Ove sedmice jedan od naših sagovornika je partizan Stevan Vlahović iz Čeneja koji je 23. oktobra 1944. godine ušao u Novi Sad kao pripadnik Sedme vojvođanske narodnooslobodilačke brigade, da bi mesec dana kasnije bio i učesnik čuvene Batinske bitke.
"Okupacija mađarskih fašističkih snaga u Novom Sadu i Vojvodini je bila izuzetno teška i već 1941. godine nama mladićima od 16-17 godina odmah je bilo jasno da se nešto mora preduzeti", započeo je svoje svedočenje za 021.rs Stevan Vlahović
On kaže da se partizanima pridružio u Čeneju polovinom 1942. godine, kada su na području Bačke delovale jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, a partizani su se uglavnom skrivali na salašima i u posebno iskopanim bazama. Tada sedmnaestogodišnji Stevan imao je ulogu kurira i prenosio je poštu i poruke između partizanskih baza. Stalno je bio na relaciji Bačka Palanka - Đurđevo - Kać.
"Bilo je izuzetno rizično, tada smo uništavali pšenicu kako je ne bi uzeo okupator, a krenule su i prve diverzije na pruzi Novi Sad - Subotica", govori Vlahović i dodaje da je nakon toga kod Bačke Palanke prešao Dunav i pridružio se partizanima na Fruškoj gori.
Kao pripadnik Sedme vojvođanske narodnooslobodilačke brigade učestvovao je u Sremu u teškim borbama sa nemačkim i ustaškim jedinicama, nakon čega je stigla naredba da brigada krene da oslobađa Novi Sad, Bačku, Banat i Baranju. U oktobru 1944. godine partizanske jedinice su stigle u Petrovaradin, a zatim su čamcima u Novi Sad krenule prve izvidnice koje su bile sastavljene od Novosađana koji su dobro poznavali grad.
Prema rečima našeg sagovornika, partizani su išli Dunavskom ulicom, a prošli su i kroz Pašićevu, Kisačku i Temerinsku ulicu, sve do kanala. Pripadnici Sedme brigade su u centru grada sreli borce Novosadskog partizanskog odreda, a jedan borac je trijumfalno na gradsku kuću zakačio jugoslovensku zastavu sa petokrakom.
"Pošto je izvidnica bila uspešna, a okupatora nije bilo u gradu, javili su da mi ostali borci Sedme vojvođanske narodnooslobodičke brigade možemo preći Dunav. Celu noć smo prelazili reku čamcima a zatim smo krenuli peške Dunavskom ulicom, Zmaj Jovinom, Jevrejskom i Futoškom ulicom sve do kasarne. Narod je bio oduševljen, uzvikivane su poruke podrške narodnooslobodilačkoj vojski, bacalo se cveće, svi su pevali i igrali, bilo je neopisivo veselje u gradu. Novi Sad se oslobodio od fašizma", prisetio se Vlahović dana oslobođenja grada.
Partizanske jedinice su nastavile da potiskuju okupacionu vojsku ka severu, pa je tako Stevan stigao i do Batine u novembru 1944. godine, gde se održala jedna od najvećih i strateški najznačajnih bitki u Drugom svetskom ratu na području Jugoslavije.
"U Novom Sadu smo boravili samo dva dana, a onda je stigla komanda da oslobađamo Bačku i dalje Jugoslaviju. Prošli smo peške kroz Temerin, Sirig, Vrbas i najzad stigli u Sombor. Tamo smo dobili rusko naoružanje, a do tada smo koristili samo puške koje smo oteli od okupatora ili britansko oružje koje nam je bacano iz aviona kao pomoć", svedoči Vlahović i opisuje Batinsku bitku kao užasno iskustvo.
On navodi da kada je njegova jedinica stigla na mesto događaja, Dvanaesta vojvođanska brigada je već bila u žestokom sukobu sa fašističkim snagama. Partizanske jedinice su bile pod konstantnim napadima nemačke artiljerije.
"Na Batini smo oslobađali bukvalno kuću po kuću, otpor fašističkih snaga je bio izuzetno jak. Izuzetno je značajno bilo to što su nam se pridružile ruske jedinice i oni su bili izuzetni borci. Nakon bitke, krenuli smo kroz Baranju i oslobađali smo selo po selo, a borbe su se nastavile i u Osijeku, Virovitici i drugim mestima. Na Batinskoj bici je mnogo naših Vojvođana izginulo, svi su bili mladići od 17 do 30 godina. Sada kažem, svaki borac koji je učestvovao na Batini, bio on Rus ili partizan, taj je heroj Narodnooslobodilačkog rata", zaključio je svoje ratno svedočenje za 021, jedan od heroja i oslobodioca Stevan Vlahović.
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 7
neko
Србин
isto
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar