Petrović je za specijalnu radijsku emisiju 021 pojasnio da je virus stekao evolucioni potencijal koji ga čini velikim izazovom za ceo svet, za razliku od SARS i MERS, koji su takođe evoluirali, ali u manjoj meri.
"SARS se pojavio 2003. godine i nestao posle nekoliko meseci, ali pritom izazvao ozbiljan mortalitet - nekoliko hiljada obolelih i nekoliko stotina umrlih. Prenosile su ga cibetke, divlje azijske mačke, koje su se ispostavile kao glavni rezervoar. Za MERS tj. bliskoistočni respiratorni sindrom glavni rezervoar su bile kamile. On je i dalje prisutan, ali nema takav epidemijski potencijal da se prenosi širom sveta, već je isključivo u lokalu prisutan, verovatno zato što je takav rezervoar. Bili su samo neki pojedinačni slučajevi prenošenja sa čoveka na čoveka i to je više izuzetak koji potvrđuje pravilo da se ne prenosi toliko. Registrovano je par slučajeva u Evropi, u Nemačkoj i Francuskoj, ali to su bili povratnici iz zemalja gde je bilo MERS-a. S druge strane, COVID-19 sam za sebe izazvao je pandemiju - pojavio se u Kini, stekao sposobnost prenošenja s čoveka na čoveka, smatra se da je stekao evolucioni potencijal da pređe prvo sa jedne vrste na drugu, a na kraju sa čoveka na čoveka", pojašnjava dr Petrović.
Na pitanje 021 kakva nam vakcina treba protiv novog koronavirusa, Petrović kaže da je to pitanje na koje upravo mnogi naučini pokušavaju da odgovore.
"Prvo moramo da vidimo da li želimo da vakcinišemo celu populaciju ili grupe u riziku. Ako ćemo ići na vakcinaciju grupa u riziku, starijih i imunosuprimiranih, moramo imati mrtve vakcine. Imunosuprimirani i trudnice ne mogu da prime žive vakcine, to su opšte kontraindikacije za žive vakcine. Drugo, žive vakcine traže određeni vid atenuacije (slabljenja) gde vi ne možete da budete dovoljno sigurni u kojoj meri je ta vakcina atenuisana, to jest da li će doći do reverzije (povratka) samog soja u patogeni soj. U ovom trenutku se, koliko sam ja upoznat sa tim, ide na razvoj mrtvih vakcina, sa dodatkom odgovarajućih adivanasa - pojačivača, a kako bi antigen koji se izoluje, za koji se smatra da razvija zaštitna antitela, bio pojačan, predstavljen imunološkom sistemu i kao takav bio predstavljen kao vakcina. To su za sada teorijske rasprave", navodi direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine u radijskom specijalu 021.
Kako kaže, postoji nekoliko desetina kandidata koji se ispituju u fazama. Prva faza je ispitivanje u laboratorijama i ona je u toku u većem broju svetskih laboratorija, od Kine, SAD, Evrope, širom sveta i gde god postoje kapaciteti.
"I veliki proizvođači su tome pristupili - čak i dva najveća proizvođača, kao što su Sanofi Paster i Glakso (GlaxoSmithKline) zajedno razvijaju jednu vakcinu, što se dosad nikada nije desilo. Ostaje da se vidi kakva će vakcina biti pripremljena. Druga je stvar kakva bi vakcina nama bila potrebna, mi znamo da moramo da štitimo starije i grupe u riziku, a za to znamo da su to osobe koje boluju od povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, gojazne osobe, hronične kardiološke i plućne bolesti, čak i neke druge hronične bolesti. Bez komorbiditeta retko da je neko obolevao, mada ima i takvih slučajeva jer imamo veliki broj obolelih, s uglavnom blagom bolešću. Kod gripa su, recimo, trudnice kategorija u riziku, a ovde na svu sreću nisu. Ima nekih takvih slučajeva u zemlji, ali su novorođenčad to uglavnom jako dobro tolerisala", kaže član kriznog štaba iz Vojvodine.
Da li ćemo vakcinu čekati šest meseci, godinu dana ili duže, naš sagovornik sa sigurnošću ne može da kaže.
"To zavisi od samih proizvođača i njihovih uspeha u radu, odnosno rezultata kliničkih ispitivanja. Može da se desi da imate savršen antigen, ali da se pokaže da sama vakcina nije efikasna. Može da se desi da imate i manje dobar antigen, sporedan, a da imate savršen nivo zaštite antitela. To je sada suština cele nauke i zato imate trenutno pedesetak kandidata za razvoj vakcine", kaže prof. Petrović za 021.
Na pitanje Radija 021 šta smo naučili iz ove epidemije, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine smatra da je taj spisak poduži.
"Svi smo naučili da u ovom trenutku moramo primenjivati opšte mere na način na koji se to od nas traži, odnosno svako od nas mora da vodi računa o sopstvenom zdravlju. Drugo, naučili smo da se više družimo jedni s drugima i da se manje oslanjamo na tehnologije, kao što je to do sada bio slučaj. Ono što nikome ne prija je smanjena mogućnost socijalnog kontakta, ipak smo mi socijalna bića i psihološka podrška je zato sad i značajna. Zdravstvene ustanove su naučile da u svakom momentu može da nam se pojavi ovakav novi virus. Medicina je napredovala do te mere da sad već može da prepoznaje na vreme nove viruse i nove pretnje i možemo da reagujemo, ali moram priznati da je Kina ovog puta bila ta koja je sačuvala većinu i dala nam je dovoljno vremena da se mi možemo na odgovarajući način pripremiti. Oni su primenom drastičnih mera odložili obolevanje širom sveta i ceo svet je dobio vreme da se pripremi za ono što sledi", kaže prof. Petrović.
Država i zdravstvo naučili su, smatra naš sagovornik, da određena sredstva i opremu moramo da imamo u zemlji.
"Ne možemo se oslanjati na uvoz za neke stvari, moramo razviti svoje i to smo tokom pandemije i radili, što je zaostavština za naredne epidemije i za budućnost. Svi dolaze postepeno sad na normalan režim rada i daje se posebna pažnja specijalnim kategorijama. Iskreno mislim da smo jako dobro reagovali ovog puta. S obzirom na to da sam bio i u pandemijskoj radnoj grupi pre 10-11 godina, ovog puta je država organizovanije i ozbiljnije stala iza epidemiološke struke. Ipak, najveći teret ovog posla iznela je epidemiološka služba. Broj obolelih u Vojvodini i svuda takav je kakav je zahvaljujući radu epidemiološke službe", lični je utisak direktora Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
On smatra da treba da izvučemo pouku kako da se pripremimo za jesen jer ne znamo šta će biti.
"Ovo nije ni početak, ovo nije ni kraj, ovo je poluvreme. Ostaje nam celo leto da pratimo epidemiološku situaciju, da vidimo kako će se bolest ponašati tokom leta. Ja bih iskreno najviše voleo neko tiho prokužavanje, da se što više ljudi prokuži sa što blažom kliničkom slikom i da na taj način steknemo odgovarajući kolektivni imunitet koji će nas štititi na jesen. U suprotnom bismo na jesen mogli da imamo opet istu situaciju kao sada. Iz tog razloga se za leto planiraju studije, ispitivanje imuniteta u populaciji, a juli je najpogodniji za to. Potreban je ozbiljan uzorak - do jedan odsto ukupne populacije. Mislim da ćemo se preko leta morati pripremiti u smislu širenja kapaciteta", zaključuje prof. dr Vladimir Petrović u emisiji Radija 021.
Prvu emisiju u serijalu o koronavirusima ovde možete poslušati u celini.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Protestni petak u Novom Sadu: Evo šta se sve dešava danas u gradu")
Komentari 6
užas
Ne, nego će sačekati da prođu izbori...
Nije njih briga za zdravlje ljudi.
Smrdin
Zdravko
U tom procesu "evolucije" zaboravili ste da pomenete jednu cinjenicu: da se u Wuhanu, 300 metara od pijace nalazi Institut za virusologiju koji radi proucavanja korona virusa slepih miseva. I da u tom institutu radi dr. Shi Zhengli, vodeci strucnjak u oblasti virologije slepih miseva i korona virusa, zena koja je objavila niz radova na temu modifikovanja korona virusa. Koincidencija, zar ne? Zanimljivo da je posebna sfera interesovanja navedene gospodje bila upravo potencijal prenosenja virusa sa coveka na coveka.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar