Svoj rad u Novom Sadu Continental je započeo pre više od tri godine. Tada je u njihovom Istraživačko-razvojnom centru rad otpočelo 100 inženjera. Kompanija je imala nameru da u narednim godinama broj zaposlenih inženjera poveća na 500, ali su taj broj već premašili.
U razvojnom centru je u ovom momentu zaposleno 600 inženjera, a da stvari budu zanimljivije - 250 ljudi su zaposlili od početka krize izazvane korona virusom. Međutim, nije se stalo samo na tome. Zahvaljujući odličnim inženjerima koji su se kotirali visoko u sistemu globalne kompanije, Continental je u martu ove godine otvorio fabriku u industrijskoj zoni Sever IV.
Generalni direktor Continental Automotive Srbija Saša Ćoringa u intervjuu za 021.rs kaže da je to prva hi-tech fabrika u Novom Sadu. Kako dodaje, uskoro bi trebalo da bude položen i kamen temeljac za fabriku u Kaću, koja će biti četiri puta veća od one u zoni Sever IV. Osim toga, Ćoringa u intervjuu za 021.rs priča o planovima kompanije, uspehu novosadskih inženjera, budućnosti automobilske industrije i saobraćaja, transformaciji koju je doživeo Contintental, ali i transformaciji novosadske IT industrije nakon dolaska velike kompanije.
021: Prošlo je više od tri godine otkad je Continental otvorio svoj Istraživačko-razvojni centar u Novom Sadu. Kroz koje promene ili razvojne faze je prošao novosadski ogranak Continentala i u kojoj fazi razvoja je trenutno?
Ćoringa: Novi Sad je uvek bio favorit za novi razvojni centar Continentala. Mi smo najpre uradili veliku studiju u koju je bilo uključeno oko 30 zemalja i na kraju je Novi Sad bio jedan od favorita. Naravno, kao i kod svakog početka, nije bilo lako. Bio je izazov da privučemo prvih 100 ljudi, jer Srbi umeju da budu sumnjivi dok se ne uvere da je neka kompanija dobra i da u njoj mogu da grade svoju budućnost.
Ono što radimo u Novom Sadu ne tiče se samo softvera, jer radimo i elektronske proizvode, rešenja za automobilsku industriju. Softver jeste velika komponenta, 40 odsto proizvoda, ali mi imamo i elektronsku pločicu koju smo želeli da razvijamo ovde, mehanički deo, testiranje, što je jako važno za automobilsku industriju. Kada vam se pokvari mobilni telefon vi možete da ga resetujete, ali ako kod automobila postoji i najmanja greška, to može nekoga da košta života.
Nakon što smo zaposlili prvih 100 inženjera, razvili sve discipline, razvili projektni menadžment, došli smo u situaciju da imamo kompletan proizvod koji je "Developed in Novi Sad". Uz sve to, odlučili smo da se fokusiramo na inovaciju. Cilj nam nije bio da rastemo samo brojčano, narasli smo do 600 ljudi, ali želimo da radimo nešto inovativno, da razvijamo naprednu tehnologiju. Na kraju, najveće zadovoljstvo je to što možemo da kažemo da ono što naši inženjeri razviju u Novom Sadu postane proizvod na kojem piše "Made in Serbia".
Foto: Continental Automotiv Srbija
021: Kako se pozicionirao Novi Sad u sistemu velike korporacije kao što je Continental?
Ćoringa: Znanje je najvažnije bogatstvo i najznačajnije je to što imamo zaista kvalitetne inženjere. Takođe, kultura je važna, mogu slobodno da kažem da je ovdašnja kultura dosta bliska nemačkoj - ljudi razmišljaju kao pravi građani Evrope, mudriji su, orijentisani na rezultat, fleksibilni. Bez obzira na to što su Nemci najbolji inženjeri na svetu, mislim da mi možemo da radimo bolje čak i od Nemačke. Verujem da su ljudi ovde spremni da rade intenzivno, da imaju dobre rezultate i to se u našoj kompaniji već primeti.
Jedan primer, u Rumuniji sam isto zaposlio 500 ljudi i učestvovali smo na međunarodnim takmičenjima za inovativna rešenja, ali nikada nismo bili na poziciji boljoj od četvrtog mesta. I prvi put kada smo sa ovdašnjim timom učestvovali na jednom takvom takmičenju, nadali smo se da bismo mogli da budemo među prva tri. Dogodilo se to da je naša ideja osvojila prvo mesto. Sada smo dobili i budžet, vreme i šansu da napravimo proizvod, u pitanju je senzor koji kroz akustike može da zameni kameru i radar za autonomnu vožnju.
021: Prošao je Continental u Novom Sadu kroz određeni razvoj u protekle tri godine, ali jeste li primetili određene promene u novosadskoj privredi tokom ovog trogodišnjeg perioda?
Ćoringa: Osetim da se mnogo toga promenilo. IT industrija Srbije se jako lepo razvijala u poslednjih 10-15 godina. Međutim, kada sam došao kao neko ko sagledava stvari iz jednog drugačijeg ugla, video sam da ima još prostora za rast i poboljšanje. Ljudi koji su vodili firme nisu bili toliko srećni što dolazimo, ali mislim da to nije korektno iz aspekta opšte koristi, jer tamo gde su najveće firme, kao na primer u Silikonskoj dolini, gde je najveća konkurencija, tamo se stvaraju i najinovativnije ideje i tamo se zarađuje najviše novca. Ukoliko govorimo o budućnosti i o napretku, konkurencija onda pomaže.
Foto: Continental Automotiv Srbija
Najsrećniji su bili inženjeri. Primetili smo neke prakse koje su do tada možda bile normalne, možda ne. Na primer, kada bi se zaposlili u nekoj firmi, ljudi bi dobili ugovor da ne mogu da napuste firmu tri ili pet godina, ukoliko ne otplate vrednost obuke, a u pitanju je nekoliko hiljada evra i to je dosta teško za nekog studenta ili inženjera. Može se razgovarati i o platama, da li su ljudi mogli da budu plaćeni više. Kada smo došli, inženjeri su osetili da je njihov rad cenjen i plaćen korektno.
No, nije sve u novcu, za inženjere je mnogo važno i šta rade, na kakvim su projektima. Na žalost, do tada se najviše radio outsourcing, što je značilo da je projekat negde u inostranstvu, inženjeri su radili na nekim manjim delovima koji su ponovo na nekom drugom mestu bili integrisani - izvozilo se znanje. Sada, kada je došao baš taj tip kompanije koja je ranije bila klijent, ljudi su bili mnogo srećni. Važan im je i karijerni put, da li imaju ili nemaju šansu da rastu. Ja se nadam da smo uspeli da zadovoljimo ljude i da su oni srećni kod nas.
021: Da neće sve ostati na onome što je startovalo pre tri godine pokazuje fabrika otvorena početkom marta. Šta će se stvarati u toj fabrici, koji nam kvalitet ona donosi?
Ćoringa: Želeo bih da ukažem na to da je ovo prva hi-tech fabrika u Novom Sadu. Proizvodićemo najmodernije instrument table, centralne ekrane. Proizvodićemo head-up displeje, u pitanju je tehnologija koja se već upotrebljava u Evropi i svetu, ali nije toliko poznata u Srbiji. Ona doprinosi sigurnosti, jer ne morate da gledate dole u instrument tablu, već gledate pravo, ka putu.
Ta inovativna rešenja su veoma skupa. Ukoliko proizvedemo milion tih proizvoda i svaki od njih košta nekoliko stotina evra, onda možete da izračunate i shvatite da će godišnji izvoz biti ogroman, što dodatno doprinosi privredi Srbije. Ono što je važno jeste da nismo došli ovde zbog jeftine radne snage, već zbog znanja i 30 do 40 odsto zaposlenih će biti inženjeri. Verujem da će fabrika koju gradimo u industrijskoj zoni Sever IV biti jedna od najboljih i najsavremenih fabrika u Srbiji. Ovo je tipičan slučaj win-win kombinacije, jer kompanija ima korist, ali velike benefite od svega imaju građani i čitav grad.
021: Stigli ste u Novi Sad i tu se razvijate. Koji su dalji planovi Continentala, koje ciljeve postavljate sebi?
Ćoringa: Continental je u Rumuniji najveća privatna kompanija sa 21.000 zaposlenih, a među njima je i 8.000 inženjera. To je fenomenalno, teško je naći kompanije koje imaju tako velike razvojno-istraživačke centre. Kada smo započeli posao u Srbiji, rekli smo da želimo da uposlimo 500 inženjera za tri godine i mnogi su rekli da je to nemoguće, da ih jednostavno nema. Međutim, ja sam već znao da samo Temišvar ima 3.500 inženjera. Uz to, mi radimo dosta prekvalifikacija, ako je neko završio elektrotehniku, mehatroniku, mašinstvo, nije sve u IT-u i softveru, inženjerstvo je nešto kompleksno.
Već smo stigli do 600 ljudi i nastavićemo da rastemo. Imam signale da još jedna jedinica u istraživačko-razvojnom centru želi da otvori sedište ovde kod nas u Novom Sadu.
Foto: Bojan Džodan
Fabrika će da raste, ta prva fabrika je samo početak, želeli smo da krenemo brzo kako bi ljudi savladali proizvodnju. Mi ne radimo samo sklapanje, već proizvodimo mehanički deo, pločicu, i bez obzira na to što pojedine komponente uvozimo, doprinos koji nastaje u Srbiji će biti veliki. Ne samo naš, već i doprinos dobavljača i verujem da će se oko nas razviti čitava mreža dobavljača. Ako pogledate Štutgart, mnogi će reći da je on grad Dajmlera, ali nije to samo Dajmler, već je to i mnogo drugih kompanija koje su oko njega i tako se se napravi čitav eko-sistem.
Osim fabrike u Severnoj zoni IV, nadam se da ćemo u junu mesecu postaviti kamen temeljac za novu fabriku koja će biti četiri puta veća od ove. Razmišljam optimistično i mislim da je najtačnije da se u Srbiji desi ono što je se dogodilo u Rumuniji, kada je u pitanju Continental. Ali polako, ne žurimo, već puštamo inženjere da rade svoj posao. Oni su ti koji su privukli prvu fabriku, da nije bilo tako dobrog istraživačkog centra ne znam da li bi Srbija dobila fabriku. Međutim, nakon što su posetili kompaniju, videli naš istraživački centar, pričali sa kolegama, bilo je jasno da je tehnički kvalitet ljudi visok i da je kultura dosta bliska onoj u inostranstvu, pa je odluka bila laka.
021: Inženjeri u Novom Sadu već su uključeni u proces razvoja proizvoda i elemenata namenjenih autonomnoj vožnji. Tu se dva pitanja sama nameću, od kojih je prvo šta je ono što trenutno razvijate?
Ćoringa: Voleo bih najpre da objasnim šta znači autonomna vožnja i koji su njeni nivoi. Prvi nivo je kada se prate ili linije ili distanca i postoji već dosta automobila na tržištu koji imaju tu mogućnost. Drugi nivo je kada imamo obe funkcije, prate se i linije, ali se drži distanca, odnosno koči se ili se u ubrzava u zavisnosti od blizine automobila ispred nas. Treći nivo je taj kada automobil može da obiđe neko drugo vozilo, da se kreće autonomno na putevima, bez da imate ruke na volanu, ali je i dalje vozač odgovoran za preuzimanje kontrole.
Četvrti nivo podrazumeva nestajanje volana i kočnica i sve se kreće autonomno, ali je put dosta dobro definisan. To već postoji, Continental je to uradio u Frankfurtu, gde postoji tzv. "robot taxi", koji se kreće četiri-pet stanica, šest ljudi može da stane u njega i on se samostalno kreće. Nivo pet je da vozilo može da se kreće autonomno na svakom putu.
Foto: 021.rs
Šta smo mi u Novom Sadu uradili? U jedinici za komercijalna vozila napravili smo sistem sa kamerama, radarima i senzorima da bi kamion mogao sam da se kreće na trećem i četvrtom nivou. Postoji volan, ali kamion može u potpunosti sam da vozi, da obilazi drugi automobil, da koči, prati linije, sve sam radi. To je za mene bio jedan od najsrećnijih dana otkad radim, jer to je rad naših ljudi. Ljudi u Nemačkoj su bili ushićeni zbog toga i svima kojima sam pokazao taj sistem bili su iznenađeni jer nisu znali da je kreiranje takvog sistema moguće za kamion.
I dalje pokušavamo da nađemo nova i inovativna rešenja, koja će možda čak biti i jeftinija. Zbog toga radimo na kreiranju senzora koji bi kroz akustiku mogao da doprinese autonomnoj vožnji. Nastojimo da poboljšamo sistem sa radarima i kamerama i da sa tim našim rešenjima menjamo svet.
021: Drugo pitanje zanima verovatno mnoge - kakve ćemo automobile voziti u budućnosti ili, možda bolje, kako će izgledati saobraćaj budućnosti?
Ćoringa: Treba da gledamo ka novim generacijama. Ja ne mislim da njih zanima održavanje automobila, da pričaju sa mehaničarima u garaži u vezi sa tim šta se pokvarilo. To nije ništa loše, oni žele prevoz od tačke A do tačke B. Samo pet odsto automobila se kreće u svakom trenutku, ostali su parkirani. Zašto bismo onda imali toliko veliki broj automobila, kada možemo jednostavno da uz pomoć telefona pozovemo uslugu, koja već prepoznaje kakav bismo automobil želeli, kakvu muziku u njemu, kakav komfor, koje boje unutra da budu i još nemate vozača.
Ono što je jako važno, nema zagađenja, vozila će biti na električni pogon i bićemo izuzetno bezbedni, jer će nesreće biti veoma retke. Svi će biti povezani i komuniciraće jedni sa drugima, minut pre nego se što se stigne na raskrsnicu znaće se tačno šta će se dešavati, i sve to će se odvijati na najoptimalniji način. Samim tim, naša putovanja od jednog do drugog mesta će biti kraća.
Međutim, automobili će biti možda i nekoliko puta skuplji nego danas, ali će biti mnogo kvalitetniji, testiranja će biti još značajnija. I cela auto-industrija će morati da se transformiše, a mi smo već započeli proces prilagođavanja ovoj situaciji. Ja se nadam da će se to desiti veoma brzo, da će se kroz deset godina automobili kretati autonomno, neće nam biti potrebna dozvola, moći ćemo da popijemo i čašu vina.
Sve zavisi od našeg mentaliteta. Tehnologija nije problem, mi kao tehnološka kompanija to možemo da uradimo, problem mogu da budu zakoni, infrastruktura i mentalitet ljudi. Možda će Srbija imati šansu da bude pionir toga. Kao i sa internetom, u Srbiji je internet brži nego u Nemačkoj. Zašto ne bismo mi bili pioniri kada su u pitanju pametni gradovi, zašto ne bismo prvi napravili infrastrukturu za autonomnu vožnju. Mislim da imamo šansu, ali sve zavisi od našeg mentaliteta.
Foto: Bojan Džodan
021: Na koji način je pandemija uticala na biznis - da li je dovela do restrikcija u smislu otkazivanja nekih projekata ili je pak takva situacija za rezultat imala iznalaženje novih inovativnih rešenja?
Ćoringa: Mi smo bili spremni za krizu. Već 2018. godine smo osetili da se smanjuje broj prodatih automobila i cela industrija je bila pod stresom, te smo očekivali da će se nešto desiti, jer uvek pre velike krize dolazi kriza u automobilskoj industriji. Ono što nismo znali jeste to da će se naša kriza biti u istom trenutku sa sanitarnom krizom.
Onda smo krenuli u proces transformacije. Neće više biti potrebno toliko radno intenzivnih radnih mesta, već će biti potrebni inženjeri ili ćemo tragati za radnim mestima u vezi sa naprednom tehnologijom. Moramo već da krenemo da razvijamo ljude, neke da prekvalifikujemo, a možda čak i da u nekim mestima zatvaramo radna mesta i prelazimo tamo gde je kvalifikovana radna snaga. To se već u poslednjih godinu i po dana dešava i zbog toga smo mi u Novom Sadu rasli.
Naši ljudi nisu osetili krizu u tom smislu, nije im se smanjivala plata, pred njima su bili neki veći izazovi, nismo forsirali da idu na godišnje odmore jer jednostavno nisu imali gde da odu. Ono čemu se nadamo jeste to da kriza, upravo zbog te zatvorenosti, nije ostavila tragove na psihičkom nivou. To je uvek pitanje u Srbiji, jer ljudi vole da se druže i mi vidimo da ljudi žele već da se vrate u kancelariju i da tu nastave svoj posao.
021: Pandemija korona virusa ima svoje odjeke na razne načine - jedan od njih jeste da ljudi u određenim privrednim granama ostaju bez posla. U slučaju Continentala, broj zaposlenih se ne smanjuje, nego se povećava. Kakav osećaj kod svojih zaposlenih želite da proizvedete tokom njihovog radnog vremena - stremite li ka stvaranju idealnog radnog okruženja?
Ćoringa: Otkad je počela pandemija zaposlili smo 250 ljudi. Kod mene se javlja jedan mali strah da ti ljudi nisu dobili priliku da rade u kancelariji, među svojim kolegama, da osete šta znači duh i kultura kompanije u pravom smislu. Mi imamo četiri vrednosti i nije to neka isprazna priča, već zaista su to vrednosti koje nas karakterišu. To je poverenje - da imamo poverenje jedno u drugo. Druga vrednost je sloboda delovanja, jednostavno ljudi kod nas imaju slobodu u svom poslu, ne dolazi neki menadžer koji ti govori šta tačno da radiš, da zamara oko sitnica, ljudi mogu da rade svoj posao onako kako znaju, ali se na kraju sve to timski integriše.
Foto: Bojan Džodan
Treća vrednost je solidarnost - radimo jedni za druge i ta vrednost je došla do izražaja tokom pandemije. Za Srbiju je najvažnija četvrta vrednost - želimo da pobeđujemo. Imamo zaista veliku strast i drago mi je da se ta glad za pobedom ne odražava u kontekstu toga da se mrze konkurencija ili drugi timovi. Treba da budemo fer prema drugima, ali ta strast da dokažemo da smo prvi, da smo najbolji, da možemo da uradimo čudo, to je karakteristika Srba. Ako imaju pravo okruženje, pravo mesto da to dokažu, onda će se to desiti.
Dozvolite mi sanjam. Sanjam da će iz Srbije, zahvaljujući inženjerima, nastati nešto fantastično. Videćemo šta će to biti, važno je to da imamo sve uslove, imamo mozak ljudi, njihovu kulturu, edukaciju koju su dobili. Zašto stalno da gledamo prema zapadu, zašto da mislimo da su oni bolji i da mi tamo nećemo stići? Hajde da dokažemo da sve to možemo mi, i bolje toga, da budemo najbolji u svemu što radimo. Rasli smo mnogo brže nego druge lokacije i sada gledamo ne samo broj zaposlenih, on će sigurno biti mnogo veći, nego gledamo kvalitet, da izvozimo rešenja iz Srbije, da piše "Developed in Serbia", "Made in Serbia" i da imamo rešenja koja će na kraju promeniti svet.
.jpg "Gde je i šta radi bivši direktor JP")
.jpg "Bivši dekan FTN-a Folić: Čim je tajna, to je nešto mutno, potrebna međunarodna komisija stručnjaka")
.jpg "Besplatan prevoz autobusima GSP-a i na relaciji Železnička stanica Novi Sad - Ranžirna")
Komentari 7
DFHT
Budimo realni
Damir Krnić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar