Kapaciteti dela Instituta za plućne bolesti, koji već četiri meseca radi kao kovid bolnica, gotovo su potpuno popunjeni već nekoliko dana.
Foto: 021.rs
U ovu crvenu zonu ušla je ekipa 021.rs i, kako su nam ispričali medicinari, za razliku od ranijih talasa epidemije korona virusa, u aktulenom koji traje nekoliko nedelja primećuje se da u većem broju obolevaju mlađe osobe.
Prema poslednjim podacima, na Institutu leže 93 osobe, od kojih je devet na mehaničkoj ventilaciji, tako da ima mesta za tek još nekoliko pacijenata. Ekipi 021.rs na Institutu su ispričali da svakog dana imaju i otpuštanja, ali da je pritisak novih pacijenata velik i da na poluintenzivnoj nezi u proseku leži više od 70 ljudi, dok im je kapacitet 72 mesta. Na intenzivnoj nezi imaju više od 20 teških slučajeva.
Doktorka Dušanka Obradović za 021.rs priča da je Institut za plućne bolesti Vojvodine (IPBV) zvanično u sistemu kovid bolnica od 19. novembra prošle godine. "Crvena zona" u Institutu smeštena je na drugom spratu i sastoji se iz dve klinike: III klinike gde se hospitalizuju bolesnici sa teškom i najtežom formom kovid-19 infekcije (jedinice za poluintenzivno i intenzivno lečenje) i IV klinike na kojoj se hospitalizuju srednje teški slučajevi.
U IPBV su do sada hospitalizovana ukupno 692 bolesnika. Srednje teški slučajevi su bolesnici koji su na terapiji kiseonikom, a u slučaju pogoršanja opšteg stanja i respiratornog statusa bolesnici se premeštaju na viši nivo lečenja, odnosno u jedinicu za poluintenzivno i intenzivno lečenje.
"Naši pulmolozi, 22 lekara, bili su uključeni u rad Kliničkog centra Vojvodine i pre nego što smo postali deo sistema kovid bolnica. Naše medicinsko osoblje koje u protekla četiri meseca radi u tzv. crvenoj zoni, uključujući i osoblje u prijemnoj ambulanti, radi isključivo u toj zoni. U odnosu na samu epidemiju bilo nam je jasno da će ovo da potraje i da nije reč o epidemiji kratkog daha, s obzirom na način prenošenja, koji je primarno respiratorni, ali i s obzirom na ponašanje velikog broja ljudi, koji se ne pridržavaju osnovnih mera zaštite, kao što je nošenje maski, izbegavanje masovnog okupljanja i pored svih dosadašnjih mnogobrojnih upozorenja", poručuje dr Dušanka Obradović.
Dok ekipi 021.rs pokazuje kako sada izgleda drugi sprat Instituta, koji je morao da bude pregrađivan kako bi se napravile podele na tzv. "zelenu" i "crvenu" zonu, naša sagovornica kaže da se mnogo toga promenilo u organizaciji rada u zdravstvu u poslednjih nekoliko meseci. Svi lekari, medicinske sestre, radiološki tehničari, pomoćno osoblje, servirke koji rade u "crvenim" zonama rade u vanrednim okolnostima.
"Organizacija posla je potpuno drugačija u odnosu na naš redovan posao. Svakako da i naš redovan posao zahteva maksimalni angažman i ne možeš nikad do kraja da budeš relaksiran, ni kada si na godišnjem, međutim, okolnosti koje nam je nametnula ova epidemija doprinele su da sada tek ne možemo da budemo relaksirani, jer smo opterećeni brojem bolesnika, težinom njihove kliničke slike, kao i često nepredvidim razvojem bolesti. Tipično za ove bolesnike je da respiratorni status može vrlo brzo da se pogorša, te da sve to zahteva viši nivo lečenja. Zbog toga ovi bolesnici moraju da budu pod 24-časovnim monitoringom, a uz to imate i drugačiji način pristupanja obolelima, koji podrazumeva poseban sistem oblačenja, što je dodatno opterećenje", dodaje dr Obradović.
Na IV klinici, koju vodi naša sagovornica, u smeni radi otprilike 15 ljudi, lekara, sestara i tehničara. Tu su i spremačice, te i drugo tehničko osoblje, koji takođe radi u vanrednim okolnostima, uz nošenje zaštitnih odela.
Bolesnici koje smo zatekli u sobama su svi na terapiji kiseonikom (klinika ima 72 mesta). Nekoliko bolesnika sa kojima smo popričali imaju samo reči hvale za medicinsko i nemedicinsko osoblje koje radi na Institutu za plućne bolesti Vojvodine.
Dok na poluintenzivi mogu i da se vode razgovori sa pacijentima, na intenzivnoj nezi nema razgovora, jer skoro svi pacijenti su bili uspavani, neki zbog veštačke kome, a drugi zbog izuzetno teškog stanja u kom se nalaze.
Dvoje pacijenata, koji su bili u nešto boljem stanju, samo su kratko našoj ekipi rekli da ne zaboravimo da pohvalimo lekare, sestre i ostalo osoblje koje brine o njima i drugim pacijentima. Na intenzivnoj nezi, odnosno klinici III, leže teško oboleli od korona virusa, kojih sada ima dvadesetak.
Originalni prostor intenzive na Institutu za plućne bolesti je proširen na okolne sobe kako bi imali dovoljno mesta za sve teže pacijente kojima je potrebno lečenje. Teško je da se prebroji koliko je medicinara uključeno u rad na intenzivnoj nezi jer su stalno u pokretu i čini se da je ovde po jedna osoba skoro stalno uz neki od kreveta, a povremeno se ništa drugo ne čuje sem pištanja raznih medicinskih aparata.
Tokom relativno kratkog boravka na ovom odeljenju naša ekipa je prisustvovala okretanjima pacijenata koji su prethodno 16 sati proveli na stomaku, jer su na respiratoru, deintubiranju osoba koje su prethodno bile na mehaničkoj ventilaciji i drugim zahvatima koje medicinari na ovom odeljenju rade neprestano već mesecima.
Doktor Jovan Matijašević za 021.rs priča da je poslednjih dana primetan i sve veći broj težih pacijenata, među kojima ima sve više mlađih osoba, što govori o tome da se britanski soj korona virusa značajno proširio u populaciji, a on je, i prema istraživanjima, zarazniji. O težini rada na intenzivi moglo bi se govoriti satima, a doktor kaže da su im se životi promenili za ovih godinu dana, što kroz rad kao ispomoć u Kliničkom centru Vojvodine, što kroz sada konstatan rad na klinici.
"Kako se nisu promenili? Mi smo toliko posvećeni ovome da bukvalno radimo ne baš dan i noć, ali mnogo više nego ranije. Eto, sada su mi dežurstva na svaka četiri dana, a ranije je to bilo otprilike na svakih osam do deset dana. Kada dođete posle tog dežurstva kući niste više ni za šta. Bukvalno ste odsustni", navodi doktor.
Medicinari uglavnom ne žele previše da pričaju o ponašanju ljudi na ulicama, kao i o tome kako se celo društvo, pa i čovečanstvo ponaša.
U razgovoru sa medicinarima neizostavna tema je i smrtnost od kovida-19 i u razgovoru sa ekipom 021.rs su potvrdili da je poslednjih nedelja nešto veća, što opet nije iznenađenje jer ima daleko više teških pacijenta. Uz sve to, tu je vakcina, ali ne i lek za one koji obole, te se primenjuju terapije koje pomažu imunom sistemu da se izbori sa virusom.
O smrti se ovde najmanje razgovara i sve se radi na tome da pacijenti ozdrave i da se što pre vrate svojim porodicama. Medicinari se sa virusom, uz sve prepreke, bore sa osmehom, a pacijenti potvrđuju da im se posvećuje sva potrebna pažnja.
Dodajmo i to da u "crvenoj zoni" ne radi samo osoblje Instituta za plućne bolesti, nego i sa druga dva Instituta u Sremskoj Kamenici, kao i da se na svim ostalim spratovima zgrade obavljaju redovni pregledi i operacije pacijenata koji dolaze zbog drugih bolesti.
Kreiranje ovog sadržaja podržala je organizacija The European Endowment for Democracy (EED).
Svaka cast ovim vrednim ljudima koji žrtvuju svoj zivot kako bi spasili tuđ. Neko ce reci da im je to posao i da su placeni za taj posao ali ipak nije bas tako. Heroji su to.
Hvala vam divni LJUDI, na svemu! Budite ponosni na sebe i drzite se, maksimalna podrska za vas. Postujem mere od samog pocetka, sada sam i vakcinisan najpre naravno zbog sebe i svoje porodice ali i zbog ovih divnih heroja, olaksajte im, pomozite im - nosite masku, cuvajte sebe i ljude oko sebe i vakcinisite se. Hvala i vama 021 sto izvestavate o njima, sto dajete priliku da se vidi bar minimalan delic onoga sa cim se oni bore svaki dan ceo dan.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Zorica Ruman, majka Anđele Ruman iz Stare Pazove, devojke koja je poginula u nesreći u Novom Sadu, kaže da možda niko od odgovornih ne bi bio uhapšen da nije bilo pritiska javnosti.
Inženjerska komora Srbije saopštila je da je njen Sud časti preduzeo radnje u vezi sa prikupljanjem dokumentacije neophodne za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu.
Opozicija će nakon saslušanja studenta Akademije umetnosti u Novom Sadu Relje Stanojevića odlučiti kako će dalje postupati, rekao je gradski odbornik pokreta Bravo Miran Pogačar.
Novosadska opozicija koja učestvuje u radu Skupštine grada pozvala je građane da se u petak, 22. novembra, u 11.52 časova, pridruže akciji i zastanu na 15 minuta.
Advokat Ivan Gunjić zatražio je od Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine da se iz imenika obrišu premijer Srbije Miloš Vučević i premijerka Vojvodine Maja Gojković.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je policija danas sve uradila po nalogu tužilaštva i obezbedila dovođenje ljudi koje je tužilastvo tražilo.
U znak solidarnosti sa žrtvama nesreće u Novom Sadu, studenti Filozofskog fakulteta i Fakulteta političkih nauka u Beogradu u 11.52 prekinuli su nastavu na 15 minuta.
U petak, 22. novembra neće biti blokade novosadskog suda, već će oni koji se u 11.52 časa zateknu ispred tog objekta učestvovati u simoboličnoj akciji, saznaje 021.
Stranke opozicije i pojedini političari oglasili su se nakon objavljivanja informacije da su zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu uhapšeni Goran Vesić, Jelena Tanasković i drugi.
Jedanaest osoba je uhapšeno zbog nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je u obrušavanje nadstrešnice poginulo 15 osoba, a dve su još uvek u teškom stanju.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 29
P
@biciklista
Student medicine
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar