FOTO: Kulturno blago koje propada - hoće li se, konačno, nešto uraditi sa Ranžirnom stanicom?

Nakon što je 1883. godine Novi Sad dobio železničku prugu, most ka Petrovaradinu i stanicu, početkom 20. veka se pojavila potreba da se sagradi i terentna-ranžirna stanica zbog povećanog obima transporta ljudi i robe. 

Svi podaci nisu sačuvani, ali izvesno je da je 1911. godine izgrađena Ložionica, koja je tipski građena po ugledu na druge slične objekte namenjene za okretanje lokomotiva. 

Kada je u pitanju sudbina ovog objekta, gradske vlasti mogu samo da predlažu šta bi moglo da bude na toj lokaciji i odavno su je predvideli za kulturne sadržaje. U Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture navode da sarađuju sa preduzećem "Srbija kargo" na očuvanju ovog prostora.

Međutim, u ovom železničkom preduzeću ne pokazuju nikakvu spremnost da odgovore na pitanja o očuvanju Stare Ranžirne stanice. U "Srbija kargo" nisu ni posle nekoliko nedelja odgovorili na pitanja 021.rs u vezi sa ovim prostorom. Ostaje neodgovoreno šta se preduzima kako bi se sprečilo dalje urušavanje objekta pod prethodnom zaštitom.

Pitanja o sudbini Ložionice 021.rs je postavio nakon obraćanja stanovnika Novog naselja i Nove Detelinare, koji sa prozora svojih stanova prate proces propadanja kompleksa stare stanice.

"Povremeno vidim da prođe neka lokomotiva sa ili bez nekog vagona i to je sve. Ne pamtim kad sam video da više od jednog ili dvoje ljudi prođe kompleksom, mada po tome što ima lokomotiva i vagona jasno je da ima nekoga i da se kao nešto radi. Zgrade su u očajnom stanju, a najveća, Ložionica je urušena. Ima možda i dve godine, možda i više, kako se jedan veliki deo srušio. Mislio sam da će popraviti, ali nikad ništa se nije primetilo, ni skele ili neki radnici. Kao da su ostavili da se sve sruši. Valjda to i čekuju, pa da prodaju da niknu zgrade", ispričao je za 021.rs jedan od stanovnika koji živi u ulici pored Stare Ranžirne stanice.

Urušavanje je jasno vidljivo kada se pogledaju aero-foto ili satelitski snimci, na kojima se vidi da se tokom perioda od 2017. do 2020. godine urušila trećina krova Ložionice. Razmere devastacije mogu i da se vide ukoliko se prošeta ovim krajem, kao što može i da se vidi da se ništa ne čini kako bi se ovaj kompleks sačuvao, te sve podseća na scenu iz nekog post-apokaliptičnog filma.

Skupština grada je 2009. godine donela urbanistički plan, koji je i danas važeći. Njime se predviđa da se ukloni većina koloseka i nastavi gradnja Subotičkog bulevara (sada Bulevara Evrope), te da se Ranžirna stanica pretvori u kulturno sedište uz očuvanje Ložionice, upravne zgrade, vodotornja i još nekoliko objekata.

"Objekat Ložionice se integralno čuva kao vredan spomenički kompleks podignut 1911. godine kada su prilike železničkog saobraćaja bili sasvim drugačije od današnjih. Svojim neobičnim, namenski projektovanim izgledom, predstavljaće dominantni centralni arhitektonski motiv ovog kompleksa. Kao mogući sadržaji kompleksa planira se muzej, multimedijalni centar, centar umetnosti sa ateljeima, radionicama, izložbenim, scenskim prostorima i sl. U okviru planiranih mogućih sadržaja predvideti sadržaje i prostore namenjene mlađoj populaciji, posebno tinejdžerima i mladima, koji bi zadovoljili njihove potrebe za okupljanjem, druženjem, usvajanjem novih znanja i slično", navodi se i u danas važećem urbanističkom planu.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture za 021.rs navode da su u stalnom kontaktu sa predstavnicima "Železnica Srbije" u pokušajima da se pronađe najbolje rešenje i nova namena objekata u sklopu Ranžirne stanice. Novu namenu bi prostor trebalo da dobije nakon što se poslovi "Srbija Karga", koji se sada odvijaju u okviru ove celine, premeste na novu lokaciju. 

"Železnice Srbije su Zavodu učinile dostupnom svoju arhivsku građu o Ranžirnoj stanici, koje su korišćene u cilju istraživanja. Zavod je do sada Kompleks Stare Ranžirne stanice ŽTP-a u Novom Sadu evidentirao kao celinu koja uživa prethodnu zaštitu, u postupku je i izrada predloga Odluke o otvrđivanju Stare Ranžirne stanice sa Ložionicom u Novom Sadu za kulturno dobro. Takođe redovno i aktivno pratimo proces urbanističkog planiranja na tom prostoru i učestvujemo u projektima nevladinih organizacija koji se tiču prezentacije ove celine", navode u Zavodu.

Svemu ovome dodajmo i da je u okviru projekta Evropska prestonica kulture 2022 bilo pomena da bi prostor Stare Ranžirne stanice mogao da se iskoristi za kulturne programe. Ipak, izgleda da je sve ostalo na ideji, jer sa ovom lokacijom ništa nije učinjeno, dok je, na primer, Kineska četvrt u velikom delu rekonstruisana i prilagođena potrebama kulturne scene.