Epidemija virusa korona i vanredno stanje proglašeno u Srbiji smestili su mnoge građane u prinudnu izolaciju, zbog čega im je uskraćeno kretanje van doma, a samim tim i svakodnevne aktivnosti poput kupovine namirnica.
Foto: Pixabay
Nemogućnost grupa građana da brinu o sebi stvorilo je potrebu da im se pruži pomoć, a u toj priči pojavili su se oni spremni da pomognu, čak i potpunim strancima. Upravo spremnost da se pomogne u doba korone inspirisala je novosadske naučnice da pokrenu istraživanje - šta motiviše ljude da pomognu drugima?
Prof. dr Bojana Dinić i doc. dr Bojana Bodroža sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za 021 otkrivaju prve zaključke do kojih su došle, a pozivaju građane da se uključe u istraživanje i doprinesu rastu naučnih saznanja u vreme epidemije virusa korona.
Kako navode, građani Srbije pokazali su i veliko interesovanje za naučna istraživanja koja se bave različitim aspektima krizne situacije kakva je, recimo pandemija virusa korona, pa je njihov upitnik već u prvih nekoliko dana popunila 581 osoba.
"Od ukupnog broja učesnika, 51 odsto je pružilo pomoć do sada, od čega je 29 odsto pomagalo samo bliskim osobama, 13 odsto i bliskim i nepoznatim osobama i devet odsto samo nepoznatima. Ukupno 49 odsto njih nije pružilo nikome pomoć do sada, a među njima je pet odsto onih koji su to ponudili, ali prosto nisu još imali prilike da pomognu nekome. Od onih koji su se prijavili za pružanje pomoći, trećina je pomagala u sopstvenoj organizaciji, 14 odsto je pomoć ponudilo preko raznih grupa na društvenim mrežama, dok se devet odsto uključilo u pomaganje kroz inicijative koje su organizovale lokalne i gradske institucije", navode naše naučnice.
Koje oblike pomoći su građani najčešće pružali?
Skoro polovina (46 odsto) učesnika u ovom istraživanju je reklo da je za druge obavljalo kupovinu namirnica, plaćanje računa, šetanje kućnih ljubimaca, a 40 odsto njih je radilo i dostavljanje namirnica. Naše naučnice dodaju da je značajan broj onih koji su pružali psihosocijalnu podršku sugrađanima, kao i informacije o merama zaštite. Osim toga, deo građana je nudio besplatan prevoz (prvenstveno medicinskim radnicima), dok su drugi besplatno šili maske, o čemu je 021 već pisao.
"Ipak, treba naglasiti da uzorak na kom je istraživanje sprovedeno nije reprezentativan za opštu populaciju naše zemlje, te se navedeni procenti ne mogu tumačiti kao dobra procena opšteg stanja. Štaviše, ovi procenti sigurno precenjuju broj pomagača, jer je poziv za učešće u istraživanju upućivan u velikoj meri preko grupa za pomoć i podršku. Ono što je nas primarno interesovalo je koje su karakteristike pomagača u odnosu na one koji nisu pomagali do sada. Rezultati pokazuju da je jedna od ključnih karakteristika onih koji su pomagali do sada - empatija prema osobama koje su u prinudnoj izolaciji i ona je posebno izražena kod onih koji su pomagali i bliskim i nepoznatim osobama. Razlike između pomogača i onih koji nisu pomagali do sada postoje i u opštim motivima za pomaganjem", pojašnjavaju naše sagovornice.
Naime, oni koji su mahom pomagali samo nepoznatim osobama više su vođeni altruističkim motivom pri pomaganju - nesebičnošću i opštom željom da pomognu drugome jer je to opšte dobro. Oni koji su pomagali svojim bližnjima češće su to činili na zahtev ili molbu, bez oklevanja, ali ređe spontano.
Takođe, oni koji su pomagali do sada to vole da čine anonimno, dok su oni koji nisu pomagali do sada, inače kada pomažu, više vole da to rade javno, da budu viđeni, a kako bi dobili poštovanje i odobravanje okoline, kažu Bojana Dinić i Bojana Bodroža.
"Na pitanje da li će pomagati ubuduće, 87 odsto onih koji su pomagali do sada rekli su da bi to uradili i ubuduće, a ohrabrujući je podatak da među onima koji nisu pomagali do sada - 56 odsto je izjavilo da nisu sigurni da li će pomagati, a 27 odsto da sigurno hoće. Treba napomenuti da ne postoje dobri i loši motivi za pružanjem pomoći. Svaka pomoć u ovoj situaciji je dobrodošla. Među onima koji nisu pomagali do sada bilo je onih koji su imali želju za time, te uz adekvatno motivisanje i oni bi se mogli uključiti u mrežu pomoći. Iz rezultata vidimo da bi najbolja opcija za njih mogla biti uključivanje u javno organizovane mreže pomoći, gde će njihov doprinos biti prepoznat", poručuju naše sagovornice sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
I vi se možete uključiti u istraživanje, koje će imati nekoliko faza prikupljanja podataka. Upitnik za istraživanje nalazi se OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
#Ja
600 ljudi je popunilo upitnike, hocete reci da oni nisu "narod"? Osim toga, ovde je u fokusu spontana pomoc koju gradjani pruzaju svojim bliznjima, komsijama, nepoznatima iz istog grada i sl., a ne pomoc koja se organizuje na drzavnom nivou. Gradjani hoce da pomognu i solidarisu se, a drugo je pitanje sta i kako drzava radi po tom pitanju.
Popunila sam upitnik koji je opisan. Spadam u grupu ljudi koji u tom trenutku nisu pruzili fizicku pomoc. Radim i sama imam problema sa logistikom oko nabavke namirnica, stizem kuci malo tek pre policijskog casa... ali zato kad sam na putu do prodavnice i nazad i vidim nekog na terasi od starijih sugradjana, obavezno pozdravim i razmenim koju recenicu.
Ja koliko vidim niko nikom nepomaže više odmaže. Ljudi se bore da prežive besparica,strah,ovaj zatvor itd. A računi stižu svaki dan. A izvršitelji samo čekaju da krenu u svoj pljačkački pir kao i sve državne službe. Dragi psiholozi pogrešnu anketu vodite. Uđite u narod pa ćete videti kakva nam je država tako smo se i mi većina građana promenilo. Ovo je današnja srbija nažalost.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Marinika Tepić je poručila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se "baš pogubio, ako misli da je Damira Zobenicu spasio tako što ga je pustio da pobegne u Trst u svoju hacijendu".
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Nezavisnost saopštili su da obustavljaju sve kontakte s vlašću i zahtevaju ostavku ministra informisanja Dejana Ristića.
Kompanija Lidl Srbija je uz pomoć svojih potrošača a u okviru tradicionalne praznične kampanje "Mala dela - velika magija" donirala 6.300.000 dinara za korisnike narodnih kuhinja Crvenog krsta Srbije.
Studenti u blokadi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu jednoglasno su izglasali nepoverenje predstavnicima studentskih organizacija koji su bili na sastanku sa premijerom Milošem Vučevićem.
Novi Sad ima nedovoljno lekara, dotrajalu medicinsku opremu, a po građane su najopasnije kardiovaskularne bolesti, pokazuje godišnja analiza Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Učenici Karlovačke gimnazije koji su u četvrtak, 19. decembra počeli blokadu škole, koja je zbog "upada" direktora trajala tek desetak minuta, obratili su se nastavničkom veću.
Na Trgu slobode večeras je održan skup "Vi kitite - mi pamtimo" na koji je pozvao Miša Bačulov, odbornik u Skupštini grada i predsednik Udruženja "Budi heroj".
Jedna firma iz Beške za tri godine je prešla put od "trgovine na malo preko pošte i interneta" do rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, piše Nedeljnik.
_ambulanta_krevet.JPG "Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme")
Komentari 5
Psiholog
600 ljudi je popunilo upitnike, hocete reci da oni nisu "narod"? Osim toga, ovde je u fokusu spontana pomoc koju gradjani pruzaju svojim bliznjima, komsijama, nepoznatima iz istog grada i sl., a ne pomoc koja se organizuje na drzavnom nivou. Gradjani hoce da pomognu i solidarisu se, a drugo je pitanje sta i kako drzava radi po tom pitanju.
Ana
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar