Novosadski odbornici donose više od 100 odluka u vaše ime, pogledajte o čemu je reč

Mada se pred odbrnicima nalazi veliki broj odluka, više od polovine je zapravo samo usklađivanje ovogodišnjih programa rada gradskih preduzeća i ustanova zbog izmena u budžetu, tako da zasedanje ne bi trebalo dugo da potraje.

Gradski budžet će se zbog suficita iz prošle godine, kao i većih prihoda od poreza na zarade, povećati sa 29 milijardi na gotovo 33,5 milijardi dinara. Ukoliko se pogleda kako je ovaj rebalans od 4,5 milijardi podeljen, vidi se da Gradsko veće nije nikog favorizovalo, nego da su svi dobili po deo.

Najviše novca namenjeno je za subvencije javnim preduzećima, i to u iznosu većem od 900 miliona dinara. Međutim, nije sve za tekuću potrošnju, već je deo planiran i za investicije. 

Planira se izdvajanje novca za gradnju kompleksa bazena u Futogu (900 miliona), natkrivanje bazena na Sajmištu (130 miliona), kupovinu 10 električnih autobusa iz zajma Evropske banke za obnovu i razvoj (900 miliona), te nastavak gradnje vodovoda u Bockama (225 miliona), i drugo.

Osim investicija u komunalnu infrastrukturu, novac će se izdvojiti i za nastavak radova na nekoliko obrazovnih i kulturnih ustanova, dok će 300 miliona dinara biti dato za obnovu više desetina starih fasada. Istovremeno povećaće se i davanje za socijalu, te će biti izdvojeno dodatnih 28 miliona dinara za sufinasiranje upisa još 200 dece u privatne vrtiće.

Biće izdvojeno i 30 miliona dinara za plaćanje troškova sahrane preminulih od korona virusa, jer je za prva četiri meseca već potrošeno 40 miliona dinara, što sa sumom od prošle godine govori da je za 13 meseci u Novom Sadu plaćeno sahranjivanje 634 Novosađana preminulih od virusa.

O rebalansu budžeta koji ide pred odbornike sud je dala i vanparlamentarna opozicija, te je Narodna stranka ocenila da nije planirana nijedna jedina investicija koja bitno podiže kvalitet života u Novom Sadu, a Pokret "Dosta je bilo" navodi da građani imaju pravo da sumnjaju u svaku javnu nabavku, jer je i ovaj rebalans donet bez prethodne javne rasprave.

Pred odbornicima je i potvrđivanje izbora direktora Čistoće, Gradskog zelenila i Vodovoda i kanalizacije nakon konkursa. Novi-stari direktori će biti Vladimir Zelenović, Miloš Egić i Gvozden Perković. Na dnevnom redu je i raspisivanje konkursa za direktora GSP-a i s obzirom na to kakvi su rezultati konkursa iz prethodnih godina, može se očekivati da će ovu funkciju i dalje obavljati Ivan Radojičić.

Osim više desetina odluka koje se odnose na izmene planova poslovanja javnih preduzeća i kulturnih ustanova, kao i programa ulaganja u putnu i komunalnu infrastrukturu zbog izmena u budžetu, pred odbornicima će biti i niz izveštaja o poslovanju dela gradskih firmi u 2020. godini, kao i u prva tri meseca ove godine.

Izveštaji o poslovanju za prošlu godinu govore uglavnom o dobiti u poslovanju, ali to bi trebalo da se uzme sa velikom rezervom, jer su skoro sva javna preduzeća dobila desetine, pa i stotine miliona dinara subvencija iz budžeta i bilo je više izmena programa rada tokom godine, tako da zapravo pred odbornike dolazi "ušminkana verzija".

Tokom prva tri meseca ove godine javna preduzeća su imala mali procenat realizovanih investicija, što je i očekivano, jer tek treba da se sprovedu javne nabavke i da se počne sa radovima. Probleme u poslovanju i veće gubitke su imali Spens i Gradsko saobraćajno preduzeće, a nešto manje Tržnica, što je posledica epidemije i restrikcija uslovljenih zabranama kretanja i okupljanja.

Od ostalih odluka koje idu pred odbornike, tu je nekoliko urbanističkih planova među kojima se izdvaja plan regulacije Sajmišta, odnosno dela na kom se nalaze otvoreni bazeni. Usvajanje ovog plana je neophodno kako bi se u drugoj polovini godine krenulo sa natkrivanjem, čija je vrednost procenjena na 130 miliona dinara.

Takođe, odbornici treba da dozvole izradu plana regulacije kompleksa Dečije bolnice, kojim će se omogućiti proširenje kapaciteta ove ustanove, kao i izradu plana područja zapadno od puta Novi Sad - Zrenjanin. U pitanju je površina od 30 hektara, koja je predviđena za privredne sadržaje.

Gradski odbornici treba da daju saglasnost i na odluku da se krene u postupak preuzimanja 4,21 hektara zemljišta na Petrovaradinskoj tvrđavi od Republike, kako bi se krenulo sa realizacijom projekta izrgadnje Botaničke bašte.

Među ostalim odlukama na sednici je i osnivanje Mađarskog kulturnog centra "Petefi Šandor", koja kao ustanova već postoji, ali će sada formalno postati gradska kulturna ustanova, čime će dobiti kontinuirano finansiranje iz budžeta.