On u radijskom specijalu o kovid-19 napominje da je sama pojava tako zarazne bolesti, koja je napravila velike probleme ljudima i zdravstvenim sistemima većine zemalja u okruženju - Evropi, Aziji i Americi, donela određene probleme i bez primene mera samoizolacije, izolacije i karantina.
"Kada na strah dodamo i ove mere fizičke distance, kad nismo u kontaktu s većinom ljudi s kojima smo do sada bili u kontaktu, sve to može dovesti do određenih simptoma mentalnih smetnji koji donose kod nekih ljudi nesanicu, probleme sa apetitom, sa koncentracijom, a kod nekih ljudi može se pogoršati već postojeći simptomi mentalnih poremećaja i smetnji. U tom smislu su i osobe sa od ranije postojećim psihološko-psihijatrijskim tegobama bile ranjivije na celu konstelaciju ozbiljne, teške bolesti, uz tu fizičku izolaciju od svih bližnjih, svojih prijatelja", napominje dr Knežević.
Kako dodaje, uz fizičku izolaciju, pojavljuje se i nešto što nema veze sa socijalnom izolacijom već sa subjektivnim osećajem tih ljudi koji su fizički izolovani od prijatelja i rodbine, a to je osećaj patnje zbog usamljenosti.
"To je nešto što je kod određene populacije ljudi moglo da dovede do simptoma mentalnih smetnji", poručuje naš sagovornik.
Vanredno stanje dovelo je sa sobom i posebnu zaštitu i izolaciju starijih od 65 godina, a upravo je ova populacija ranjivija kad je reč o subjektivnom osećaju usamljenosti, naglašava dr Knežević.
"Penzioneri najčešće i žive sami, a smanjenje kontakata sa njihovim unucima, decom, prijateljima i poznanicima svakako je moglo da dovede do određenih osećaja zapostavljenosti i potištenosti. Ono što je važno je da, ukoliko se i posle završetka ovog vanrednog stanja i mera fizičkog distanciranja nastavi određeni osećaj straha, strepnje, nesanice, poremećaja apetita, depresivnog raspoloženja, nedostatka energije, inicijative, zadovoljstva u stvarima koje su nam ranije pričinjavale zadovoljstvo, da takvi ljudi ne smeju zanemarivati svoje mentalno zdravlje. Svi, pa i stariji mogu da imaju simptome depresivnog poremećaja, iako se isto ne iskazuje kao što se iskazuje kod mlađih ljudi. Trebalo bi se obratiti psiholozima i psihijatrima kako bi se neki eventualni problemi prevazišli", navodi dr Knežević i dodaje da je tokom vanrednog stanja građanima na raspolaganju bio tim psihologa iz Kliničkog centra Vojvodine, koji su telefonski pružali podršku.
Na pitanje 021 šta donosi popuštanje mera kad je reč o ponašanju građana, naš sagovornika kaže da ovu situaciju ne treba nužno koristiti kako bi se nadoknadilo "propušteno" u poslednjih pedesetak dana.
"Mislim da ovo naše iskustvo još uvek nije završeno. Još uvek je u toku epidemija, a tek posle završetka epidemije možemo da analiziramo šta se dogodilo tokom iste. Tek za nekoliko meseci, da ne kažem nekoliko godina možemo sagledati sve posledice na mentalno zdravlje. Rano je da pričamo o pravim posledicama", zaključuje načelnik Klinike za psihijatriju KCV u radijskoj emisiji na Radiju 021.
Emisiju u celini poslušajte u produkciji Radija 021.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
_.jpg "Advokati u sredu organizuju protestno okupljanje ispred novosadskog suda: Planirana i šetnja")
Komentari 6
Limanac
mali top od vurdelje
Dakle što se krije iza naziva sociopat?
Prema današnjim klasifikacijama koje se primjenjuju u dijagnostici u pshijatriji, nazivu sociopat odgovara disocijalni (asocijalni, amoralni, antisocijalni) poremećaj osobnosti.
Radi se o poremećaju osobnosti koji obično izaziva pozornost zbog uočljivog nesrazmjera između ponašanja dotične osobe i općeprihvaćenih društvenih normi, a koji ima sljedeća obilježja:
- grubo zanemarivanje osjećaja drugih osoba
- naglašen i stalni manjak odgovornosti i nepoštovanja socijalnih normi, pravila i obveza;
- nemogućnost održavanja trajnih veza iako ne postoje poteškože u njihovom uspostavljanju;
- vrlo niska tolerancija frustracije i nizak prag za očitovanje agresije, uključujući i nasilje;
- nepostojanje osjećaja krivnje ili nemogućnost učenja na iskustvu, poglavito kazni;
- izražena sklonost okrivljavanju drugih ili sklonost uvjerljivim racionalizacijama za ponašanje koje je bolesnika dovelo u tu fazu
Krkobabiceva prababa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar