Kako je navedeno na konferenciji, ovo je prvi korak u formiranju Katastra zelenila koji je prepoznat kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Konferenciji je prisustvovao zamenik gradonačelnika Novog Sada Milan Đurić koji je ukazao na značaj brige o zaštiti životne sredine i na potrebu za jačanjem svesti i zajedničkim delovanjem kako bi Novi Sad bio čistiji i zeleniji grad.
"Grad aktivno radi na unapređenju životne sredine. U proteklih devet godina zasadili smo preko 50.000 sadnica, pokrenuli smo akciju 'Oživimo parkove', a Novo Naselje će posle 40 godina konačno dobiti novi park. Na poslednjoj sednici Skupštine Grada smo usvojili plan za izgradnju Botaničke bašte, prvi u zemlji pokrenuli akciju za dodelu subvencije za kupovinu bicikala i izgradili postrojenje za tretman zelenog otpada. Osim toga, planiramo izgradnju prečistača otpadnih voda i regionalnu deponiju, podizanje novih zeleno-medonosnih površina i formiranje malih urbanih zelenih površina, u saradnji sa skupštinama stanara. Saradnja sa građanima i strukom nam je veoma važna i zato smo omogućili da predstavnici civilnog sektora učestvuju u radu Saveta za zaštitu životne sredine Skupštine Grada", izjavio je zamenik gradonačelnika Milan Đurić.
Na Konferenciji su govorili i predsednik Saveta gradonačelnika Novog Sada za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina prof. dr Saša Orlović, direktor Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta prof. dr Goran Anačkov, predstavnik kompanije MapSoft koja je izradila platformu GIS zelenih površina Momir Mitrović i predstavnica radne grupe „Zelena stolica“ Ivana Gojković.
Prema rečima prof. dr Saše Orlovića GIS zelenih površina Grada, omogućiće planski, efikasno i ekonomično upravljanje zelenilom na teritoriji Novog Sada.
"Prvi korak je da sve snimimo iz vazduha. Kako bi svako stablo dobilo svoj broj i atribut moramo da sprovedemo mnoge aktivnosti i taj posao ćemo raditi u saradnji sa studentima. Kada ga završimo znaćemo tačno koliko u Novom Sadu imamo stabala, travnatih površina ili žbunja i u kakvom su stanju i šta se radilo ili je potrebno da se uradi sa njima. Potrebno je nekoliko godina kako bismo imali takvu bazu podataka", istakao je prof. dr Saša Orlović.
Članovi Saveta, kako je naveo Orlović, aktivno pregledaju planove i projekte koji se tiču ozelenjavanja i trude se da daju određena rešenja i unapredimo situaciju po tom pitanju.
"Činjenica je da nam uvek treba više zelenih površina. Novi Sad je grad koji raste, a podaci kojima raspolažemo govore o tome da imamo oko 36 posto drveća i žbunja, što je više od trećine. To se ne odnosi samo na javne, već i na privatne parcele, ali to zelenilo je tu i vrši svoju funkciju", zaključio je.
Izrada katastra zelenih površina je nešto što se dugo čeka u Novom Sadu, a takođe je prethodne godine ovo bio i jedan od zahteva ekološkog protesta.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
_joker_out.jpg "Nije vreme za muziku: Joker Out odložio koncert u Novom Sadu, prihod doniraju porodicama nastradalih")
Komentari 9
Milana
dioda
Branka
06.06.2021 • 09:55
Detelinara
Novo naselje ce dobiti park, lepo.
A sta ce dobiti Nova Detelinara, blokovski geto?
///
Jel vas neko terao da se tamo doseljavate? Jel ste bili slepi pored ociju da ne vidite kakav je to betonski geto? A posto su cene kvadrata na novoj Detelinari vece nego na NN, lepo prodajte stan i kupite ga na NN gde ima zelenila i parkova.
Дејан
Е па добро, пошто смо сад коначно утврдили истину, шта ћемо онда са Детелинаром?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar