Kako se navodi u izveštajima o inspekcijskom nadzoru, koje je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dostavio 021, duž trase koji je izgrađen ka manastiru Rakovac betoniran je put, što je u suprotnosti sa Rešenjem koje je Eparhija sremska dobila od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Pokrajinski inspektor utvrdio je da je premašen gabarit nekadašnjeg korišćenog puta, što nije u skladu sa dozvolom koju je Eparhija imala. Nije korišćen ni prirodni materijal, odnosno usitnjen kamen, kako je dozvolom predviđeno, već je put betoniran.
Takođe, od mesta ulaska puta u granice nacionalnog parka, postavljena je žičana ograda koja se kroz šumu prostire u pravcu severa.
"Ograda je postavljena duž cele parcele šumskog puta, pod režimom zaštite trećeg stepena, u dužini od oko 560 metara, a potom nastavlja dalje još oko 75 metara pod režimom zaštite drugog stepena do izlaska iz granica nacionalnog parka. Ograda je visine od oko 1,5 metar, sa betonskim stubovima. Za predmetnu ogradu nisu ishodovani uslovi zaštite prirode", navodi se u inspekcijskom izveštaju.
Inspektor na terenu utvrdio je da su umesto minimalnih radova koji su predviđeni dozvolom, na području Fruške gore obavljani masivni zemljani radovi. Takođe, nije ispoštovan zahtev da se radovi koji predviđaju uklanjanje stabala i žbunja ne obavljaju od 15. marta do 15. jula.
Advokat Eparhije je u vezi sa nalazima inspekcije tvrdio da Srpska pravoslavna crkva nije izvodila nikakve radove na terenu, niti da je ikad dala nalog bilo kom pravnom ili fizičkom licu "da u njeno ime i za njen račun izvodi radove".
Međutim, kako su pre dva meseca za 021 potvrdili u Javnom preduzeću "Nacionalni park Fruška gora", investitor na izgradnji puta je Eparhija sremska (
KLIKNI OVDE). Rešenje o uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode adresirano je upravo na Eparhiju, mada oni tvrde da osim ishodovanja rešenja, ništa konkretno u području nacionalnog parka nisu radili.
Iz Pokreta "Odbranimo šume Fruške gore", koji je i podneo prijavu zbog ovih radova, naveli su tada za 021 da je na građevinskim mašinama koje su viđali na terenu pisalo "Promist" i "Galens". Inače, kako je pisao Vojvođanski istraživačko-analitički centar (
VOICE) direktorka novosadske kompanije "Promist" i jedna od vlasnica kompanije Galens Invest
Sanja Petrić, na svoje ime kupila je 205 parcela na Fruškoj gori i njenim obroncima.
Uvidom u Centralnu evidenciju objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP), može se videti da je, u poslednja dva meseca, Sanja Petrić dobila građevinsku dozvolu za radove i rešenje o odobrenju izvođenja radova na parceli 4077 na Rakovcu, površine 27.890 m2. Kako je navedeno u građevinskoj dozvoli, u pitanju je objekat za potrebe poljoprivrednog domaćinstva ukupne površine od 400 kvadrata.
Sekretarijat je naložio Eparhiji da se pre svih budućih radova obrati upravljaču nacionalnog parka pisanim putem, ali i da podnese zahtev za izdavanje rešenja o uslovima zaštite prirode kojim će se propisati kako da se ova aktivnost izvede na odgovarajuć način.
Unazad nekoliko meseci, građane i aktiviste zabrinjava gradnja na Fruškoj gori koja je jedno od retkih područja u Vojvodini pošumljeno dugoživećim vrstama i u kojoj žive brojne zaštićene životinjske vrste. Zbog ovog su građani nedavno predali peticiju Ministarstvu za zaštitu životne sredine kojom se zahteva moratorijum na seču šuma i bolji i efikasniji režim zaštite. Više o tome čitajte na
OVOM LINKU.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 63
i vaše će nezakonito
Nikola Isakov
NS
Ipak, ovde nešto nije u redu. Ne bi smo se iznenadili da je ovde po sredi neka prevara pa neki moćan kupac je podmetnuo Eparhiju Sremsku da oni obave prljavi posao za njih a oni će im, ako već nisu, platiti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar