Borac Sedme vojvođanske brigade Stevan Vlahović: Oslobodioci su u Novom Sadu dočekani uz pesmu i cveće

U nedelji kada Novi Sad slavi 76 godina od oslobođenja od fašizma, za 021 govore istoričari, svedoci i učesnici borbi koje su se odvijale pre, za vreme i nakon oslobođenja grada i zemlje. Ljudi koje nesumnjivo treba pamtiti kao heroje, svedoče o tome kako su, iako veoma mladi, rizikovali svoje živote i učestvovali u oslobađanju vojvođanskih, odnosno jugoslovenskih sela i gradova.
Borac Sedme vojvođanske brigade Stevan Vlahović: Oslobodioci su u Novom Sadu dočekani uz pesmu i cveće
Foto: Subnor Novi Sad
Ove sedmice jedan od naših sagovornika je partizan Stevan Vlahović iz Čeneja koji je 23. oktobra 1944. godine ušao u Novi Sad kao pripadnik Sedme vojvođanske narodnooslobodilačke brigade, da bi mesec dana kasnije bio i učesnik čuvene Batinske bitke.
 
"Okupacija mađarskih fašističkih snaga u Novom Sadu i Vojvodini je bila izuzetno teška i već 1941. godine nama mladićima od 16-17 godina odmah je bilo jasno da se nešto mora preduzeti", započeo je svoje svedočenje za 021.rs Stevan Vlahović
 
On kaže da se partizanima pridružio u Čeneju polovinom 1942. godine, kada su na području Bačke delovale jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, a partizani su se uglavnom skrivali na salašima i u posebno iskopanim bazama. Tada sedmnaestogodišnji Stevan imao je ulogu kurira i prenosio je poštu i poruke između partizanskih baza.  Stalno je bio na relaciji Bačka Palanka - Đurđevo - Kać. 
 
"Bilo je izuzetno rizično, tada smo uništavali pšenicu kako je ne bi uzeo okupator, a krenule su i prve diverzije na pruzi Novi Sad - Subotica", govori Vlahović i dodaje da je nakon toga kod Bačke Palanke prešao Dunav i pridružio se partizanima na Fruškoj gori.
 
 
Kao pripadnik Sedme vojvođanske narodnooslobodilačke brigade učestvovao je u Sremu u teškim borbama sa nemačkim i ustaškim jedinicama, nakon čega je stigla naredba da brigada krene da oslobađa Novi Sad, Bačku, Banat i Baranju. U oktobru 1944. godine partizanske jedinice su stigle u Petrovaradin, a zatim su čamcima u Novi Sad krenule prve izvidnice koje su bile sastavljene od Novosađana koji su dobro poznavali grad.
 
Prema rečima našeg sagovornika, partizani su išli Dunavskom ulicom, a prošli su i kroz Pašićevu, Kisačku i Temerinsku ulicu, sve do kanala. Pripadnici Sedme brigade su u centru grada sreli borce Novosadskog partizanskog odreda, a jedan borac je trijumfalno na gradsku kuću zakačio jugoslovensku zastavu sa petokrakom.
 
"Pošto je izvidnica bila uspešna, a okupatora nije bilo u gradu, javili su da mi ostali borci Sedme vojvođanske narodnooslobodičke brigade možemo preći Dunav. Celu noć smo prelazili reku čamcima a zatim smo krenuli peške Dunavskom ulicom, Zmaj Jovinom, Jevrejskom i Futoškom ulicom sve do kasarne. Narod je bio oduševljen, uzvikivane su poruke podrške narodnooslobodilačkoj vojski, bacalo se cveće, svi su pevali i igrali, bilo je neopisivo veselje u gradu. Novi Sad se oslobodio od fašizma", prisetio se Vlahović dana oslobođenja grada.
 
Partizanske jedinice su nastavile da potiskuju okupacionu vojsku ka severu, pa je tako Stevan stigao i do Batine u novembru 1944. godine, gde se održala jedna od najvećih i strateški najznačajnih bitki u Drugom svetskom ratu na području Jugoslavije.
 
"U Novom Sadu smo boravili samo dva dana, a onda je stigla komanda da oslobađamo Bačku i dalje Jugoslaviju. Prošli smo peške kroz Temerin, Sirig, Vrbas i najzad stigli u Sombor. Tamo smo dobili rusko naoružanje, a do tada smo koristili samo puške koje smo oteli od okupatora ili britansko oružje koje nam je bacano iz aviona kao pomoć", svedoči Vlahović i opisuje Batinsku bitku kao užasno iskustvo.
 
On navodi da kada je njegova jedinica stigla na mesto događaja, Dvanaesta vojvođanska brigada je već bila u žestokom sukobu sa fašističkim snagama. Partizanske jedinice su bile pod konstantnim napadima nemačke artiljerije.
 
"Na Batini smo oslobađali bukvalno kuću po kuću, otpor fašističkih snaga je bio izuzetno jak. Izuzetno je značajno bilo to što su nam se pridružile ruske jedinice i oni su bili izuzetni borci. Nakon bitke, krenuli smo kroz Baranju i oslobađali smo selo po selo, a borbe su se nastavile i u Osijeku, Virovitici i drugim mestima. Na Batinskoj bici je mnogo naših Vojvođana izginulo, svi su bili mladići od 17 do 30 godina. Sada kažem, svaki borac koji je učestvovao na Batini, bio on Rus ili partizan, taj je heroj Narodnooslobodilačkog rata", zaključio je svoje ratno svedočenje za 021, jedan od heroja i oslobodioca Stevan Vlahović.
  • neko

    22.10.2020 07:50
    Vecna zahvalnost oslobodiocima! Na zalost moj deda, borac Sedme vojvodjanske, vise nije ziv, ali sam ja imao dovoljno godina da od njega cujem sve price, kao sto je ova. Sa dedom sam imao tu cast da idem na obelezavanje Batinske bitke i cujem pricu o jednoj od najvecih bitaka koje su vodjene na ovim prostorima, ali se na zalost malo toga zna.
  • Србин

    22.10.2020 00:04
    Како ми је драго када видим да неки овде не прихватају чињеницу да је Југославија имала два антифашистичка покрета отпора, тачно показују своје право лице и то да мисле само о свом интересу, а не о интересу народа.
  • isto

    21.10.2020 19:39
    Okupacija juče, okupacija danas.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.