Kila, bruh iliti hernija stanje je karakteristično za starije građane koji imaju višak kilograma, ne vode naročito zdrav način života, imaju hronične plućne bolesti (astma, hronični bronhitis) ili pušenjem uništavaju svoja pluća, ali i obavljaju teške fizičke poslove koje dovode do rasta takozvanog unutarstomačnog pritiska.
O kili, bolesti koja je vrlo zastupljena u našem stanovništvu, nedovoljno se govori, što dovodi do loše prevencije i težeg lečenja pacijenata kod kojih se ista javi. Genetska predispozicija može da utiče, ali ne i da "prelomi" da ćete dobiti bruh tokom života.
Šta je bruh prednjeg trbušnog zida i zbog čega genetika ne igra najbitniju ulogu?
Bruh prednjeg trbušnog zida se javlja kod osoba koje imaju slabe "tačke" u vidu slabih trbušnih mišića. Kad se, usled jače fizičke aktivnosti koja se ne izvodi u pravilnom položaju, digne unutarstomačni pritisak, slabe tačke se razvuku u organizmu i počne formiranje kile.
U početku nećete možda ni primetiti da imate problem - kila je toliko mala da se jedva primećuje i to isključivo u stojećem položaju, dok se prilikom ležanja svaka izbočina ispravlja i kila privremeno "nestaje". Sadržaj kile čine naša koža, potkožno masno tkivo i trbušna maramica, te je kila jedna tanka vreća koja vremenom raste i stvara probleme - prvobitno u vidu jačeg bola.
Kod muškaraca je kila češća i javlja se na preponama (preponska kila), a u najtežim slučajevima kila zauzme cele testise i stvara urgentno stanje koja odmah mora da se operiše. Mnogi, nažalost, posećuju lekara tek u ovom periodu, ignorišući do tada simptome koji su i te kako uzbunjujući.
Žene, pak, češće imaju bedrene kile (na bedrima, na prelazu noge i prepona), a čiji sadržaj je identičan kao kod muškaraca. Trudnoća takođe dovodi do nastanka kile.
Postoje i kile koje se javljaju oko pupka - pupčane kile. Naime, postoji posebna "vezivna traka" koja se prožima od našeg grudnog koša do karlične kosti i koja anatomski ima svoje slabe tačke koje, kad se aktiviraju povišenjem pritiska, dovode do hernije.
Genetski možemo da imamo slabije mišiće i na to definitivno ne možemo da utičemo. Međutim, slabi mišići ne znače i automatski dobijanje bruha tokom života jer je odlučujuć faktor pritisak koji će inicirati stvaranje kile. Zato je jako bitna prevencija bruha, a koja uključuje vrlo jasne smernice u vođenju zdravog načina života.
Naime, osobe koje redovno vežbaju i jačaju svoje trbušne mišiće imaju manje šanse da razviju bruh. Bitno je i da vežbaju pravilno i da ne dođe do kontraefekta kao kod, recimo, sportista, kod kojih se bruh javlja uprkos snažnim mišićima - nepravilno saginjanje i dizanje ogromnog tereta iz položaja koji nam ne donosi ništa dobro okidači su za bruh i kod najzdravijih građana. Zato je forma bitnija od težine tegova.
Šta je uklještenje kile?
Najopasnije stanje u koje bruh može da dođe je uklještenje, kad kila povuče crevo u sebe, zatvori se i ne dozvoljava mu da se vrati u svoj položaj u stomaku. Ovo stanje je izuzetno bolno i zahteva hitnu reakciju hirurga, a često kako bi se spasio život pacijenta.
Kako se leči bruh?
Svaki hirurg prevashodno će savetovati operaciju koja je, u ovom trenutku razvoja medicine, rutinska i odvija se u dnevnoj hirurgiji. Prvobitno je dovoljno (i neophodno) da se javite stručnjaku čim posumnjate da imate kilu tj. kad uočite izbočinu. Način na koji će se sanirati kila odlučiće hirurg kad analizira potpuno stanje pacijenta.
Posao hirurga je da otkloni kilu i vrati crevni sadržaj u stomak, a potom prelazi na rekonstruktivni posao. U tom trenutku se "popravljaju" slabe tačke našeg prednjeg trbušnog zida i ojačava ovaj predeo, a poslednjih godina se kao najbolje rešenje pokazalo postavljanje mrežice.
Mrežica je specifično protetsko rešenje koje se ugrađuje u tkivo, na slabe tačke, a koju organizam potom prihvati i tokom vremena stvara barijeru, čvrt ožiljak. Ne može svaki pacijent da ima mrežicu - to zavisi isključivo od odluke stručnjaka.
Postoperativni period izuzetno je bitan. Pacijent može već dan nakon operacije da ide kući, obavlja fiziološke potrebe bez problema, a uskoro i da se samostalno tušira i obavlja svakodnevne aktivnosti. Jako je bitno da prvih meseci pazi da se oprezno bavi sportom i da miruje, ne sabotirajući jačanje mrežice. Sve savete pacijentima daje specijalista, u cilju da se operacija bruha što bolje sanira.
Kila može ponovo da se javi i to zavisi od brojnih faktora, ali je najbitniji onaj na koji mi možemo da utičemo - da opeznošću i slušanjem saveta stručnjaka pazimo da ne pomognemo herniji da se vrati.
Kome možete da se javite?
Ukoliko u ovom tekstu prepoznajete svoje stanje ili stanje nekog bliskog, uvek možete da kontaktirate stručnjake Poliklinike Uromedica NS u Novom Sadu. U Gundulićevoj 8 dobićete stručne savete i pregled specijaliste, a potrebno je samo da pozovete 021/261-11-88 i zakažete svoj termin. Za sve dodatne informacije posetite zvaničan sajt Uromedica NS
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Ipak bez kiše u Novom Sadu")
