Tako se juče, ispred Uspenske crkve u Novom Sadu, okupilo pedesetak pripadnika ekstremno desničarske orijentacije kako bi zapalili sveće povodom godišnjice smrti Milana Nedića. Oni su tom prilikom pevali nacionalističke i antikomunističke pesme, a cilj im je bio i da prošetaju do Omladinskog centra CK13 gde se održavao sastanak antifašističkih organizacija. U toj nameri ih je sprečila policija, a obratio im se i načelnik novosadske policije lično, Slobodan Malešić, koji im je saopštio da im nije dozvoljena šetnja. Na događaju niko nije legitimisan, niti priveden, iako su mnogi od njih nosili neonacistička obeležja i simbole.
Sociolog Dario Hajrić kaže za 021.rs da su ovakve grupacije izuzetno korisne autoritarnim režimima, jer mogu da posluže za zastrašivanje kritičara i napade na njih.
"Takva simbolika ide rame uz rame sa pokušajima da se nasilje normalizuje i predstavi kao spontano i potrebno. Kada se politička klasa ograđuje od njega, to se uvek radi uopšteno bez ulaženja u suštinu. Ograđuje se od nasilja, ne od neofašizma koji stoji iza njega i daje mu kontekst", objašnjava Hajrić.
Kako ocenjuje, mi smo nakon raspada Jugoslavije imali "opsežan projekat revizije prošlosti, s ciljem menjanja dotadašnje ideološke matrice nacionalističkom".
"Da bi se to postiglo, socijalizam je demonizovan, a zajedno sa njim morao je da bude razvodnjen pojam antifašizma", smatra naš sagovornik.
Posleratne generacije podložne manipulacijama
Hajrić kaže da je, po tome što mnogo mladih ljudi učestvuje u akcijama poput sinoćne, očigledno da postoji problem i u obrazovanju.
"Bilo koja ideologija da je u pitanju, školstvo uvek predstavlja mehanizam za usađivanje željenih vrednosti. Period Drugog svetskog rata se kod nas predstavlja kao nekakav tragičan nesporazum između dve oslobodilačke frakcije koji se završio krvoprolićem, što je naravno istorijski falsifikat koji se zamagljuje na više načina, počev od jezika, pa do načina na koji se piše o tim događajima. Tako se u školskim knjigama o operaciji Halijard govori više nego o svim partizanskim borbama protiv okupatora zajedno, što pokazuje pristrasnost autora", objašnjava Hajrić i dodaje da je sama kolaboracija sa nacistima razvodnjena i relativizovana.
U tom slučaju, smatra, nije ni čudno što se postavlja pitanje "Zašto je taj Nedić toliko loš".
"Realno, on je u rangu sa Kvislingom, sa Petenom, a o takvim ličnostima nećete ništa dobro čuti u njihovim matičnim državama. Kod nas je problem širi, jer smo zakonski izjednačili oslobodioce i kolaboracioniste. Obrazovanje tu samo saliva u glavu ono što je na višim instancama već proglašeno za istinu i predstavlja još jedan od kanala indoktrinacije", objašnjava.
Posleratne generacije su, u velikoj meri, podložne ovakvim manipulacijama, jer su, smatra naš sagovornik, odrasle uronjene u narativ u kom je antifašizam označen kao antidržavni, a period Jugoslavije se proglašava za uzrok svega lošeg što sada proživljavamo.
"Niko ne postaje neofašista preko noći, obično je reč o tome da postepeno usvajaju takve ideje u drugom pakovanju, pa tako onaj srednjoškolac sa keltskim krstom kaže kako nije fašista, a nosi na sebi de fakto rasistički simbol. Kada se dovoljno otkliza tim putem, pređe se na 'pa šta ako sam fašista'. Takvi simboli u njihovim očima predstavljaju buntovništvo i snagu, a zapravo su krajnje blizu mejnstrimu i kritikuje ih malo ljudi. To je 'bezbedno' buntovništvo i zato je prihvatljivo i državi i porodicama. Radikalizuje ih ne samo ovdašnja ideologija, već i internet kultura", ocenjuje Hajrić.
Zaključuje da je problem što kada iz vlasti dođu osude nasilja, nikada se ne govori o uzrocima i koja ideologija do toga vodi.
Radosavljević: Meni je žao te dece, oni ne znaju svoju istoriju
Predsednik Saveza antifašista Vojvodine Duško Radosavljević saglasan je sa Hajrićem da vlast malo čini da bi se iskorenile štetne ideologije. Naprotiv, kako kaže za 021.rs vlast radi na svesnom potpirivanju mržnje koristeći ekstremno desničarske organizacije.
"Navodno niko ne može da otkrije ko su ti ljudi koji šire mržnju, ali oni prete, oni se okupljaju, i oni postaju legitimni sagovornici režimu. Mi često vidimo da postoje neke fantomske organizacije i u gradu i u pokrajini, pa i na republičkom nivou, a onda se iznenadimo kad vidimo da isti ti 'derani' koji vode te organizacije sede i rade u vladinim agencijama, na dobro plaćenim državnim poslovima, i postavlja se pitanje ko koga tu štiti i da li ga svesno koristi za određene stvari", pita se Radosavljević.
Anonimnost tih organizacija vidi kao zastrašivanje, jer se sve svodi na "priču sa mrakom".
"Ko to u Srbiji sprovodi i podržava Nedićevu ideologiju? Nedića? Kvislinga, koji je jedan od najvećih zločinaca u istoriji srpskog naroda, koji je 1942. slavodobitno rekao 'Srbija je Juden frei', koji je otišao na poklonjenje Hitleru i koga je Hitler izabrao za predsednika takozvane Vlade nacionalnog spasa. I mi sad dolazimo do toga da se neko hvali tim. Ne treba da se pravimo ludi, pa da ne kažemo da smo, svesno ili nesvesno, za ovih 30 godina uradili sve da se Srbija, u višestranačju, vrati u tabor poraženih fašističkih snaga za vreme Drugog svetskog rata gde joj apsolutno nije mesto, jer Srbija je imala jedan veličanstven pokret otpora. Nemamo čega da se stidimo. Protiv najvećeg zla smo se borili, a u miru se vraćamo među poražene", smatra predsednik Saveza antifašista Vojvodine.
Sa jedne strane su "zaglupljeni, zaslepljeni i ostrašćeni" mladi ljudi, ali Radosavljević pita sa koje strane je država.
"Ako imamo zaglupljene, zaslepljene i ostrašćene mlade ljude, šta imamo od strane države? Šta radi državni tužilac? Šta radi BIA, koja bi morala da prati ekstremističke organizacije? Šta radi ministarka pravde? Kamera snimi nepropisno parkiran automobil, a ne snimi ko piše grafite? Ponovo klizimo, ponovo idemo u te situacije gde će tući komšija komšiju", dodaje.
Kao i Hajrić, smatra da obrazovanje igra veliku ulogu. Ocenjuje da je kod nas očigledan nedostatak adekvatnog građanskog obrazovanja, koje bi uključivalo i obrazovanje za preovladavanje razlika.
"Naše građansko je svedeno na lepo vaspitanje. Bolje i to nego da nema ništa. Ali potreban nam onakav koncept gde se uči da se živi sa razlikama. Sramota je kad vi naturate, pogotovo u ovoj Vojvodini multikulturalnoj, da je jedan od heroja nacije treba da bude Milan Nedić. Meni je jako žao te dece. Oni ne znaju svoju istoriju. Oni ne znaju za šta su bili predviđeni u Hitlerovoj Evropi", ističe Radosavljević.
Problem je, ipak, ocenjuje naš sagovornik, daleko širi, i prožima čitavo društvo. On kreće od samog vrha i relativizacije zločina od strane odgovornih političara i medija.
"Ako Skupština Novog Sada može da odluči da se digne spomenik fašističkim pomagačima, ako može skupština Srbije da donese odluku da su četnici bili antifašistički pokret, pa što ne donesu odluku da dignu iz mrtvih ljude koji su tada bili streljani, obešeni ili zaklani? Pa donesite i takvu odluku da su oni sad živi", kaže Radosavljević.
Okupljanje ekstremnih desničara u Novom Sadu osudilo je i nekoliko vojvođanskih nevladinih organizacija, koje su ocenile da je vlast ovaj miting "aminovala", te da je načelni novosadske policije "sa ekstremnim desničarima pregovarao kao da su u pitanju njegovi politički partneri, a ne osobe koje predstavljaju izuzetnu opasnost po društvo, demokratiju i multinacionalni karakter glavnog grada Vojvodine".
Stranka slobode i pravde ocenila je da je dopuštanjem skupa kojim se veličaju ratni zločinci suspendovan Ustav i zakoni ove zemlje, a Pokret slobodnih građana zahtevao je hitnu reakciju policije i pravosuđa.
.jpg "Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško:")
.jpg "Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju")
Komentari 18
Vojvodjanin
Zasto se sad cudite? Trazili ste, gledajte.
Hattori Hanzo
ex chapman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar