FOTO, VIDEO: Zacementirani vazduh - građani se žale na "Lafarž", u fabrici kažu da su deo rešenja

Autor: Dragana Prica Kovačević, Ivan Kuzmanović

Novi Sad

01.04.2021.

10:20 > 14:41

Prijava za privredni prestup protiv beočinske cementare još uvek je "na polici", jer tužilaštvo prikuplja potrebnu dokumentaciju pre donošenja odluke, potvrdili su za 021.rs u Osnovnom javnom tužilaštvu.

FOTO, VIDEO: Zacementirani vazduh - građani se žale na "Lafarž", u fabrici kažu da su deo rešenja

Foto: 021.rs

I u novosadskom Privrednom sudu potvrđuju za naš portal da privredno-kazneni postupak protiv cementare i odgovornog lica Dimitrija Knjeginjića još uvek ne postoji.

Inspekcija za zaštitu životne sredine je leta prošle godine podnela dve prijave za privredni prestup, jednu u junu, a jednu u julu, obe protiv pravnog lica i direktora zbog nezakonitosti utvrđenih u inspekcijskim nadzorima u dva navrata 2019. godine, navode za 021.rs u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

U međuvremenu građani i ekološki aktivisti se i dalje žale na povećano zagađenje koje ilustruju osetnim prisustvom neprijatnih mirisa u vazduhu i narušenim zdravljem, dok predstavnici "Lafarge-Holcim" cementare tvrde da su oni deo rešenja, a ne problema.

Građani Beočina sa kojima su novinari 021.rs razgovarali, a koji su želeli da ostanu anonimni, uglavnom imaju slična iskustva i mišljenja o radu cementare i o zagađenju.

"Oseća se zagađenost vazduha gotovo svako veče, pogotovo kada vetar dune malo više na našu stranu oseća se smrad, ljudi to osećaju ali često ne mogu da odrede šta je", priča jedan Beočinac.

"Kad god spremam i brišem napolju, krpe budu potpuno crne, to tako nije bilo ranije. Krovovi su nam crni, to se vidi. Pre nekoliko godina je bila prašina od cementa, a ovo je crna skrama koja se lepi na sve površine", kaže jedna građanka.

Nepravilnosti utvrđene pre više od godinu dana

Prema zvaničnim izveštajima cementara je 2019. bila jedan od glavnih zagađivača vazduha u Vojvodini. U oceni kvaliteta vazduha u 2019. godini u Vojvodini je u svim gradovima i opštinama, osim u Subotici i Beočinu, bio čist ili neznatno zagađen vazduh. U Beočinu je, navodi se u Izveštaju agencije za zaštitu životne sredine, vazduh bio prekomerno zagađen usled prekoračenja granične vrednosti za suspendovane čestice PM2.

Upravo je te 2019. godine inspekcija za zaštitu životne sredine pronašla brojne nepravilnosti u radu cementare. Kako je 021.rs pisao još u februaru 2020. godine (opširnije na ovom LINKU), "Lafarž" je nedozvoljene količine zagađujućih materija ispuštao u vazduh i tokom 2018. i 2019. godine. U izveštajima za 2018. i 2019. godinu navodi se da je cementara emitovala organske materije izražene kao ukupni ugljenik - TOS i hlorovodonik iz rotacione peći, kao i hlorovodonik iz pripreme sirovine, u koncentracijama iznad dozvoljenih graničnih vrednosti emisija.

Prilikom kontrole 2019. utvrđeno je i da je "Lafarž" primio i koristio više od 900 tona opasnog otpada kao alternativno gorivo, a da nije napravio izveštaj o ispitivanju otpada, čime je, takođe prekršena integrisana dozvola.

Tokom 2018. godine, kompanija je kao gorivo koristila više od 50.000 tona petrol koksa, više od 10.000 tona otpadnih guma, otpadno ulje i komunalno-industrijski otpad.

U Udruženju "Spasimo Beočin" tvrde da ni ne očekuju veliki rezultat od prijava, što ilustruje i vreme koje je od prijava prošlo, a da slučaj još nije dospeo na sud, jer, kako tvrde, moć ove korporacije je ogromna.

Za sve to krive i odnos lokalne samouprave prema problemu zagađenja u opštini.

Spaljivanje otpada rizično, kad se ne radi u skladu sa zakonom

Građane posebno zabrinjava spaljivanje otpada u cementari, za koje ovo postrojenje ima dozvolu.

Zlatko Todorčeski iz Ekološkog pokreta Beočina za 021.rs kaže da ne postoji način, sa sadašnjim mernim stanicama, da se izmeri taj tip zagađenja.

"Fabrika ne zagađuje samo Beočin, Novi Sad i Kamenica su na sedam i pet kilometara vazdušnom linijom od fabrike, oni su takođe pogođeni zagađenjem iz cementare. Ne mogu da verujem da niko ni u Beočinu ni u Novom Sadu ne reaguje na ovo što se dešava, izgleda da ćemo ovu situaciju sa spaljivanjem otpada morati da rešavamo van okvira ove države", ističe Todorčeski i dodaje da je spalionica na samoj granici Nacionalnog parka Fruška gora.

On pita i šta je sa zemljištem na koje "pada to zagađenje".

"U cementarama osciluju temperature, a kada osciluju ne mogu nestati te neke čestice koje bi inače mogle pod normalnim konstantim temperaturama", kaže Todorčeski.

Docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Zoran Čepić, objašnjava za 021.rs da je prilikom spaljivanja otpada radi energetskog iskorišćenja neophodno obezbediti procesne uslove za efikasno sagorevanje, što podrazumeva visoku temperaturu, dovoljno dugo vreme zadržavanja na visokoj temperaturi i dovoljnu količinu kiseonika da se ne proizvede dodatno zagađenje.

"Cementna industrija ispunjava sve gore pomenute uslove i zato je u prepoznata kao jedno od rešenja u zbrinjavanju značajnih količina različitih vrsta otpada. Ipak, prekoračenje GVE (graničnih vrednosti emisija) nepovoljno utiče na kvalitet vazduha, pa samim tim i na sve one koji ga udišu. Da ne bude zabune, emitovanje zagađujućih materija nepovoljno utiče na kvalitet vazduha i kada iste ne prekoračuju propisanu GVE, ali se neka granica prihvatljivosti morala odredili", ističe Čepić.

On dodaje da se čak i opasan otpad može koristiti za spaljivanje, ali samo na način na koji je to propisano zakonom, odnosno uz ispitivanje i klasifikaciju otpada, te procenu da li ispunjava uslove.

Nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, a sada jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović kaže za 021.rs da kada je "spaljivanje i suspaljivanje otpada dozvoljeno onda bi trebalo da se pokaže da taj proces ne proizvodi opterećenje ambijentalnog vazduha".

"Tvrdim da postoje podaci pod kojim uslovima rade kotlovi, kao na primer temperatura spaljivanja, koji mogu da posluže da se prover ispravnost tehnološkog procesa. A to sve treba da se prikaže i javnosti i stručnim komisijama, kao i zaintersovanim NVO koji će to i da provere, ali ako nemaju prikaz svih potrebnih parametara to mora da se uvede. Ne veruje se na reč nikome, ali se ni a priori ne optužuje niko. Ako je postojalo spaljivanje otpada bez odobrenja onda je to skandal koji zahteva zakonsko procesuirianje, uključujući i krivičnu odgovornost", naglašava Jovanović.

Kontrole retke i nepotpune, lokalnog ekološkog inspektora opština nema

Poslednji put je ovo postrojenje pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine kontrolisala 14. jula 2020. godine i tom prilikom nisu utvrđene nepravilnosti i nezakonitosti. Pre toga kontrola je izvršena u 2019. godini.

Problematično je i to što sama Opština Beočin nema zaposlenog na mestu inspektora životne sredine, kao što gotovo sve opštine u Vojvodini imaju, čak i one manje koje nemaju velika industrijska postrojenja u blizini.

Novinari 021.rs tražili su od Opštine izveštaj ekološke inspekcije za 2020. godinu, ali, kako je odgovoreno, s obzirom na to da nema inspektora, ne postoji ni izveštaj o inspekcijskom nadzoru. U Beočinu trenutno postoji jedino pozicija referenta za zaštitu životne sredine.

Zlatko Todorčeski iz Ekološkog pokreta Beočina je prilikom čitanja izveštaja o radu Ministarstva zaštite životne sredine obavestio ministarku Irenu Vujović da Beočin nema inspektora za zaštitu životne sredine i pozvao je da dođe u Beočin da se "uveri u stanje na terenu".

"Da li u opštini ima ili nema ekološkog (inspektora), ne ulazim u to, ali ono što je važno je da Ministarstvo i Pokrajina intenzivno rade na tome", rekla je na to ministarka.

Milenko Jovanović objašnjava za 021.rs da su svi veliki zagađivači dužni da pruže uvid u to šta se emituje, šta koriste od goriva i sirovina, kao i kog je ono kvaliteta, a da država mora to preko nadležnih institucija da kontroliše. Građani, smatra, imaju pravo da se plaše i da budu zabrinuti, ali državne i lokalne institucije su te koje bi trebalo da obezbede stručnjake koji će dokazati "da li tu ima ili nema ništa zakulisno" i koji će pružiti relevantne dokaze. Dodaje da građani imaju pravo da učestvuju u takvim ekspertskim komisijama i da delegiraju stručnjake u koje ima poverenja.

"To što produkuje cementara, odnosno emituje na ispustima, u svom tehnološkom procesu ne treba da bude tajna šta se emituje na ispustima. Jedno je reći šta bi trebalo, a drugo je da li ima promena u gorivu ili nekim drugim sirovinama koje mogu emitovati neke druge zagađujuće materije koje nisu predviđene u studiji o proceni uticaja na životnu sredinu. Potrebno je kontinuirano pratiti emisije zato što takav zagađivač kao što je jedno IPPC preduzeće treba da ima, trebalo bi se videti šta se to na samom emiteru ispušta. A priori reći da se emituju enormne količine štetnih materija bez dokaza i merenja emisija nije stručno ni fer, kao što je nedopustivo da su merenja tajna", ističe Jovanović i dodaje da količine koje se emituju sigurno utiču na kvalitet vazduha u okolini pa čak i dalje, ali da se ne sme, bez provere, tvrditi da je zagađenje posledica cementare.

Potrebno je, objašnjava, pratiti koncentracije polutanata u ambijentalnom vazduhu, kao i sadržaj teških metala, kako bi se utvrdilo da li je zagađenje dominantno od cementare ili dolazi od lokalnih dimnjaka od kuća. Emisija bi morala da se meri na izvoru zagađenja - ispustu, pa ako posle ugrađenih adekvatnih filtera izlazi na primer tri puta manje polutanata u atmosferu znači da je filter funkcionalan.

U okolini cementare, u čijoj neposrednoj blizini se nalazi i naselje Kolonije, skoro je nemoguće ne osetiti neprijatan gotovo metalni miris, ali Jovanović kaže da miris nije dokaz količine i vrste zagađenja, jer nos nije pouzdan detektor, kao visokosofisticirani analizatori, te je najvažnije pratiti stručno ispravnost rada postrojenja.

"Nepoverenje građana uzrokovano nedostatkom informacija nadležnih institucija se može postepeno vratiti samo punom transparentnošću i njihovim učešćem u procesu nepristrasne analize uzroka aerozagađnja", zaključuje naš sagovornik.

Lafarž: Cementna industrija rešenje, ne problem

U "Lafaržu" kažu za 021.rs da je u toku završna faza ugradnje novog vrećastog filtera, koji je i najmodernija dostupna tehnologija za smanjenje emisije praškastih materija, što će, po njihovim rečima obezbediti višestruko niže emisije od granice dozvoljene domaćim propisima.

Zoran Čepić sa FTN-a, saglasan je sa ocenom rukovodstva "Lafarža" u vezi sa kvalitetom vrećastih filtera, jer isti dovode do zmačajnog smanjenja nivoa zagađenja čvrstim česticama. Međutim, kako dodaje, sumporni i azotni oksidi se ne uklanjaju filterima, već postrojenjima namenjenim za njihovo uklanjanje.

Iz "Lafarža" poručuju da za smanjenje emisija ovih štetnih materija koriste metode koje podrazumevaju "smanjenje upotrebe gasa i povećanje udela alternativnih goriva.

"Sekundarne metode obuhvataju korišćenje absorbenta za smanjenje emisija sumpora, i upotreba FGR tehnološke linije za smanjenje emisija azotnih oksida. Sve navedene metode se primenjuju u Lafaržu i obezbeđuju usaglašenost sa Zakonom. Cementna industrija je u svetu prepoznata kao deo rešenja za ostvarenje strateških ciljeva u oblasti zaštite životne sredine vezanih za smanjenje emisija ugljen dioksida. Mi u Srbiji smo takođe veoma posvećeni ovom zadatku, a naš cilj je da do 2030. smanjimo udeo emisija CO2 za 40 odsto u odnosu na referentnu, 1990. godinu. Do sada smo ispunili 70 odsto plana smanjenja", pojašnjavaju u cementari.

Što se spaljivanja otpada tiče oni ističu da se u cementari tretira samo otpad koji je propisan u okviru integrisane dozvole, te da svaki otpad koji ulazi u fabriku prati relevantan dokument, a da po prijemu otpada vrše vizuelnu kontrolu i internu hemijsku analizu. Podatak o 963 tone otpada koji je korišćen kao alternativno gorivo, bez prethodne kontrole, nisu komentarisali.

Prijateljski odnosi sa lokalnim i pokrajinskim vlastima

U kompaniji naglašavaju da je deo njihove poslovne strategije odgovorno poslovanje, a uz to ide dobra saradnja sa lokalnim i pokrajinskim vlastima. Ugradnji novog filtera ove godine je prisustvovao i pokrajinski premijer Igor Mirović koji je ocenio da je "Lafarž" primer "društveno odgovorne kompanije". On je i u septembru 2019. godine pustio u rad novu tehnološku liniju u fabrici cementa i tom prilikom uručio "Lafaržu" novu integrisanu dozvolu za sva postrojenja.

U 2020. godini kompanija je potpisala protokol o saradnji "za čistije i zelenije škole u Vojvodini". U ovom projektu ozelenjavanja škola, pored "Lafarža", učestvuje i pet pokrajinskih sekretarijata, kao i Grad Novi Sad. Iste godine je i, svedoče podaci koje je 021.rs dobio od Opštine, "Lafarž" donirao 200.000 dinara za obezbeđenje paketa za porodice ugrožene koronom.

U 2021. godini kompanija je opštini donirala 2.351.534 dinara. Tokom godina rada kompanija je opštini donirala više miliona evra, što mnogi tumače i kao način da se opštinske vlasti "ućutkaju" u vezi sa zagađenjem. Ipak, u "Lafaržu" navode da je njihov cilj da doprinesu ekonomiji i kvalitetu života u njihovom neposrednom okruženju.

"Ključne oblasti u koje ulažemo su edukacija, zdravlje, zapošljavanje, životna sredina i infrastruktura. Oblasti ulaganja su određene aktuelnim trenutkom, potrebama okruženja i politikom Grupe kojoj pripadamo. Važan uslov za našu podršku je da su u pitanju projekti koji imaju javni značaj, čiji su krajnji korisnici građani, kao i da su definisani svi aspekti projekta i da ne postoji bilo kakva sumnja u zakonitost i namensko trošenje sredstava", navode.

Nabrajaju više primera strateške saradnje sa lokalnom zajednicom, kao što su rekonstrukcija puta Beočin-Sremska Kamenica, izgradnja sportskog centra u Beočinu, izgradnja gradskog trga u Beočinu, Beočin Biznis park gde su drugim investitorima ustupili 20 hektara infrastrukturno opremljenog zemljišta u cilju stvaranja novih radnih mesta.

Nasuprot tome, u Udruženju "Spasimo Beočin" tvrde da je novac, samo jedan od načina na koji "cementara kontroliše sva zbivanja u opštini".

"Obrazac ponašanja uvek je isti, bez obzira koja je politička opcija na vlasti - negiranje i zabijanje glave u pesak", navode za 021.rs u ovom udruženju.

Podsećaju da je sadašnja predsednica opštine Mirjana Malešević Milkić (SPS) bila godinama zaposlena u korporaciji na veoma visokom položaju regionalnog menadžera za nabavku energenata. Takođe, poverenik Srpske napredne stranke, koja je do prošlogodišnjih izbora bila na vlasti u opštini, Dragan Samardžić zaposlen je u cementari od 1993. godine.

Malešević Milkić: Sa "Lafaržom" imamo korektnu saradnju, nema sukoba interesa

Predsednica opštine Mirjana Malešević Milkić kaže za 021.rs da opštinska uprava ima korektnu saradnju sa kompanijom "Lafarž".

"Rukovodstvo fabrike nas upućuje u rad fabrike na smanjenju zagađenja. Kao što je već poznato, planira se ugradnja novog filtera, a rukovodstvo cementare nas uverava da će se time znatno umanjiti zagađenje", navodi Malešević Milkić i dodaje da je u septembru 2020. Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa opštinom pustila u rad aparat za merenje kvaliteta vazduha u Beočinu.

Ona ne vidi sukob interesa u tome što je bila zaposlena u fabrici i u donacijama "Lafarža" opštini, jer su iste postojale i pre njenog stupanja na funkciju.

Zaključuje da se, od momenta formiranja novog opštinskog rukovodstva (21. avgusta 2020. godine) do danas, na zagađenje u opštini žalilo samo neformalno udruženje građana "Spasimo Beočin".

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Pmila ns

01.04.2021 • 20:30

BFC

Meni je Beocin, opsina gde sam neko vreme boravila, najgore mesto za zivot. Pre Lafarza, taj dim, taj crni sneg....neopisivo sivo i smrdljivo. Posle su ugradili neke filtere, pricali mi ljudi koji tamo zive, ali smrtnost je velika. C

12 1 +11
Sasa

01.04.2021 • 18:04

Dada u toku je faza "konacnog resenja"..

7 3 +4
Lala

01.04.2021 • 17:30

Nikakve kazne nece biti jer se po sve naredbe i zahteve ide u Beograd, a ne u lokal i pokrajinu, a ovaj iz pokrajine sto urucuje kojekve plakete i dozvole to radi po naredbi i iz licnog interesa...kao i oduvek sto radi. Nikakvi filteri ovde ne pomazu, to su price za malu decu. Tako da ova inspektorka dobro nije dobila po nosu sto ih je uopste i prijavila. Da ne spominjem moc koju bi imao lokalni inspektor i da postoji...nikakvu. Tako da cemo se svi zajedno u krugu od 50 kilometara jos nagutati ovog vazduha i nacitati ovakvih tekstova.

18 9 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.