On se, gostujući na televiziji
N1, osvrnuo na projekat uređenja priobalja Dunava, odnosno "Novi Sad na vodi", poručujući da je ključni problem to što nema pravih informacija "šta se tu sprema i šta će tu biti".
"Neozbiljno je za nas kao struku da raspravljamo o planovima koje smo videli u pozadini televizijskih emisija ili nešto slično. Kao društvo arhitekata skupljamo informacije za tu temu, ali sada je možda nesvrsishodno da ulazimo u raspravu dok ne vidimo konačni plan za to područje. Nadamo se da će brzo izneti plan u javnost i da ćemo onda rapravljati o tome", poručio je Jović.
On je ukazao na to da treba da se posmatra šira slika, dodajući da ga zanima kako će se grad razvijati i kako će se rešiti, na primer, saobraćajni problem.
"Mi pričamo o jednoj lokaciji, nekoliko investitora, zbog čega su ceo grad i struka taoci jedne lokacije... Sva energija se usresređuje na rešavanje stambenog pitanja ljudi koji će moći da plate kvadrat po nekoliko hiljada evra, svi smo taoci te jedne teme. Ona jeste najzanjimljivija, i politički, ali to nije jedino mesto u gradu koje treba da rešavamo", naveo je ovaj arhitekta.
Jović je ocenio da decenijama gradonačelnici Novi Sad posmatraju kao "eksel tabelu" i način punjenja budžeta, a čitava priča o urbanističkom razviju se svodi na to koliko kvadrata može da se izgradi i koliko će neki investitor da plati u budžet. To je, smatra, postala jedina opsesija.
"Mi u šali nekad govorimo da nam se čini da je čitava administracija preuzela ulogu prodavaca nekretnina. Javni interes je uvek u zapećku i stalno imamo tenziju u društvu, jer građani žele da ostvare pravo na bolji život, a onda se ulazi u sukob interesa sa nekim kapitalom. Pitam se nekad da li u državama zapadne Evrope postoji investitor, krupni kapital koji želi da realizuje neke investicije u prostoru. Naravno da postoji i to u mnogo većoj meri, ali postoje i drugi sistemi koji štite taj prostor od preteranog uticaja kapitala i pokušava se naći balans između interesa građana u odnosu na ono što je čist biznis", rekao je Jović na N1.
On je upitao i zbog čega Novi Sad uopšte otvara "tolike građevinske zone za stanogradnju".
"Koji je to parametar da nama treba više stanova. Ako pogledate bilo kakve demografske parametre, u njima to ne možete da nađete. Odgovor može da bude jedino u izuzetno živom tržištu nekretnina, što je potpuno u redu, ali postavljam da li je to najvažnija stvar i da li mora da se realizuje na svim tim lokacijama koje su izuzetno osetljive i kojima moramo da posvetimo pažnju", dodao je on.
Njegov stav je da se urbanizam svodi na popunjavanje rupa.
"Prvo ste imali period rušenja porodičnih kuća i podizale su se zgrade. Sada kada je taj proces donekle završen, sada su one parcele koje su ostale iz raznoraznih razloga, uglavnom zato što su bile nerešive na određene načine, sada se rešavaju i maksimizira se kapital do krajnjih granica. Najgore je što se svaka takva greška vidi u prostoru i to ostaje za naredne generacije. Stalno ponavljamo istu stvar, potrebno nam je da u dijalogu svih, uz pošteni odnos administracije, transparentnu administraciju, da probamo da iznedrimo planove koji će služiti za razvoj grada", zaključio je arhitekta Slobodan Jović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "LSV pita Dolovac: Da li je protiv Zobenice pokrenut postupak, da li će biti izručen iz Trsta?")
_ambulanta_krevet.JPG "Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme")
Komentari 30
Duma
Sve dok u NS je na sceni politicki urbanizam u sprezi sa kriminalcima invrstitorima nema promene i nece stati sa daljim ruzenjem grada nekad najuredjenijim gradom u SFRJ.
Talac
J
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar