Novosadska Kraljevčanka Aleksandra Arizanović u Linkoln centru u Njujorku

"Izolacija" je kratki, dvominutni plesni film, za koji je muziku napisao Arpad Serda, a koreografiju je osmislila i odigrala sama autorka.

Uoči prikazivanja u Njujorku, 20. jula, u Linkoln centru (zbog pandemije festival će biti održan onlajn), autorka je o svom filmu govorila za 021.rs.

"Moj odgovor na sve što se u svetu dešavalo (i dešava) jeste kreiranje nečeg novog. Svi događaji imaju svoju energiju i mi joj svedočimo. Kreiranjem, tu energiju mogu da oblikujem u nešto svetlije, nešto što raduje, nešto što bez reči komunicira sa svetom, ljudima, prirodom i sa mnom. Za vreme karantina bila sam na selu kod tetke. Skoro svakoga dana sam bila u prirodi, plesala sam uz zvuke cvrkuta ptica i blejanja tetkinih ovaca i jarića", priča Aleksandra Arizanović.

"Međutim, usledilo je nekoliko dana jake kiše, te nije bilo šanse da izađemo napolje, ni stado, ni ja. Nastavila sam da plešem, ali u kući, istražujući pokret u raznim delovima kuće, sa delovima nameštaja, predmetima u kući. Odmah mi je postalo jasno da trpezarijski sto, koji ima staklo po površini, može sjajno da mi pomogne da ispričam priču kroz pokret. Površina stola postala je površina jezera u kojem, kao u ogledalu, vidim sebe. Zanima me odgovor na pitanje: Kako sebe vidiš kada se pogledaš u ogledalo? A zatim: Kako način na koji vidiš sebe ostavlja otisak na nekom drugom?"

"Ovaj moj film je u neku ruku fizički prikaz prijateljske ljubavi između mene i mene, a u susretu sa publikom dobijam odgovor na drugo pitanje.

Podelila sam taj video snimak sa prijateljima na Instagramu, a onda sam dobila predlog da taj snimak pošaljem na Dance On Camera festival, čija je tema bila izolacija. Prijavila sam film, izabrali su ga i sad imam čast da moj film bude prikazan u julu na najstarijem festivalu plesnog filma na svetu", navodi Aleksandra Arizanović.