Stručnjaci iz Pasterovog zavoda u Novom Sadu očekuju povećan broj prijava ujeda krpelja u ovom periodu, kako se zelenilo bude budilo, a ljudi neminovno sve više vremena provodili napolju.
Zato je ovo pravo vreme da se govori o aktivnosti krpelja u Vojvodini, području koje pogoduje ovim parazitu i u periodu kad se relaksiraju zaštitne mere protiv virusa korona. Za 021 o opasnostima, prevenciji i drugim bitnim informacijama govori dr Pavle Banović iz Pasterovog zavoda, ustanova koja objedinjuje lekare, biologe i veterinare.
021: U toku su tretmani protiv komaraca, ali i protiv krpelja u Novom Sadu. Koliko su krpelji aktivni u ovom periodu?
Dr Banović: Mi imamo godišnje jedan "peak" aktivnosti krpelja i upravo ga očekujemo, u maju. Više ljudi nam već sada dolazi u odnosu na prošlu godinu, što može da znači da su građani bolje informisani kome da se jave, ali i da su krpelji aktivniji.
021: Zbog čega bi krpelji bili aktivniji sada u odnosu na prethodne godine?
Dr Banović: Odgovor leži u blagim zimama. Više nemate situaciju da krpelj uđe u zimski san i bude neaktivan zimi, potrebno je da padne temperatura do određene tačke da bi on upao u zimski san, a ako temperatura ne opadne, krpelj može da bude aktivan jer je i njegov plen zapravo aktivan - miševi pacovi... Ova zima je bila vrlo blaga, imali smo jedan ili dva snega, skoro ništa u decembru i januaru i zato smo imali aktivne krpelje čak do novembra prošle godine. Pitanje je da li su uopšte prestali da motre svoj plen.
021: Krpelji prenose lajmsku bolest, lajm boreliozu. Čini se da većina građana nije upoznata sa ovom bolešću, mahom zato što nije smrtonosna, samim tim ni uočljiva prosečnom građaninu. Koliko je ovo opasno oboljenje?
Dr Banović: Lajm je najčešća bolest kad govorimo o krpeljima, a iako po pravilu ne ubija, uništava kvalitet života. Prava šteta nastaje kad se lajm ne uoči na vreme, pa izostaje terapija, a to može da se desi i dešava se. Najčešće građanin ni ne zna da je oboleo, a ponekad lekari ne žele da se mnogo bave lajmom iz određenog straha, pa ni ne zalaze u dubinu oboljenja, samo prepisuju terapiju misleći da je lajm. Lajm ima rane i kasne faze - rane su crvenilo na mestu uboda krpelja koje se širi na više delova kože, a samo širenje crvenila pokazuje da je bakterija agresivnija. Postoji period inkubacije od tri pa čak do 20 ili 25 dana kad ne mora da nastane nikakvo pogoršanje kliničke slike. Dešavalo se da bakterija miruje mesecima, te je jako bitno pratiti pacijenta duži period. Samo trećina pacijenata koji imaju lajm zapravo su svesni da ih je ujeo krpelj, što je lako za poverovati jer krpelj ima anestetik u pljuvačci - vi ne osetite ubod. Krpelj dođe, nasisa se i ode.
Dr Pavle Banović; Foto: 021.rs
021: Šta se dešava kad čovek ne zna da ga je ugrizao krpelj?
Dr Banović: Naravno, u prednosti smo ako znamo da je bilo ujeda. Ako ne znamo, tu dolazi do problema. Imali smo pacijentkinju koja je došla kod nas i nije se sećala ujeda - dermatolog je mislio da je lajm, ali infektolog nije delio mišljenje. Laboratorija je bila negativna i zaista može da bude, a da je osoba zaražena. Zato se duže prati i lajm dokazuje na drugačiji način. Ispostavilo se da je reč o vrlo retkoj bakteriji, o kojoj smo mi na kraju objavili i rad, a pacijentkinja je dobila terapiju, što je najbitnije. Mi lečimo i pratimo lakše kliničke slike, dok teže šaljemo u infektivnu kliniku i time rasterećujemo taj sektor. Oko pet odsto građana koje je ujeo krpelj razvije lajm, a to su najčešće ljudi deca uzrasta do 12 godina i stariji od 55 godina - naravno, to nema veze sa starošću već sa načinom života jer deca i stariji češće borave u prirodi, parkovima. Opet, dovoljno je jedno izlaganje, odlazak do prodavnice, vožnja bicikla da se zarazite.
Napomena: U galeriji je prikaz bakterije borelije pod mikroskopom.
021: Da li treba da očekujemo da će krpelji postati mnogo veći problem na našoj teritoriji?
Dr Banović: Iz mog iskustva, šetnja u parku retko je slučaj kad se neko zarazi, mi imamo takvih slučajeva, ali uglavnom je reč o zarazi tokom igre, piknika ili šetnje pasa. Redovno imamo ljude koje napadaju pseći krpelji, ali na sreću, oni nisu opasni po ljude. Interesantno je da se ti krpelji polako adaptiraju na čoveka, ali nisu jedini - imamo i druge vrste koje postaju više zainteresovane za nas, a ranije to nije bio slučaj. Postoji opasnost pojave bolesti koje su za naše prostore retke ili nedetektovane, pa držimo oči širom otvorene i pratimo situaciju jer znamo da se to već desilo na severu i u centralnim delovima Evrope, koji su trenutno poprilično na udaru krpeljskih bolesti. Kod nas, na sreću, to nije toliko intenzivno, ali Vojvodina, delovi Mađarske, Hrvatske, Šumadije... predviđeno je da će do 2050. godine ovi delovi biti žarište virusa Zapadnog Nila, kog prenose komarci. Nije isključeno da će krpelji biti aktivniji, naročito ako nastavimo da imamo ovako blage zime. U Finskoj su, recimo, imali nekoliko godina blage zime i imali su epidemiju bolesti koju prenosi krpelji - krpeljski meningoencefalitis, do tada nezabeleženo u njihovoj istoriji. Kad su im se zime regulisale, i bolest se povukla.
021: Dotakli smo se boravka u prirodi. Šta je potrebno uraditi da bismo opasnost od ujeda sveli na minimum, ukoliko je to moguće?
Dr Banović: Parkovi mogu biti problem jer nekad predstavljaju mikrožarišta, a da li će biti krpelja u nekom parku ili ne zavisi od glodara, sisara ili reptila na kojem oni parazitiraju - ako ima njih, onda ima uslova i za krpelje, pa i ptice i veverice, koji su takođe rezervoari. S obzirom na to da je čovek ipak gost u ovim ekosistemima, isplati se da poštuje neke preventivne mere i zaštitne metode. Ako ste u selu ili gradu, idite sredinom staza i izbegavajte žbunove ili drugo zelenilo u prolazu jer će vas krpelj upravo tu sačekati. Biciklisti imaju manju verovatnoću da ih ujede krpelj jer se kreću brže, ali o tome nemamo neka naučna saznanja, već pretpostavke. Smatra se da krpelji više vole da idu na svetle nijanse, ali istovremeno se preporučuje nošenje svetlih nijansi jer se krpelj lakše uoči.
Odeća svakako nije presudna koliko ponašanje coveka - kad se vratite kući sa sumnjom da ste bili izloženi prirodi i krpeljima, skinite odeću, operite ili stavite u mašinu za sušenje jer suv vazduh ubija krpelja. idite na tuširanje i obavite samopregled regija koje krpelji načešće napadaju - pazuh, prepone, podtkolenice, predeo vrata, iza ušiju, pupak, abdomen. Ako se krpelj nije prikačio, mehanički ste ga skinuli vodom i automatski je sve rešeno. Samopreglede radite ispred ogledala, a može i neko drugi da vas pregleda.
021: Ljudi često sami skidaju krpelja. Šta kad (i ako) ga uspešno skinu?
Dr Banović: Pre svega je bitno da se krpelj pravilno ukloni, a potom možete i savetuje se da ga donesete kod nas. Ukoliko niste u Novom Sadu, možete i da nam ga pošaljete poštom, naravno prethodno upakovanog u neku bočicu. Nama svaki primerak krpelja znači jer možemo da uočimo o kakvom slučaju je reč, da ispratimo posledice ujeda, možda otkrijemo neku novu pojavu. Naravno, krpelja možete da skinete i u domu zdravlja, hitnoj pomoći, pa i kod nas.
Ukoliko želite da donesete krpelja, odradite pregled ili pitate ono što vas zanima, o Pasterovom zavodu više saznajte
OVDE.
.jpg "Sneg najavljen i za sutra")
.jpg "Novosađani, pogledajte na šta će se trošiti vaše pare u sledećoj godini")
.jpg "LSV pita Dolovac: Da li je protiv Zobenice pokrenut postupak, da li će biti izručen iz Trsta?")
Komentari 6
deda
Bill
Alo bre, krpelj, kao i komarac ne ujeda! Ubada, impementira se.
Sveta DDD
Preko psa se unese u stanu i nakon toga jede.Sve sto radi obican pauk radi i krpelj je krpelj j evrsta podpaukova.i tekako ume da bude u fasadi ili pri vrhu fasade u kucama.
a to sta radi pogledajte ovde dete zahvaceno lajmskom bolesti odnosno boreliom burgdoferi.
Video 8 - Late Stage Neurological Lyme Disease
https://www.youtube.com/watch?v=yRfLE-ZJ2y0
Video 3 of 6 Neuro Late Stage Lyme Disease
https://www.youtube.com/watch?v=fp2Vd9ncbMY
ovaj zadnji video neka pogleda svako ko misli da je krpelj nesto bezazelno.
Samo u Srbiji ima preko 5000 hronicno obolelih od lajmske bolesti.SVe sto je preko 2-3 godine u sebi je dozivotni hoster odnosno dozivotno imate ovu bakteriju u sebi.i tekako zna i polnim odnosom pljuvackom ili spermom da se siri ma koliko Vam to epidemiolozi pricali da je nemoguce.Radim sa krpeljima 10 godina pored ostalih insekata isprskao 1000+ kuca i naslusao se 2000+ ljudi zarazenim krpeljima.Cim uocite jednog prskajte sta god nadjete u poljo apoteci.Na psu kad uocite isto prskate.Rastvor sode bikarbone je takodje itekako efektivan.
Najveci broj poziva za krpelje ustanu svake godine imamo upravo nakon prvomajskih praznika kad se ljudi sa kerovima i oni bez kerova vrate iz suma.Ne stajemo radimo u trima smenama.
Najveci broj zaraze krpelje je upravo u maju i eventualno junu mesecu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar