Novosađanin Branislav Milić Šumarev, kome su brojni članovi porodice stradali u januarskoj Raciji 1942. godine, došao je i ovog 22. januara, kao što to čini već 20 godina i odao počast žrtvama pred spomenikom "Porodica" na Keju žrtava racije.
Foto: 021.rs
Danima su Novosađani mogli da slušaju priče o krvavom piru fašističkog okupatora po južnoj Bačkoj. Smrt je stizala i po njih, a svoj nagoveštaj dala je već 20. januara, kada je sve bilo spremno za tragediju koju Novi Sad pamti i gotovo punih osam decenija kasnije.
Tog dana dogodila su se još dva događaja - jedan je bio strepnja,, drugi je bio nada.
Više od 900 kilometara severozapadno od Novog Sada, u Berlinu, organizovana je Venzejska konferencija, na kojoj su zločinački umovi osmišljavali kako da zločin ostvare. Razgovaralo se o "jevrejskom pitanju" i samo nekoliko meseci kasnije ljudi će umirati u gasnim komora Aušvica i Treblinke. To je bila strepnja.
Više od 200 kilometara jugozapadno od Novog Sada, Narodnooslobodilački partizanski odredi oslobodili su Foču, koja će na kratko postati centar slobodne teritorije. To je bila nada.
Međutim, vreme je pokazalo, sloboda je bila još uvek daleko. Hortijevskim zločincima nije bila potrebna nikakva konferencija, nikakva rasprava, nikakvo pregovaranje u vezi sa tim kako bi oni koji nisu uz njih, koji nisu njihove krvi i tla, trebalo da skončaju.
Jutro koje je svanulo 21. januara za Novosađane je imalo miris baruta, krvi i snega. Crveno se pomešalo sa belim i naredni dani ostaće upamćeni kao jedna od najvećih tragedija u istoriji Novog Sada. U gradu se moglo disati, ali u vodama Dunava, gde su mnogi završili, to nije bilo moguće. Svoj život u raciji skončalo je gotovo 1.300 Novosađana.
Branislav Milić Šumarev tada je imao svega pet godina. Ovaj Novosađanin svakog januara dolazi na obeleževanja godišnjice Novosadske racije, kako bi odao počast onima koji su preminuli. Među njima su i članovi njegove porodice.
U razgovoru za 021.rs, Branislav priča kako su najveću ulogu u stravičnim zločinima 1941. i 1942. imali "nemezeti" (potkazivači). Ovaj Novosađanin je i posle 79 godina potresen svime što se desilo. Ono čemu je kao petogodišnjak prisustvovao nikada mu se nije izbrisalo iz sećanja.
"Moja porodica je prva ubijena, bili smo napadnuti sa četiri strane. Moj otac, te subote 1941. nije trebalo da radi, ali išao je da zameni kolegu kojem je sutradan bio Uskrs. Kada se vraćao sa železničke stanice gde je radio, išao je kroz Ulicu grozdova (danas Koste Abraševića), uhapšen je, mučen i ubijen. Telo smo jedva dobili kako bismo ga sahranili. U samoj akciji Racije u Čurugu mi je zaklano i bačeno u Tisu 10 članova porodice među kojima i sestra od 12 godina. U Novom Sadu, na Štrandu šesnaestoro mojih rođaka i članova familije je ubijeno, kamionima su donošeni i bacani u Dunav. Ja sam odveden na Salajku, gledao sam svojim očima kako su ih ubijali", priseća se Branislav za 021.rs.
Šumarev dodaje da su žrtve tokom Racije odabirane i na osnovu bogatstva koje su imali.
"Doktoru Uzelcu uzeli su štednu knjižicu i 500.000 iz džepa, potom su ga ubili i bacili u Dunav. Njihovu torturu nije sprečilo ni samoubistvo mađarskog premijera Telekija koji se nije slagao sa čitavom invazijom na Jugoslaviju. Tokom čitavog Drugog svetskog rata ubijeno mi je pedeset četvoro članova familije. Moja porodica, koja je još sa Čarnojevićem došla u ovaj deo Vojvodine, pretrpela je velike gubitke i tokom Prvog svetskog rata, od čak trideset jednog dobrovoljca samo je njih troje preživelo", priča ovaj Novosađanin.
Otkriva i da mu je najlepši deo života bio kada je sa Titovim "Galebom" proputovao, kako kaže, pola sveta. Tada je i saznao imena svih poginulih u ovom zločinu.
"Imena svih poginulih saznao sam kada sam služio u mornarici na Brionima, kod Čika Joške, kako inače u šali volim da zovem Josipa Broza Tita. Sa njegovom delegacijom sam proputovao pola sveta i iskreno nikada bolje i lepše nisam živeo", završava za 021.rs Branislav Milić Šumarev.
Kreiranje ovog sadržaja podržala je organizacija The European Endowment for Democracy (EED).
Mog pradedu i njegovog najstarijeg sina su izveli sa bogosluzenja u crkvi 7. Januara 1942, streljali i bacili u Tisu. Bili su imucna porodica. Madjari su tada zauzeli njihovu vetrenjacu i okupirali im posed. Tako je bilo do kraja rata. Drugi pradeda je odveden u radni logor u Nemackoj. Gde je proveo 4 godine. I njegova imovina je konfiskovana, a porodica proterana u Srem. Baba je prezivela bacanje pod led, jer su njene tetke dale svo zlato i cilime madjarskim vojnicima kako bi joj spasile zivot. Potkazivaci su bili i Srbi i Madjari, kao i onda i tada je bilo Srba koji bi prodali veru za veceru. Njima i njihovim potomcima, samo sramota ostaje. Ja se mojim precima beskrajno ponosim.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Udruženje arhitekata Srbije zatražilo je od nadležnih institucija da "pod hitno i bez odlaganja" sprovedu nezavisne krivične i stručne istrage i procesuiranja odgovornih za nesreću u Novom Sadu.
Građevinski fakultet u Beogradu apelovao je na poštovanje propisanih tehničkih normi i pravila građevinske struke kako bi se obezbedio nezavisan rad građevinskih inženjera u svim fazama.
Potpredsednik Narodnog pokreta i poslanik Borislav Novaković izjavio je da je ostavka ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića parada licemerja.
Novosađani i danas, 5. novembra mogu da se upišu u Knjigu žalosti koja je otvorena u Skupštini grada povodom nesreće koja se dogodila na Železničkoj stanici.
Transparent bele boje sa crvenim slovima kojima je ispisano "Krvave su vam ruke" okačen je sinoć na Gradsku kuću u Novom Sadu i na jednu zgradu u Zmaj Jovinoj ulici.
Socijaldemokratska stranka ocenila je da je ministar građevinarstva Goran Vesić prilikom najave ostavke prećutao ključne informacije o tragediji na novosadskoj železničkoj stanici.
Novosadska opozicija koju čine opozicione odborničke grupe u Skupštini grada pozdravlja ostavku pod prinudom ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra podneti ostavku, ali je rekao i da ne može da prihvati krivicu za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov izjavila je da, nažalost, nema boljitka kod troje teško povređenih u rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
_voz_pruga.jpg "Vozovi ne kreću sa Železničke stanice u Novom Sadu do daljeg: Evo kako će se kretati")
.jpg "Novaković: Ostavka Vesića parada licemerja, Novi Sad se neće smiriti dok Vučević ne da ostavku")
.jpg "Vučević: Prihvatiću Vesićevu ostavku, ali subjektivno nije kriv za nesreću u Novom Sadu")
Komentari 23
Прави Сремац
Тако је роде, било је: Пушку па у Фрушку!
Слобода Народу, смрт фашизму!!!
Sloba
Vesna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar