Ukoliko niste bili hitan slučaj ili pacijent oboleo od raka, niste imali istu mogućnost da se lečite kao pre epidemije.
Mnoga odeljenja u zdravstvenim ustanovama otišla su u kovid zonu i "povukla" stručnjake da rade sa kovid pacijentima, veliki broj lekara je imao infekciju i odsustvovao s posla, a i sami pacijenti nisu stizali na zakazane termine zbog oboljenja.
Da je teže u malim sredinama u odnosu na veće gradove potvrđuje primer građanke koja se obratila 021.rs sa teškim slučajem i odloženim zahvatom koji je čekala godinu i po dana. Tek nekoliko dana pred zakazanu operaciju u Betaniji, od koje je ženi zavisio život, dobila je poziv iz ustanove i rečenicu - operacija se otkazuje.
"Umesto operacije, za koju smo imali uput i termin, dobili smo poziv na pregled. Nakon pregleda, situacija nije bila ništa lakša. Pošto inače pripadam bolnici u Sremskoj Mitrovici, verujte da se tamo ništa od operacija ne radi. Sve šalju u Novi Sad, a onda nas i tu odbijaju i odlažu. Novi termin je septembar", priča za naš portala ova građanka, koja je zamolila da ostane anonimna.
Šta kažu bolnice?
Najveći pritisak epidemije pogodio je Klinički centar Vojvodine. Zbog velikog broja pacijenata zaraženih kovidom, u teškom stanju, formirane su "crvene zone" u kojima su zbrinjavani samo ovi pacijenti. Radilo se manje operacija, a jedino su hitni slučajevi bili odmah zbrinuti.
Kako za 021.rs navode u KCV, sve organizacione jedinice radile su i rade u non-kovid režimu rada, prilagođenom novonastaloj situaciji.
"Od početka epidemije izazvane kovid19 virusom, do kraja 2020. godine, u Kliničkom centru Vojvodine je izvedeno oko 18.000 operativnih zahvata u dnevnoj bolnici i više od 15.000 operacija kod bolesnika koji su zahtevali stacionarno lečenje. Od početka 2021. godine je izvršeno više od 5.000 operativnih zahvata", navode u KCV.
Prioritet su imali pacijenti s urgentnim stanjima iz domena hirurgije, dodaju u KCV.
"Sve vreme trajanja epidemije izazvane kovid19 virusom, Klinički centar Vojvodine je obavljao operativne zahvate u nešto izmenjenom obimu. U periodu kada je epidemiološka situacija bila izuzetno nepovoljna i kada je bio veliki prijem kovid pacijenata na bolničko lečenje u KCV, broj operativnih zahvata je smanjen i rađene su samo hitne operacije. Kako se epidemiolška situacija poboljšavala tako su se radile i elektivne operacije", navode u Kliničkom centru Vojvodine na pitanja 021.rs.
Ukoliko neko ima potrebu za ugradnjom endoproteze kuka, kolena, vaskularnih graftova od veštačkih organa ili za vrlo traženim zahvatom - ugradnjom intraokularnog sočiva posle operacije katarakte, moraće da uđe na
listu čekanja. Evidenciju lista čekanja vodi RFZO i
javno je dostupna, a primetno je da se za određene operacije čeka godinama.
Sagovornica 021.rs koja je čekala godinu i po dana operaciju (a koja je potom otkazana) pokušala je da reši problem u privatnoj ustanovi. Međutim, operacija je bila izuzetno skupa i mnogima ni blizu dostupna.
Park kod instituta u Sremskoj Kamenici; Foto: 021.rs
Onkološkim pacijentima odlagane kontrole koje nisu bile hitne
Grupa koja je među najugroženijim pacijentima su maligni bolesnici. Kovid nikako nije smeo da uđe u Institut za onkologiju Vojvodine jer bi to prošlo s ogromnim posledicama, pa je ova ustanova formirala više punktova za sve ulaze i kontrole pacijenata koji dolaze na prijem, hospitalizaciju, u dnevnu bolnicu, na preglede ili određenu dijagnostiku.
"U narednom periodu, kako se pandemija smirivala, punktovi za kontrolu ulaska u zgradu instituta su redukovani i sada na institutu postoji jedan punkt za kontrolu pacijenata. Pacijentima su, uprkos teškoj situaciji za rad u vreme pandemije i velikog broja obolelog stanovništva, kao i delom obolelog medicinskog osoblja, pružane redovno sve usluge koje su zahtevali i koje je bilo neophodno sprovoditi (operacije, zračna terapija, hemio i biološka terapija)", navode za 021.rs u Institutu za onkologiju Vojvodine.
Kako kažu, svi pacijenti dobijali su terapiju na vreme, a odlagano je samo za pacijente koji su imali kontraindikacije da prime terapiju, na primer zbog pogoršanja stanja i nalaza ili zbog oboljevanja od kovid-19. Reč je o manjem broju pacijenata kojima su termini pomerani. Takođe, neki pacijenti nisu primili terapiju u redovnom terminu jer su se bojali da će se, dolaskom na Institut, zaraziti.
"Hemioterapija je odlagana i u slučajevima da je pacijent oboleo od kovid-19. U tim slučajevima nakon sprovedenog lečenja i oporavka, nastavljeno je redovno onkološko lečenje. Rađena su testiranja pacijenata na kovid-19, sa kojim su pacijenti dolazili na institut radi hospitalizacije. Ukoliko je bilo potrebno kod hospitalizovanih pacijenata ili onih koji su primljeni kao hitni slučajevi, rađena su redovna antigenska i PCR testiranja na Institutu za onkologiju Vojvodine. Ukoliko se pokazalo da je neko od pacijenata oboleo, upućivan je odmah u nadležnu zdravstvenu ustanovu za lečenje. Tokom pandemije rađene su redovno i dijagnostičke procedure, UZ, CT, MR, endoskopije, kao i biopsije, ali je primećeno da je početkom epidemije kovid-19 bilo nešto manje prijavljenih pacijenata iz razloga da se nisu javljali na institut, najčešće zbog straha od infekcije", navode u Institutu za onkologiju Vojvodine za naš portal.
Odlagane su, doduše, šestomesečne i godišnje kontrole koje nisu bile hitne. Oni koji su dolazili na institut s novim nalazima ili kao hitan slučaj primljeni su. Sve onkološke komisije na Institutu radile su u redovnim terminima sve vreme tokom pandemije, poručuju u ustanovi.
"U vreme najveće epidemije, kad je bilo ograničeno kretanje, pacijenti su slali dokumentaciju na zvaničan mejl instituta i dobijali mišljenje konzilijuma mejlom i poštom. Ukoliko je bilo potrebno da se promeni stanje pacijenta, oni su pozivani da dođu na komisiju. Nakon smirivanja situacije i smanjenja broja zaraženih, onkološke komisije su nastavile sa redovnim radom uz dolazak pacijenata", kažu na Institutu.
Trenutno se radi redovno, prema zakazanim terminima, a statistika pokazuje da nije bilo veće razlike između broja pacijenata, na primer, 2019. i 2020. godine.
Od 1. marta 2020. do 1. marta 2021. godine na Institutu za onkologiju je 4.869 pacijenata primilo hemioterapiju, a 2019. ih je bilo 5.448 pacijenata. Ukupno je u vreme pandemije za navedeni period bilo 24.882 aplikacije hemioterapije, a za 2019. godinu 23.378 aplikacija hemioterapije (svaki pacijent prima hemioterapiju u više ciklusa).
Podaci pokazuju da je u vreme epidemije na hirurškom i ginekološkom odeljenju operisano ukupno 1.750 pacijenata, a radioterapiju je primilo 2.768 pacijenata.
Recite nam u komentarima - da li ste imali potrebu za lečenjem u proteklih godinu dana i kakva iskustva ste imali?
.jpg "Operacije u vreme korone: Epidemija odložila kontrole i preglede, ali i zahvate koji nisu hitni")
.jpg "Novo šlihtanje Vučiću:")
.jpg "PSG traži ostavku Maje Gojković:")
.jpg "U planu radovi na mostovima preko kanala DTD u Novom Sadu")
.jpg "Veliki protest")
Komentari 16
Mile
@@@@Frilenser
PS. Nije Vam mnogo trebalo da me optužite da sam kriminalac i utajivač poreza, zapravo to su prve reči u Vašem odgovoru; to što sam se potpisao kao frilenser Vam je dalo za pravo da zaključite da ne plaćam porez (samo da znate da sam porez uredno plaćao, za čime žalim kad vidim šta se i ko finansira od njega).
Možda je moj post malo duži, ali je zato vaš kratak i glup. Od argumentacije jedino što imate su optužbe da sam kriminalac i prazne priče o popravljanju sistema (a zapravo Vam potezanje veza i podmićivanje policije‚ doktora itd. verujem nije nimalo strano).
@@@Frilenser
Post ti je bio duzi ali nisi opravdao kradju poreza, to je i dalje kriminal i nekorektno ponasanje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar