Novi Sad je grad koji proteklih decenija raste velikom brzinom, te je i potražnja za kupovinom stana ili kuće, kao i njihovim iznajmljivanjem, sve veća. Ipak, pandemija i mere koje su istu pratile u poslednjih godinu dana dovele su do otežane finansijske situacije za veći deo društva, pa je samim tim očekivano i da je platežna moć građana utoliko manja.
Ono što u svakom slučaju nije u potpunosti očekivano jeste zapravo to što cene i potražnja nisu doživele neke značajnije promene, izuzevši izdavanje stanova na dan.
Agent u prometu i zakupu nepokretnosti iz Biroa za nekretnine "Dunav Nekretnine" Adam Lekić kaže za 021.rs da je s obzirom na pandemiju, situacija na tržištu nekretnina pomalo iznenađujuća.
"Što se tiče prodaje mogu reći da apsolutno nema nikakve promene na gore, čak štaviše, cene kuća i stanova u pojedinim delovima grada rastu. U nekim naseljima, kao na primer u Petrovaradinu, gde su cene bile 1000 i 1.100 evra po kvadratu, sada su skočile na gotovo 1.300 ili 1.400 evra", navodi on.
Lekić dodaje i da je potražnja takođe velika, te da imaju mnogo poziva, izlazaka na teren i potencijalnih kupaca. Što se tiče prodaje, on kaže da, iako su imali malo lošiji period u februaru, u martu je prodaja skočila, tako da je tržište trenutno veoma živo, ali primetno je da se većina stanova kupuje iz kredita.
Izvršni direktor novosadske agencije "Solis nekretnine" Dragan Rabatić navodi za 021.rs da je osnovni zaključak da korona nije mnogo uticala na same cene nekretnina, a potvrđuje i da je u nekim delovima primetan porast istih.
"Prosto rečeno na tržište nekretnina i na segment prodaje pandemija nije imala gotovo nikakav uticaj, čak se može reći da je i pospešen promet nekretnina, kako potražnje, tako i samih cena nepokretnosti", smatra Rabatić.
On razloge za ovakvo kretanje tržišta vidi i u tome što se pod uticajem mera izazvanih pandemijom pojavio i sloj kupaca koji traži vikendice i placeve van grada.
"Očigledno je da su okolnosti pod kojima se živi, mere i ostalo usmerile ljude na potragu za prostorom u kojem će moći da provedu negde u prirodi, pogotovo u onom periodu trajanja policijskog časa, ali taj trend se nastavio. Kada su stanovi u pitanju tržište takođe nije doživelo pad, niti je bilo zastoja u odnosu na period pre korone", priča Rabatić.
Korona uticala na smanjenje cena zakupa
Iako na prodaju samih nepokretnosti pandemija nije imala toliko uticaja, nije u potpunosti ista situacija i kada je reč o zakupu stanova. Svi ekonomski efekti, kao i smanjena privredna aktivnost do kojih je virus doveo, uticali su na promenu cena zakupnine stanova u Novom Sadu.
Adam Lekić primećuje da se kod cena zakupa stanova oseti blagi pad, stanovi koji su u avgustu bili između 200 i 220 evra, kada je bila najveća 'navala' studenata, sada su pali na nekih 170 ili 180 evra.
"Taj pad iznosi negde između 20 i 30 posto, a on bi trebalo da je direktna posledica pada potražnje, koji je uslovljen manjim kretanjem stanovništva generalno", tvrdi Lekić.
On dodaje i da je sve to očekivano, jer kako kaže "zašto bi neki student iz Rume, na primer, dolazio da živi u Novi Sad i da plaća stan, ako može od kuće putem video linka da prati predavanja."
Nasuprot tome, Dragan Rabatić nema utisak da je pandemija previše uticala na izdavanje stanova.
"Najprimetnije je uticala u tom početnom momentu kada je veliki broj studenata otišao iz grada pa su se pojavili neki prostori koji su ostali prazni, tu je blagi zastoj trajao tri-četiri meseca, ali onda se to vratilo na onaj period, a i nivo cena pre pandemije, tako da nije osetno uticalo", priča Rabatić.
On dodaje i da postoji još jedna stvar koja se često dešavala, a to je da su vlasnici stanova izlazili u susret klijentima snižavajući im cene zakupnine, a nekad i opraštajući mesečni zakup.
"U trenucima kada je pandemija uzimala maha i kada je bilo na snazi zatvaranje, vlasnici su morali da preduprede problem i tada su spuštali cene, a neki čak i davali prostore zakupcima da ne plaćaju kiriju, prosto kako ih ne bi izgubili", ukazuje Rabatić.
Tržište "stana na dan" oslabilo
Na tržištu je primetan veći broj stanova za mesečni najam, to nije posledica isključivo toga što određeni broj studenata tokom vanrednog stanja otkazao svoje stanove i vratio se kućama, nego i toga što su vlasnici stanova koji su izdavani po principu "stan na dan" prešli na mesečni najam.
Vlasnica dva stana u Novom Sadu Sanja Malešević potvrđuje da se promet značajno smanjio tokom pandemijske godine, te i da je bila prinuđena da pređe na drugi način izdavanja.
"Promet se jeste smanjio, ali mislim da bi od izdavanja stanova moglo da se zaradi solidno da nije došlo do zatvaranja granica. S obzirom na to da više od 90 odsto gostiju kojima sam izdavala stanove 'na dan' dolaze iz inostranstva, te im je i platežna moć obično veća od one koju imaju ljudi iz Srbije, zbog zatvaranja granica morala sam da snižavam cene kako bi iste bile pristupačnije domaćim turistima", navodi Malešević.
Ipak, Malešević je videvši šta se dešava morala u novembru prošle godine da pređe na mesečno izdavanje, iako sada ni tu, kako sama tvrdi "nije lako naći zakupce".
Stanodavac iz Novog Sada Uroš Bugarski posle više od tri godine izdavanja stana na dan, doneo je odluku da počne da izdaje na mesečnom nivou, jer, kako sam kaže, "sigurnije je".
"To sam odlučio više preventivno nego posledično. Mislim da se prihodi možda i ne bi smanjili toliko, ali ovo je siguran prihod u toku pandemije u kojoj vidimo da ništa nije sigurno. Tokom leta sam izdavao 'na dan' i išlo je solidno, a od septembra, kako se virus ponovo aktivirao, odlučio sam da izdam stan na mesečnom nivou jer je to sigurnija opcija", dodaje naš sagovornik.
Ipak, Bugarski planira da se vrati na dnevno izdavanje stanova kada prođe pandemije, jer je taj model profitabilniji.
"Velika prednost izdavanja stana na dan jeste upravo to što se jako retko desi da se u stanu nešto pokvari, a ti gosti koji dolaze su u glavnom stranci kojima je takođe u interesu da sve bude čisto i uredno. Za dve godine izdavanja stana na dan samo je jedna vinska čaša slomljena, faktički nikakve popravke nisu bile potrebne", zaključuje Bugarski.
Razlika u oglašavanim i prodajnim cenama
Da tržište nekretnina nije preterano poljuljano pandemijom pokazalo je i istraživanje portala 4zida.rs, u čijoj bazi se nalazi gotovo 20.000 stanova u starogradnji i novogradnji ponuđenih na prodaju.
Prosečna cena tražena za stanove u novogradnja je 1.417 evra po kvadratnom metru, dok je prosečna prodajna cena stanova u starogradnji gotovo 200 evra niža, odnosno 1.218 evra po kvadratnom metru.
Kada su u pitanju stanovi u novogradnji, za kvadrat se traži u proseku 1.487 evra po kvadratnom metru, dok je prosečna prodajna cena novih stanova 1.259 evra po kvadratu. Prodajne cene novogradnje u Novom Sadu kreću se od 500 do 2.413 evra po kvadratnom metru, a najvišu cenu imaju novoizgrađeni stanovi na Adamovićevom naselju i Bulevaru Evrope.
U istraživanju se navodi da se tržište nekretnina u Novom Sadu veoma brzo oporavilo od vanrednog stanja, te da je svima bilo jasno da cene stanova neće pada. Međutim, neočekivano je to što su one nastavile da rastu.
Više o razlikama u oglašavanim i prodajnim cenama čitajte na
OVOM LINKU.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 65
Neki tamo
Ondrej
Miloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar