Univerzitet u Novom Sadu na Šangajskoj listi između 901. i 1.000. mesta

Deo 2. Kvalitetna i moderna nastava, ozbiljne vežbe gde studenti uče kroz eksperimentisanje, projektni rad i druge vidove praktičnog rada, pisanje udžbenika, pripremanje, održavanje i ocenjivanje ispitnih obaveza, mentorstvo, konsultacije, pripreme projektnih prijava, eksperimentalni rad, pisanje naučnih članaka, učešće na konferencijama, u komitetima, odbranama završnih radova, pisanje izveštaja, modernizacija studijskih programa ... sve to zahteva puno, puno vremena. Nažalost, u odnosu na recimo zapadnjačke univerzitete, na našim univerzitetima profesori i asistenti imaju mnogo više nastavnih obaveza. U skladu sa tim, sveukupno moraju da rade mnogo više kako bih obezbedili sredstva za naučni rad i kako bi sa tim naučnim radom išli u korak sa ostalim svetskim naučnicima. U vezi plata, trenutno su u Srbiji profesori veoma malo plaćeni i može se bolje zaraditi van univerziteta. Bez projekata, koje nije lako obezbediti, kao i uz jednu nastavnu normu profesor fakulteta na kome radim zarađuje samo nešto više od nastavnika u srednjim školama. Neko je ovde ostavio veoma maliciozan komentar oko prioritetisanja drušva u odnosu na svoju porodicu. Gospodin koji se bori za društvo je za pohvalu, takvih je malo u Srbiji. Shvatite da postoje ljudi koji žele da pomognu svom rodu, svojoj državi, svom bližnjem, a koji ne misle samo na sebe i koji su u skladu sa tim spremni da rade za manju nadoknadu. Kada bi smo sve svi borili jedni za druge imali bi smo Švajcarsku u Srbiji. Hvala na objavi.

Deo 1. Pokomentarisao bih diskusiju gospodina Petra i osobe koja se potpisuje sa Haj, haj, Šangaj i dodao još koju činjenicu. Pišem vam kao profesor fakulteta UNS-a koji je naučno veoma visoko kotiran. Petar je izneo činjenice, u Srbiju su uslovi za bavljenje naučnim radom na veoma niskom nivou, a isti su preduslov za kvalitetan rad i bolju poziciju na šangajskoj listi. Finansijska sredstva se obezbeđuju iz projekata finansiranih od strane industrije, republike, pokrajine, grada itd. Nažalost, naša industrija je slabo razvijena i ulaganja u naučni rad iz iste su minimalna. Tek nedavno su pokrenuti pozivi za projektna finansiranja od strane države, uz prethodnu pauzu od nekih 8 godina. Tokom tih godina, mnogi nisu imali apsolutno nikakva sredstva za bavljenje naučnim radom. Moram priznati da su kod novih poziva sredstva zaista nešto ozbiljnija, ali njima je pokriven veoma mali broj istraživačkih grupa. Naučna sredstva mogu se obezbediti i iz međunarodnih projekata, ali to je sve samo ne lako. Ovo nije jednostavno ni za mnogo opremljenije i renomiranije institucije. Doduše, njihovi istraživači obezbeđuju ozbiljna sredstva iz svojih matičnih zemalja. U vezi broja radnih sati, moguće je da postoje oni koji rade svega nekoliko sati dnevno, ali takve zaista ne poznajem. Profesorski i uopšte akademski rad zahtevaju celodnevni rad, rad vikendom, rad tokom godišnjeg odmora. I kada se vratite kući, vas čeka posao. Nadam se objavi ovog i drugog dela.

Molim dopunu, koji su na toj listi ostali poznati univerziteti iz Srbije МЕФ - Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије, Београд
Универзитет Алфа БК, Београд (бивши Универзитет Браћа Карић)
Универзитет Европски, Београд
Универзитет Мегатренд, Београд
Универзитет Едуконс, Нови Сад
Универзитет Метрополитан, Београд
Универзитет Привредна Академија, Нови Сад
Универзитет Сингидунум, Београд
Универзитет Унион, Београд
Универзитет Унион - Никола Тесла, Београд
Академија лепих уметности, Београд
... kao i ostali državni univerziteti u Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, te U.Umetnosti i U.Odbrane, Hvala.