se ne vozi,po stazama za pesake se ne vozi,nose se zastitne kacifevi oprema(padate ko muve umisljeni) obavezno osvetljenje i zvonce,obraca se paznja na pesake i ostali saobracaj.... Borimo se za zelenilo onda se odreknite prevoznih srestava koja imaju motore sa unutrasnjim sagorevanjem. Prvo da to urade ovi iz politickih "inicijativa".

1 3 -2
Detelinara1490

18.03.2020 • 14:16

Tako je, i veceras u 20.00 svi aplauz za doktore i medicinske radnike koji se bore! Novi Sad je grad u kojem gradjani uvek pomazu svojim sugradjanima i pruzaju podrsku! Bar veci deo nas Novosadjana!

15 2 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.