Zbog borbe za egzistenciju zanemaruju lepo ponašanje

Sociolog kulture Dušan Ristić kaže za 021 da su naše društvo i sredina takvi da ljudi nemaju vremena da razmišljaju o kulturi. "Možemo reći da kultura, bar kad je u pitanju većina stanovništva jeste u velikoj meri proterana. Nije svedena na sektor, ali je proterana iz svakodnevnog života i svakodnevne borbe za egzistenciju", dodao je Ristić.

On navodi da su porodice u kojima se ovakve vrednosti stavljaju ispred materijalnih postale prava retkost. Prema njegovim rečima, ipak još ima primera porodica koje vode računa o učenju svoje dece lepim manirima. "Sredina je takva da ljudi više misle o drugim stvarima koje bismo mogli nazvati egzistencijalnim, a kultura se više svodi na neko konzumiranje, sem, naravno, kod ljudi kod kojih su razvijene specifične kulturne potrebe i koji se bore za očuvanje sopstvenih kulturnih potreba, a posredno i bontona, odnosno manira lepog ponašanja", kaže Ristić.

Škole ne vide potrebu za vraćanjem bontona kao obaveznog predmeta

Osnove bontona koje se steknu u porodici, trebalo bi da se usavrše u školi. Danas se to usavršavanje svodi samo na volju nekog od profesora da bonton provuče kao temu u okviru predmeta koji predaje. Ranije su devojke išle u ženske škole gde je bonton bio poseban predmet.

Profesorica srpskog jezika i književnosti Sandra Antić kaže za Radio 021 da ne bi trebalo da postoji bonton kao obavezan predmet, već kao izborni, ili da se na tu temu rade radionice sa decom. "Ja verujem da profesori provuku to kroz svoje tematske jedinice, ili kroz razgovor sa pedagogom, psihologom, ili na građanskom vaspitanju", rekla je profesorica Antić.

Bonton nam omogućava da se i mi i drugi oko nas osećaju prijatno, ali za sada, učenje manira lepog ponašanja ostaje na volji pojedinca. (Jovana Žarković)