Eparhija sremska i privatnici zarađuju na seči šuma Fruške gore, aktivisti podneli prijave

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

18.05.2021.

13:30 > 17:53

Eparhija sremska prihodovala je oko 15.000 evra mesečno od manastirskih šuma, otkriva 021.rs.

Eparhija sremska i privatnici zarađuju na seči šuma Fruške gore, aktivisti podneli prijave

Foto: 021.rs (ilustracija)

Kako se navodi u ugovoru između Eparhije i firme koja je bila zadužena za poslove održavanja manastirskih šuma sklopljenom 2019. godine, a u koji je 021.rs imao uvid, za poslove gazdovanja šumama firma "Gorski božur" plaćala je SPC ukupno 21.782.218 dinara, odnosno oko 185.000 evra godišnje.

Zauzvrat, angažovana firma je samostalno ostvarivala prihode od korišćenja šuma, a samostalno je pokrivala troškove korišćenja, seče, izvlačenja i transporta. Eparhija je angažovala firmu za gazdovanje šumama devet manastira na Fruškoj gori, ukupne površine 4.479 hektara, što je gotovo petina ukupnog područja Nacionalnog parka Fruška gora.

Firma "Gorski božur" registrovana je za gajenje šuma i ostale šumarske delatnosti, a nekadašnji suvlasnik iste kompanije vlasnik je pilane registrovane za rezanje i obradu drveta. Za svaku seču, po ugovoru, "Gorski božur" morao je da dobije pismenu saglasnost od manastira, odnosno od lica koje ima odobrenje Eparhijskog upravnog odbora da kontroliše radova.

Iako je po ugovoru sklopljenom 2019. godine bilo predviđeno da "Gorski božur" u svojstvu stručnog lica obavlja poslove gazdovanja manastirskim šumama do isteka postojećih šumskih osnova, odnosno do 2026. godine, ovaj ugovor je raskinut ove godine i sklopljen je novi sa preduzećem "Šume Fruške gore", potvrdili su u Eparhiji sremskoj za 021.rs u telefonskom razgovoru.

Firmu osnovao šef Odseka za održivi razvoj u šumarstvu

"Šume Fruške gore" osnovao je u oktobru 2020. godine Radivoje Kaurin, šef Odseka za planiranje i održivi razvoj u šumarstvu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, objavio je Pokret "Odbranimo šume Fruške gore". Kako se može videti u dostupnoj dokumentaciji na sajtu Agencije za privredne registre, dva meseca nakon osnivanja, Kaurin je prebacio vlasnička prava na Milevu Radanović, koja je inače i većinski vlasnik "Strugare Radanović". Na mesto direktora imenovan je Miloš Bojanić koji je i vlasnik preduzeća "Prowood" iz Zrenjanina.

Upravo zbog ovoga aktivisti Udruženja za zaštitu šuma iz Novog Sada podneli su krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u ovim firmama i protiv Radivoja Kaurina, kao i protiv jednog zaposlenog u Nacionalnom parku čija mejl adresa se navodi kao kontakt u nekoliko preduzeća vezanih za šumarske delatnosti.

U prijavi, aktivisti ih optužuju za zloupotrebu službenog položaja, nesavestan rad u službi i trgovinu uticajem.

U nadležnom ministarstvu za 021.rs navode da nemaju saznanja da je protiv Radivoja Kaurina podneta krivična prijava i ističu da im se nadležni organi nisu obraćali ni putem obaveštenja, a ni putem zahteva za dostavljanje podataka.

Kaurin ističe da on nije ni vlasnik, ni odgovorno lice u firmi koja se bavi poslovima gazdovanja šumama. Pitanje koje je Minsitarstvu upućeno je, međutim, bilo da li je on osnovao firmu, a ne da li je trenutno njen vlasnik.

Arsić: Sukob interesa jasno vidljiv

Dragana Arsić iz Udruženja za zaštitu šuma kaže za 021.rs da su oni od početka sumnjali da su ove seče povezane sa novim Osnovama gazdovanja šumama iz 2016. godine i sa nesavesnim radnjama firmi sa kojima Eparhije sklapa ugovore.

"Nakon više od godinu dana uspeli smo da sklopimo taj mozaik, i nadamo se da će tužilac istražiti sve ono što smo napisali u krivičnoj prijavi", ističe Arsić.

Kako ocenjuje sagovorica 021.rs, cifre vidljive u ugovoru Eparhije sa firmom "Gorski božur" su šokantne.

"To je neverovatno. Ovo je čista zakupnina, a sve troškove oni pokrivaju, kompletnih operativnih radnji. Oni ulažu, zarade i još imaju da plate toliki zakup Crkvi. Šokirani smo i tim ciframa, a i time što su i visoki državni službenici umešani u sve to. Sukob interesa u ovom slučaju je jasno vidljiv", navodi.

Dodaje da na kraju trpe šume kao prirodni resurs koji se besomučno eksploatiše.

Nakon što je 021.rs uputio zvaničan mejl sa pitanjima Eparhiji sremskoj u vezi sa firmom koja sada ima ugovor, kao i sa sečom u zaštićenom području i kontrolom preduzeća koja obavljaju šumsku delatnost u manastirskim šumama, novinarku 021.rs nazvalo je svešteno lice iz Eparhije. On nije želeo da uputi zvaničan mejl sa odgovorima, ali je potvrdio da je sklopljen ugovor sa firmom "Šume Fruške gore".

"Ja ne znam ko stoji iza vas i zašto vas ovo sad zanima. Nemojte vi da se opterećujete. Sve je po propisima", rekao je kratko.

Iako je Eparhija vlasnik ovog zemljišta, većina ovih šuma je deo Nacionalnog parka i stoga zaštićena zakonom, što opravdava interes javnosti da zna.

Da li su sumnje u restituciju bile opravdane?

Još 2008. godine, kada je Srpska pravoslavna crkva prvi put zatražila vraćanje zemljišta na Fruškoj gori u procesu restitucije, upravljači parka su bili protiv toga, tražeći izuzeće područja Nacionalnog parka iz Zakona o restituciji. Postojala je bojazan da će vraćanje šuma i šumskog zemljišta Crkvi "poremetiti funkcionisanje sprovođenja režima zaštite zakonom zaštićenog dobra". Predlagano je i da se Eparhiji ponudi poravnanje, odnosno druga imovina ili novac.

Međutim, Eparhija je bila izričito protiv ovakve ponude i tvrdila je da će, kada joj bude vraćena imovina poštovati sve zakone i konvencije koje se odnose na zaštićena dobra.

"Zlonamerna je teza da će nacionalni park nestati kada šume budu vraćene Crkvi. Niko ne pita kako je Crkva uspela da očuva tu imovinu vekovima. Naravno da naši monasi neće nositi motorne testere. Sa nacionalnim parkom ćemo sklopiti ugovor koji će regulisati održavanje i eventualnu eksploataciju manastirskih šuma. Na Frušku goru, osim ljubitelja prirode, sve više ljudi dolazi u sklopu verskog turizma da vide naše svetinje. Tako da je i nama cilj da parkovske površine oko naših manastira budu održavane i lepo uređene", pričao je krajem 2008. godine Steva Zivlak, pravobranilac Eparhije sremske.

Više od deceniju kasnije, svedočimo masovnoj seči stabala na Fruškoj gori, a područje kojim upravlja Eparhija sremska nije izuzetak. Jedan od primera je prošlogodišnja kazna protiv preduzetnika iz Žarkovca koji je platio 250.000 dinara zbog bespravne seče na lokalitetu Ravni breg, a sa kojim je ugovor sklopila upravo Eparhija sremska. Prekršajna prijava podneta je tada i protiv odgovornih lica u Eparhiji, ali su posledice izostale.

Takođe, Eparhija je vlasnik zemljišta kod manastira Rakovac gde je protivzakonito betoniran put koji vodi do privatnog imanja u vlasništvu jedne od vlasnica kompanije Galens Sanje Petrić. Već nekoliko inspekcija zahtevalo je da se ovaj put sruši, ali reakcija vlasnika zemljišta i investitora je izostala.

Teme

Komentari 44

Hronološki Najpopularniji

Mastodont

20.05.2021 • 13:01

@Сремац

Fascinantno. Ako sam dobro razumeo, primena propisa o zaštiti nacionalnog dobra treba da zavisi od toga kada je tačno neki neokupani srednjevekovni feudalac išao tuda u lov, pa izmaltretirao lokalne seljake da mu podignu hram kojim će lečiti sujetu? Pa nije ni čudo što se tako prostirete i gu*ite modernim feudalcima, kad pristajete da lopovi u mantijama izazovu ekocid u slavu nekog vekovima mrtvog.

3 6 -3
Сремац

19.05.2021 • 22:02

Mastodontu neznalice

Каже неки "mastodont"...не можеш ти кашиколизачком сељоберу ...Очигледно се ради о индивидуи са коефицјентом 23,јер да би знао да су Бранковићи подизали манастире на Светој Фрушкој Гори,морао би нешто и да прочита.Манастир Раковац,рецимо датира из 1546 године,а Националним парком Фрушка Гора је проглашена 1960,дакле паметњаковићу 424 године касније,читај дечко читај,можда нешто и научиш

13 8 +5
Bojan

19.05.2021 • 20:30

@Црквена апологета

Imenica "apologeta" je i dalje muškog roda. Ali u redu je, od sirotih, u glavu šibnutih žrtava sekte spremnih na svakakve logičke vratolomije da odbrane njen jezivo bezobrazan lopovluk se ne očekuje poznavanje gramatike.

7 14 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.